.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7995/2024
25.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilja-protivtuženih AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Tomislav Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženih-protivtužilaca VV i GG, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Saša Momčilović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tužilja-protivtuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 773/2023 od 23.11.2023. godine, na sednici održanoj 25.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilja-protivtuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 773/2023 od 23.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilja-protivtuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 773/2023 od 23.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 3477/18 od 17.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilja-protvtuženih, kojim su tražile da se utvrdi da je nepostojeći (ništav) Ugovor o zastupanju od 02.10.2008. godine i I Aneks ugovora o zastupanju i dodatnoj nagradi od 15.01.2011. godine, zaključen između tužene, advokata VV i tužilaca. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi prema tuženima da je ništavo (nepostojeće) specijalno punomoćje od 15.01.2011. godine, koje je overeno kod Osnovnog suda u Leskovcu Ov.2br.6/11, kao ništavo (nepostojeće), kojim ovlašćenjem su tužioci i ostali radnici ovlastili ove advokate da ih zastupaju. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav (bez pravnog dejstva) Ugovor o zastupanju od 02.10.2008. godine, Prvi aneks Ugovora o zastupanju i dodatnoj nagradi navodno zaključen 15.01.2011. godine između tužilja-protivguženih i tužene VV. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilja-protivtuženih, prema tuženima, da se utvrdi da je delimično ništavo specijalno punomoćje od 15.01.2011. godine, i to deo odredbe na 6. strani stav 3. overenog specijalnog punomoćja u visini (obimu) u odnosu na Ugovora o zastupanju i dodatnoj nagradi od 02.10.2008.godine i Prvog aneksa ugovora o zastupanju od 15.01.2011. godine, a koja glasi: „te da po umanjenju redovne advokatske nagrade u skladu sa Tarifom o nagradi i naknadi troškova za rad advokata i ugovorene dodatne nagrade ostatak isplate svakom od poverilaca". Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obavežu tuženi-protivtužioci da tužilji AA solidarno isplate iznos od 109.660,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 15.03.2014. godine pa do isplate, a tužilji BB solidarno isplate iznos od 131.525,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 15.03.2014. godine pa do isplate, na ime sticanja bez osnova i naknade štete, a po osnovu više naplaćenih advokatskih usluga u odnosu na uplaćene novčane iznose od strane Republike Srbije na tekuće račune tuženih advokata. Stavom šestim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tužene- protivtužioca VV da se obavežu tužilje-protivtužene da joj isplate ostatak-razliku advokatske nagrade, i to protivužena AA iznos od 168.665,80 dinara, a protivtužena BB iznos od 147.940,63 dinara, sve uvećano za iznos PDV od 20 % sa zateznom kamatom počev od 04.03.2014. godine, pa do konačne isplate. Stavom sedmim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca GG, da se obavežu tužilje- protivtužene da mu isplate AA iznos od 187.647,63 dinara i BB iznos od 187.647,63 dinara, sve na ime redovne advokatske nagrade, sve uvećano za iznos PDV od 20% i sa zateznom kamatom počev od 04.03.2014. godine, pa do konačne isplate. Stavom osmim izreke, odbijen je eventualni protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje VV, da se obavežu tužilje-protivtužene da joj na ime naknade materijalne štete usled neispunjenja Ugovora, I Aneksa ugovora i specijalnog punomoćja, na ime stvarne štete i izmakle koristi za zastupanje isplate to protivtužena AA iznos od 168.665,80 dinara i protivtužena BB iznos od 147.940,63 dinara, sve uvećano za iznos PDV od 20% i sa zateznom kamatom počev od 04.03.2014. godine do konačne isplate. Stavom devetim izreke, odbijen je eventualni protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca GG, da se obaveže tužilja-protivtužena AA da mu na ime naknade materijalne štete usled neispunjenja Ugovora, I Aneksa ugovora i specijalnog punomoćja i to na ime stvarne štete i izmakle koristi isplate advokatsku nagradu za zastupanje protivtužiocu iznos od 187.647,63 dinara, a protivtužena BB iznos od 187.647,63 dinara, sve uvećano za za iznos PDV od 20% i sa zateznom kamatom počev od 04.03.2014. godine, pa do konačne isplate. Stavom desetim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 773/2023 od 23.11.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilja-protivtuženih i tuženih-protivtužilaca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje-protivtužene su blagovremeno izjavile reviziju pobijajući je u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. tog zakona. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmatre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o zastupanju sa aneksom, kao i datog specijalnog punomoćja i tužbeni zahtev za isplatu na ime stečenog bez osnova, u činjenično- pravnoj situaciji da su tužilje bile upoznate sa uslovima zastupanja i da su se saglasile sa obračunom isplate stranaka, u kome su iskazani naknada troškova i nagrada za rad advokata u skladu sa zaključenim ugovorom o zastupanju i važećom advokatskom tarifom, uz ocenu nižestepenih sudova da zaključeni ugovor o zastupanju sa aneksom nije protivan pozitivnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima. Imajući u vidu da je pobijanom odlukom odlučeno uz adekvatnu primenu odredaba materijalnog prava, kao i da odluka u sporovima sa ovom vrstom tražene pravne zaštite zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, a da tužilje u reviziji nisu pružile dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, Vrhovni sud nalazi da u ovoj pravnoj stvari ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.
Navodi revizije koji se odnose na utvrđeno činjenično stanje, ne mogu se uzeti u razmatranje, jer to nisu razlozi ni za redovnu reviziju, prema članu 407. stav 2. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Takođe, razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je ocenio da nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stava 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujuću dozvoljenost revizije u smislu člana 410 stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilja-protivtuženih nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.03.2017. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 293.000,00 dinara.
S obzirom da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužilja-protivtuženih nije dozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
