U IMA NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca V.B. iz N., koga zastupa I.S., advokat iz N., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Republike Srbije, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3112/14 od 25.11.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 22.10.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3112/14 od 25.11.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Višeg suda u Nišu P 33/14 od 08.08.2014. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade rehabilitacionog obeštećenja, nematerijalne štete za pretrpljeni strah i duševne bolove, pretrpljene fizičke bolove i povredu časti i ugleda zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 3.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 08.08.2014. godine pa do isplate. Istom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 25.000.000,00 dinara i određeno da će se o naknadi tražene materijalne štete odlučiti nakon pravnosnažnosti delimične presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3112/14 od 25.11.2014. godine preinačena je navedena presuda Višeg suda, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: za pretrpljene duševne bolove zbog lišenja slobode iznos od 2.000.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 500.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 800.000,00 dinara i za duševne bolove zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti iznos od 1.000.000,00 dinara, što ukupno iznosi 4.300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.08.2014. godine pa do isplate, dok je za višak od dosuđenih iznosa tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavila reviziju tužena iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 55/14) i nalazi da je revizija dozvoljena i neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac rođen .... godine, poručnik Udbe, je presudom Vojnog suda u Beogradu broj 441/51 od 21.04.1951. godine zbog verbalnog delikta osuđen na kaznu strogog zatvora u trajanju od 14 godina i gubitak građanskih prava u trajanju od tri godine. Kaznu je izdržavao u KPD R. na G.O. u periodu od 12.12.1950. do 12.12.1956. godine. Takođe je utvrđeno da su uslovi transporta do zatvora i boravak na G.O. bili nehumani, da je tužilac bio izložen fizičkom i psihičkom maltretiranju, neprimerenoj ishrani i neljudskim uslovima smeštaja, izložen ekstremnim fizičkim naporima, ponižavajućim oblicima „prevaspitavanja“ i lišen kontakta sa porodicom. Veštačenjem je utvrđeno da je tužilac nakon lišenja slobode trpeo egzistencijalnu ugroženost, da je pre živeo efekat straha jakog intenziteta i akutnu reakciju na stres što je dovelo do mentalnog poremećaja trajne izmene ličnosti i trajnog umanjenja životne aktivnosti od 15 do 20%, da je trpeo duševne bolove jakog intenziteta i fizičke bolove usled preživljene torture sve bliže opisano nalazom i mišljenjem veštaka. Tužilac se oženio neposredno pre hapšenja ćerka mu je rođena maja … godine, a sa porodicom do 1953. godine nije imao kontakt. Tužilac je omalovažavan i nakon izlaska iz zatvora. Rešenjem Okružnog suda u Nišu Reh 15/07 od 13.07.2007. godine usvojen je zahtev tužioca za rehabilitaciju i utvrđeno da je navedena presuda Vojnog suda ništava od trenutka njenog donošenja i da su ništave sve njene pravne posledice.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom presudom primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 26. stav 3. Zakona o rehabilitaciji i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima delimičnim usvajanjem tužbenog zahteva. Tužilac kao rehabilitovano lice ima pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog lišenja slobode u skladu sa Zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi. Kako je tužilac šest godina proveo na izdržavanju kazne u nehumanim uslovima, izložen torturi i lišen porodice dosuđena naknada predstavlja pravičnu satisfakciju za pretrpljene duševne bolove.

Nisu osnovani navodi revizije da je naknada dosuđena u previsokom iznosu i da nisu pravilno vrednovani dužina boravka tužioca u zatvoru, zatvorski uslovi i porodične prilike tužioca. Naprotiv pobijanom odlukom drugostepeni sud je pravilno cenio sve relevantne okolnosti konkretnog slučaja dosuđujući pravičnu naknadu pri čemu je vodio računa o značaju povređenog dobra i cilju kome naknada služi i da se naknadom ne pogoduje težnjama, koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Stoga navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća–sudija

Milomir Nikolić,s.r.