Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije-Visoki savet sudstva-Privredni sud u Somboru, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužilje koja je izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 316/19 od 31.07.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 04.03.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje koja je izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 316/19 od 31.07.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 316/19 od 31.07.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru Prr 96/18 od 14.03.2019. godine, obavezana je tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana 14.03.2019. godine, kao dana presuđenja pa do konačne isplate u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS, u roku od 8 dana pod pretnjom izvršenja. Odbijen je tužbeni zahtev tužilje preko dosuđenih 400 evra, a do traženih 3.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS, kao neosnovan. Obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 21.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do konačne isplate, u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Somboru Gžrr 316/19 od 31.07.2019. godine žalba tužene je odbijena, a žalba tužilje je delimično usvojena i delimično odbijena pa je presuda Osnovnog suda u Somboru Prr 96/18 od 14.03.2019. godine, u delu odluke o troškovima parničnog postupka preinačena na taj način što je obavezana tužena da tužilji, pored dosuđenog iznosa troškova postupka u iznosu od 21.000,00 dinara, isplati još iznos od 6.000,00 dinara pod uslovima i na način iz prvostepene presude, dok je u pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari i nepreinačenom delu odluke o troškovima postupka žalba odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužilja je izjavila posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br 72/11 ... 55/14) propisano je da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku pred Privrednim sudom u Somboru u predmetu St 45/10, a povreda ovog prava tužilji je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Somboru R4 St 693/18 od 19.03.2019. godine. O pravu tužilje na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučivali na osnovu odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. U reviziji tužilja ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje, međutim, visina obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, tako da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je dana 14.08.2018. godine, sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS, a podneskom tužilje od 21.01.2019. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva za isplatu, tako što je postavljen zahtev za isplatu od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom.

Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Sl. glasnik RS“, br. 40/15) propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1.) i da revizija nije dozvoljena (stav 3.).

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Odluka o zahtevu tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji sadržana u trećem stavu izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. ZPP. Tužilja nije uspela u postupku po reviziji, pa zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić