U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Danica Milovanović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Radomir Janjetović, advokat iz ..., radi opoziva ugovora o poklonu, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1032/21 od 07.07.2021. godine, u sednici održanoj 17.05.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1032/21 od 07.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu P 2233/18 od 10.02.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je opozvan Ugovor o poklonu zaključen 09.09.2016. godine između tužilje u svojstvu poklonodavca i tužene u svojstvu poklonoprimca, u delu raspolaganja nepokretnostima i to: katastarska parcela broj .../... KO ..., potes ..., koju čini zemljište pod zgradom – objektom površine 41 m2 i njiva 3. klase uz zgradu površine 0.15.43 ha i katastarska parcela broj .../... KO ..., potes ..., koju čini zemljište pod delom zgrade površine 24 m2 i njiva 3. klase uz zgradu površine 0.15.43 ha, sve ukupne površine 0.31.22 ha, sa obimom udela od 55/65 na porodičnoj stambenoj zgradi – vikendici, koji je solemnizovan kod javnog beležnika Nenada Vujića iz ... pod OPU 1447/2016 od 13.09.2016. godine. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove postupka od 67.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Dok je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka preko dosuđenog iznosa, do troškovnikom traženih 76.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do izvršnosti odluke.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1032/21 od 07.07.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se opozove ugovor o poklonu zaključen 09.09.2016. godine između tužilje u svojstvu poklonodavca i tužene u svojstvu poklonoprimca, u delu raspolaganja nepokretnostima i to: katastarska parcela broj .../... KO ..., potes ..., koju čini zemljište pod zgradom – objektom površine 41 m2 i njiva 3. klase uz zgradu površine 0.15.43 ha i katastarska parcela broj .../... KO ..., potes ..., koju čini zemljište pod delom zgrade površine 24 m2 i njiva 3. klase uz zgradu površine 0.15.43 ha, sve ukupne površine 0.31.22 ha, sa obimom udela od 55/65 na porodičnoj stambenoj zgradi – vikendici, koji je solemnizovan kod javnog beležnika Nenada Vujića iz ... pod OPU 1447/2016 od 13.09.2016. godine i tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove postupka od 61.400,00 dinara. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka od 17.900,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408, u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), Vrhovni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile ugovor o poklonu, kojim je tužilja poklonila tuženoj nepokretnosti: kat.parc. br. .../... KO ..., potes ..., koju čini zemljište pod zgradom – objektom površine 41 m2 i njiva 3. klase uz zgradu površine 0.15.43 ha i kat.parc. br. .../... KO ..., potes ..., koju čini zemljište pod delom zgrade površine 24 m2 i njiva 3. klase uz zgradu površine 0.15.43 ha, sve ukupne površine 0.31.22 ha, sa obimom udela od 55/65 na porodičnoj stambenoj zgradi – vikendici. Ugovor je solemnizovan kod javnog beležnika 13.09.2016. godine. Tužilja je svojinu na navedenim nepokretnostima i suvlasnički udeo na 55/65 na porodičnoj stambenoj zgradi – vikendici stekla na osnovu Ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenim sa suprugom VV, koji je overen u Osnovnom sudu u Šapcu 17.03.2010. godine, dok je na ime njenog supruga ostao suvlasnički udeo na objektima od 10/65. Zaveštanjem sastavljenim pred svedocima 20.05.2015. godine VV je za života učinio raspodelu dela svoje imovine, tako što je u nasleđe ostavio svojoj sinovici, ovde tuženoj nepokretnosti koje su predmet spornog ugovora o poklonu. Rešenjem Osnovnog suda u Šapcu od 18.04.2016. godine, tužilja je oglašena za naslednika iza pok. VV, s tim što je stavom prvim izreke obustavljen postupak za raspravljanje zaostavštine u odnosu na imovinu koja je obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju. Objekti koji su bili predmet ugovora o poklonu nisu bili upisani u katastar nepokretnosti do donošenja rešenja 28.07.2016. godine, kojim je dozvoljen upis prava svojine u korist VV, a rešenjem od 07.09.2016. godine dozvoljen je upis prava svojine na ime tužilje, na osnovu zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju i ostavinskog rešenja. Nakon zaključenja ugovora o poklonu, tužilja je ostala vlasnik predmetne nepokretnosti sa obimom udela od 10/65. Na delu predmetnih parcela nalazi se i pomoćni objekat površine oko 10 m2 (koji služi kao ostava za odlaganje alata) i koji nije obuhvaćen ni jednim navedenim pravnim poslom. Ovaj objekat tužilja nesmetano koristi u okviru svog udela od 10/65.

U tužbi i tokom postupka tužilja je isticala da od momenta zaključenja ugovora tužena ispoljava neblagodarnost i nezahvalnost, usled čega su se njihovi odnosi poremetili do te mere da više nemaju nikakvu komunikaciju; da je prema usmenom dogovoru tužena imala obavezu da u javnim knjigama prevede poklonjenu imovinu na sebe, snosi sve troškove u vezi sa prenosom, plati porez na prenos apsolutnih prava, porez na imovinu i osiguranje, troškove utrošene električne energije, kao i da nastavi redovno da održava vikendicu i voćnjak, ali da se nakon izvršene uknjižbe sve izmenilo, pa tako i uobičajeno ponašanje tužene, pri čemu tužena ni jednu od navedenih obaveza nije izvršavala; da je sve navedene troškove u vezi predmetne nepokretnosti plaćala tužilja i ujedno održavala vikendicu; da je tužena u nekim prilikama izbegavala komunikaciju sa njom, kao i da joj je nekada govorila da će promeniti bravu jer je ona vlasnik i da može da radi šta hoće i da tužilja nema šta tu više da traži, te da je tokom 2018. godine komunikacija prestala. Tužena je navela da nikada nije imala verbalni sukob sa tužiljom, niti joj je upućivala pretnje ili uvrede, da je do nesuglasica došlo kada joj je tužilja zamerila što nije mogla da dođe kod nje na praznik Sv. Trojica u toku 2018. godine i da od tog događaja tužilja odbija komunikaciju sa njom. Nije sporila da je tužilja održavala vikendicu, plaćala komunalne troškove i premiju osiguranja, ali da je tužilja samoinicijativno to radila.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za opoziv poklona zaključivši da su ispunjeni uslovi iz paragrafa 567. Srpskog građanskog zakonika koji se tiču grube neblagodarnosti, budući da nakon zaključenja spornog ugovora tužena prema tužilji nije zadržala uobičajeno ponašanje i korektne odnose, da od 2018. godine između stranaka ne postoji nikakav kontakt, niti se ostvaruje bilo kakva komunikacija, kao i da tužena očigledno ne preduzima radnje u svrhu održavanja i očuvanja poklonjene imovine, bar u meri koja je uobičajena s obzirom na prirodu i namenu te nepokretnosti. Ocenio je da se radi o ozbiljno poremećenom ličnom odnosu stranaka, koji bez obzira na to ko je inicirao slukob nije mogao biti uzrokovan običnim nesuglasicama i neslaganju, nego postupcima i ponašanjem (svađe, prepirke, vređanja, omalovažavanja) koja su morala odstupati od standarda uobičajenog ophođenja da bi između tužilje i tužene prestao svaki kontakt, kao i da je izostanak brige o održavanju poklonjenih nepokretnosti takođe izraz nezahvalnosti prema tužilji zbog učinjenog poklona koji može dovesti do opoziva poklona.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, zaključivši da navodi tužilje izneti tokom postupka, nisu razlozi za opoziv ugovora o poklonu u smislu člana 567. Srpskog građanskog zakonika, već da ukazuju na postojanje određenih međusobnih neslaganja, koje nemaju karakter, niti predstavljaju grubu neblagodarnost, pri tom ocenivši da iz činjeničnog utvrđenja ne proizilazi da se tužena uopšte ne stara o spornim nepokretnostima, već da to čini na način koji ne odgovara željama tužilje. Kako iz navoda tužbe ne proizilazi da je među parničnim strankama bilo verbalnih rasprava u kojem je tužena vređala ili omalovažavala tužilju ili nanela štetu njenom životu, telu ili časti, to navodi tužilje prema kojima joj je tužena rekla da je vikendica u njenom vlasništvu po oceni drugostepenog suda odražavaju svojinsko stanje na imovini i nemaju značaj uvredljivog ponašanja koje se samo po sebi kategoriše grubom neblagodarnošću.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio matrijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Ugovor o poklonu nije regulisan pozitivnim propisima, pa se odredbe o opozivu tog ugovora nalaze u pravnim pravilima imovinskog prava. Po paragrafu 567. Srpskog građanskog zakonika, koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije („Službeni list SNRJ“, broj 86/46), darodavac može opozvati poklon, između ostalog, u slučaju kada poklonoprimac pokaže veliku neblagodarnost prema poklonodavcu nanoseći štetu njegovom životu, telu, časti i narušavajući njegovu slobodu i imanje.

Saglasno navedenom, razlog za opoziv poklona nije svaka već samo velika (gruba) neblagodarnost (nezahvalnost) koju poklonoprimac ispolji nakon učinjenog poklona povređujući život, telo i čast poklonodavca, odnosno narušavajući njegovu slobodu i imanje. Postojanje grube neblagodarnosti je faktičko pitanje koje sud ceni uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, ceneći ga kao vrednosno merilo u kontekstu pravila morala i dobrih običaja. Naime, cene se sledeće okolnosti: vladanje poklonoprimca i njegov uticaj na kasnije odnose sa poklonodavcem, ranije držanje oba ugovarača i njihovo uobičajeno ophođenje, da li se radi o usamljenom slučaju ili hroničnom poremećaju, da li je prisutna želja da se odnos popravi, da li je poklonodavac isprovocirao poklonoprimca.

U konkretnom slučaju pravilno je ocenjeno pobijanom odlukom da ponašanje tužene nije odstupilo od uobičajenih merila ponašanja i da je do poremaćaja odnosa i prekida kontakta stranaka usledilo tokom 2018. godine, kada je (po navodima tužene) tužilja zamerila tuženoj što nije mogla da dođe kod nje na praznik Sv. Trojica i da od tog događaja tužilja odbija komunikaciju sa njom. Tužena kao poklonoprimac nije povredila život tužilje, telo, čast, niti je narušila njenu slobodu i imovinu, što predstavlja razlog za opoziv poklona i prema utvrđenim okolnostima konkretnog slučaja ne može se okarakterisati njeno ponašanje kao gruba neblagodarnost poklonodavcu čime bi bila povređena pravila morala i dobrih običaja, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Drugostepeni sud je imao u vidu da je tužilja prilikom zaključenja predmetnog ugovora o poklonu bila motivisana time da obezbedi redovno održavanje vikendice, na način kako je funkcionisalo za vreme života njenog supruga, a to što tužena nije nastavila da se odnosi prema poklonjenim nepokretnostima na način koji ne odgovara željama tužilje nije razlog za opoziv poklona zbog grube neblagodarnosti kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Naime i po oceni Vrhovnog suda materijalni aspekt obaveze održavanja nepokretnosti nema težinu koja bi, u prisustvu ostalih utvrđenih činjenica, mogla da dovede do ocene o gruboj neblagodarnosti prema poklonodavcu, a pri činjenici da je održavanje nepokretnosti i plaćanje komunalnih usluga tužilja samoinicijativno radila.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić