Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija protivnika predlagača nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da se pravilo o oceni dokaza iz člana 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom primenjuje samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave održane pred tim sudom. Revizijsko ukazivanje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije relevantno, zato što ta povreda ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, JP „Kruševac stan“ iz Kruševca kao zakupodavac je sa sada pok. BB kao zakupcem zaključio ugovor o zakupu stana br. ... od ...1993. godine na neodređeno vreme, koji stan se nalazi u ... u ul. ..., stan br. ..., te da je navedeni ugovor sada pok. BB zaključio posle smrti svoje majke VV koja je bila prethodni nosilac prava zakupa na predmetnom stanu. U članu 11. ugovora o zakupu od 28.06.1993. godine, navedeno je da će zakupac predmetni stan koristiti sam. BB je preminuo ....2014. godine, a predlagač je kao brat pok. BB i jedini preostali član domaćinstva podneo zahtev protivniku predlagača predlog za zaključenje ugovora o zakupu stana na predmetnom stanu u smislu člana 34. stav 2. Zakona o stanovanju.

Iz spisa predmeta R2 79/10 (2009) utvrđeno je da je u postupku pred Centrom za socijalni rad koji je pokretnut protiv sada pok. BB, radi lišenja poslovne sposobnosti, sada pok. BB na zapisniku od 09.03.2012. godine u svojstvu sranke izjavio da je živeo sam u predmetnom stanu i da ga sam održava, da je njegov brat, ovde predlagač, dugo godina radio u ... i da sada živi u ..., da sa bratom nije u dobrim odnosima više od 15 godina. Iz izveštaja Mesne zajednice „...“ br. 19 do 06.03.2012. godine utvrđeno je da sada pok. BB živeo sam u predmetnom stanu bez ikakve pomoći i nege.

Iz izveštaja PU Kruševac od 27.03.2015. godine, utvrđeno je da je predlagač do 1982. godine živeo na adresi u ul. ..., gde se nalazi predmetni stan, da je nakon toga menjao adrese stanovanja, da je od 2006. godine njegovo poslednje mesto prebivališta na adresi ul. ..., na kojoj adresi je predlagač prijavljen i u biračkom spisku glasača koji se vodi za Grad ..., što je utvrđeno iz potvrde Gradske uprave Grada Kruševca od 06.02.2018. godine. Ocenom iskaza predlagača i svedoka, utvrđeno je da zajednice života između predlagača i njegovog sada pokojnog brata nije bilo.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to odredbe člana 34. Zakona o stanovanju („Sl.glasnik RS“ br. 50/92...99/11) kada su odbili predlog predlagača.

Odredbom člana 34. stav 1. istog zakona propisano je da u slučaju smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana, zakupac na tom stanu postaje član porodičnog domaćinstva koji je nastavio da koristi taj stan, po sledećem redosledu: bračni drug, dete rođeno u braku, van braka, usvojeno i pastorče; ako u stanu nije ostao niko od ovih članova porodičnog domaćinstva zakupac postaje roditelj zakupca, roditelj njegovog bračnog druga ili lice koje je zakupac dužan po zakonu da izdržava, ako je stanovao u tom stanu i nema rešenu stambenu potrebu (stav 2).

U konkretnom slučaju utvrđeno je da je predlagač u predmetnom stanu živeo do 1982. godine, da je nakon toga menjao adrese stanovanja, kao i da je od 2006. godine njegovo mesto prebivališta na adresi ul. ..., na kojoj adresi je predlagač prijavljen u birački spisak, kao i da nije bilo zajednice života između predlagača i njegovog sada pokojnog brata kao zakupca stana, pa je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja koji zamenjuje ugovor o zakupu stana u smislu člana 34. stav 2. Zakona o stanovanju.

Iz navedenih razloga nisu osnovani ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Predlagač u reviziji ponavlja navode žalbe o kojima se drugostepeni sud izjasnio u pobijanoj odluci. Zbog toga Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao presudu kojom reviziju odbija kao neosnovanu, jer se time ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačavanju sudske prakse.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 414. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u stavu drugom izreke, doneto je primenom člana 165. stav 1. u vezi članova 153. i 154. Zakona o parničnom postupku. Revizija predlagača je odbijena, pa zato predlagač nema pravo na naknadu troškova postupka po tom vanrednom pravnom leku, a troškovi odgovora protivnika predlagača na reviziju predlagača, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili neophodni za vođenje ovog postupka.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić