Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ana Đorić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 388/21 od 21.07.2021. godine, u sednici održanoj 23.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 388/21 od 21.07.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 388/21 od 21.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu Prr 38/21 od 20.05.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da joj isplati na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja joj je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, iznos od 500 evra sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.05.2021. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, u preostalom delu preko dosuđenog iznosa od 500 evra, do traženog iznosa od 3.000 evra, a za iznos od još 2.500 evra sa traženom kamatom, tužbeni zahtev je odbijen. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr 388/21 od 21.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Obrenovcu Prr 38/21 od 20.05.2021. godine u stavovima drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom drugim istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za novčano obeštećenje neimovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. O ovom pravu tužilje i o visini tražene naknade sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pri tom imajući u vidu da se visina naknade određuje u odnosu na pravno ili fizičko lice kome je povređeno ovo pravo zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja. Ukazivanje u reviziji na drugačije odluke Višeg suda u Zrenjaninu ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer odluka o osnovanosti zahteva u ovoj vrsti sporova, kao i odluka o visini nematerijalne štete zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.03.2021. godine. Vrednost predmeta spora označena u tužbi je 3.000 evra.

Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15), propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1.) i da revizija nije dozvoljena (stav 3.).

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku po tužbi za novčano obeštećenje u kome revizija nije dozvoljena u smislu odredbe člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, te da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe i da se radi o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, to je shodno članu 479. stav 6. ZPP Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić