Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, imajući u vidu različitu praksu u identičnim pravnim i činjeničnim sporovima izraženim u presudama koje je revident dostavio u reviziji, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju postoji potreba odlučivanja o posebnoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse, čime su ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod HK PK „Jumko“ ad Vranje. Presudom Osnovnog suda u Vlasotincu P 237/07 od 10.12.2007. godine utvrđeno je potraživanje tužioca prema tuženom u iznosu od 651,65 evra. Na osnovu navedene presude Osnovni sud u Vranju je rešenjem I 1470/08 dana 03.09.2008. godine odredio izvršenje radi naplate novčanog potraživanja od 651,65 evra. Tužilac je podneo prigovor radi ubrzanja postupka i pravnosnažnim i izvršnim rešenjem R4I 78/19 od 16.04.2019. godine usvojen je prigovor tužioca radi ubrzanja postupka i utvrđeno da je tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 1470/08, s tim što je odbijen predlog da se naloži postupajućem sudiji da ubrza postupak izvršenja budući da je postupak u prekidu radi rešenja prethodnog pitanja i da će se nastaviti nakon pravnosnažnog okončanja postupka u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St 21/2018.

Drugostepeni sud je, postupajući po žalbi tužioca, u odnosu na trenutni status izvršnog dužnika prema kome nije realizovano izvršenje, proverom podataka preko Agencije za privredne registre utvrdio da je zabeležbom od 24.11.2006. godine, upisan u Registar privrednih subjekata privredni subjekat HK „Jumko“. Zabeležbom od 19.01.2011. godine, upisana je odluka Agencije za privatizaciju o restrukturiranju od 10.01.2011. godine , subjekta privatizacije HK PK „Jumko“, dok je zabeležbom od 19.10.2020. godine upisano rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev. Prvostepeni sud je zaključio da je isključena svaka mogućnost nalaganja bilo kakvog postupanja suda bez postojanja predloga za nastavak postupka od strane izvršnog poverioca, te stoga tužilac nije dokazao koja je imovinska šteta izazvana zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Drugostepeni sud iznosi pravni stav da izvršni dužnik HK „Jumko“ ad Vranje u restrukturiranju nije u stečaju, te nema uslova za objektivnu odgovornost tužene za nastalu imovinsku štetu na strani tužilje.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Naime, u toku postupka je utvrđeno da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I 78/19 od 16.04.2019. godine usvojen prigovor tužioca i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju I 1470/08, a na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude P 237/07 od 10.12.2007. godine. Izvršni postupak nije okončan niti je tužilac naplatio materijalnu štetu određenu po navedenoj odluci. Tužena nije dala opravdane razloge zašto i pored proteka vremena nije sprovedeno rešenje o izvršenju i omogućeno tužiocu naplata tog potraživanja.

Odredbom člana 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se zakonom uređuje zaštita prava na suđenje u razumnom roku, da je svrha zakona da pruži sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i time predupredi nastajanje povreda prava na suđenje u razumnom roku, da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje izvršni postupak. U smislu člana 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku su prigovor radi ubrzanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna, a što je propisanom odredbom člana 31. stav 3. istog zakona.

Stoga, tužena odgovara za štetu kada tužilac, bivši zaposleni u privrednom društvu sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatio svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. U konkretnom slučaju utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilac stiče pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja i podneo je tužbu za naknadu ove štete. Svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, pa svako nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajamčeno u članu 58. stav 1. Ustava RS.

Takođe, u ovoj pravnoj stvari nije razjašnjena struktura kapitala izvršnog dužnika u trenutku pokretanja izvršnog postupka, a tužilac je isticao da je izvršni dužnik HK PK „Jumko“ ad preduzeće sa većinskim državnim kapitalom. Navedna činjenica je od značaja za odlučivanje o zahtevu tužioca za naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na tuženu Republiku Srbiju.

Stoga se izneti stav nižestepenih sudova ne može prihvatiti kao pravilan.

U ponovnom postupku, nižestepeni sudovi će imati u vidu primedbe iznete u ovom rešenju, pa će nakon što razjasne strukturu kapitala izvršnog dužnika u trenutku pokretanja izvršnog postupka doneti novu i zakonitu odluku.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić