Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 119/21 od 11.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom, trećem, četvrtom, delu stava petog izreke kojom su određene mere zaštite od nasilja u porodici tuženom BB i zabranjeno mu da na bilo koji način uznemirava tužilju AA, da se tužilji i njenom mestu stanovanja na adresi u ulici ... broj .. u ... približava na udaljenost manju od 200 metara, koje mere će trajati godinu dana, kao i stavu šestom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava petog izreke kojim ja odlučeno od kada se računa trajanje i do kada traju mere zaštite od nasilja u porodici, tako što se trajanje određenih mera zaštite od nasilja u porodici računa od dana donošenja rešenja o privremenoj meri 30.07.2020. godine do 30.06.2021. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA i tuženi BB su zaključili brak ...2019. godine, iz kog braka imaju maloletno dete, ćerku VV, rođenu dana ...2019. godine. Tužilja i tuženi su živeli u vanbračnoj zajednici od 2017. godine i odmah po zasnivanju vanbračne zajednice počeli su ozbiljni problemi između stranaka, koji su se nastavili u toku trajanja braka. Tuženi se često nasilno ponašao prema tužilji, omalovažao je i vređao nazivajući je pogrdnim imenima. Sve vreme trajanja vanbračne i bračne zajednice, tuženi je insistirao da nikada ne sme da mu protivreči, pa je tužilja izbegavala izlaske iz kuće i druženje sa ljudima, a tuženom je smetalo i što je tužilja kontaktirala sa sestrom, zbog čega je bila prinuđena da se sa njom ređe viđa. Dana ...2020. godine parnične stranke su otišle u kupovinu u market „Lidl“ kojom prilikom je tuženog razbesnelo to što je tužilja uzela velika kolica za kupovinu, govoreći joj da je retardirana, da joj je sve smešno, da ga samo bruka, da je kriva zato što mu priređuje scene, a u jednom trenutku ju je na parkingu gađao prospektom za kupovinu. Po povratku iz marketa tuženi je zaustavio auto i naredio tužilji da izađe i potom je počeo da je udara, a kada je primetio da se približava automobil, naredio joj da brzo uđe u auto nastavljajući sa istim ponašanjem. Tužilja je u jednom trenutku izašla iz automobila, potrčala ka najbližim kućama i jednog mladića zamolila za pomoć, objasnila mu šta se dešava, on joj je dao svoj mobilni telefon i nameravala je da pozove prvo sestru, a potom oca, ali je u tom trenutku naišao tuženi, počeo da viče na nju, govorio joj da je to njihova stvar koja treba da ostane u kući. Kada su stigli kući tuženi je rekao da je najbolje da se razvedu, ali da dete ostane kod njega, da ona ubuduće može da viđa dete kada on to bude dozvolio, a da njeni roditelji ne mogu da viđaju dete. Tužilja je sledećeg dana, kada je tuženi otišao na posao, iskoristila priliku uzela dete i otišla prvo kod svojih roditelja, a zatim je o svemu obavestila policiju i potom se javila Sigurnoj kući. Zbog svega što se dogodilo i što se dešavalo u dužem periodu, oseća strah od tuženog i smatra da postoji velika verovatnoća da tuženi takvo ponašanje ponovi. Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Smederevu Np br.250/20 od 25.06.2020. godine, tuženom BB je produžena hitna mera zaštite od nasilja u porodici, koja mu je izrečena naređenjem Policijske uprave Smederevo od 24.06.2020. godine u 22,25 časova, za 30 dana, kojim mu je zabranjeno da kontaktira i da prilazi žrtvi nasilja u porodici, tužilji u ovoj parnici AA. Iz izveštaja Centra za socijalni rad Smederevo od 15.07.2020. godine, utvrđeno je da je maloletna VV zdravo dete, čiji psihofizički razvoj je uredan. Oba roditelja imaju očuvane roditeljske kapacitete za samostalno vršenje roditeljskiog prava. Uzimajući u obzir nizak kalendarski uzrast deteta, mogućnost zadovoljenja razvojnih potreba deteta, kao i očevu saglasnost te vrste, organ starateljstva je mišljenja da maloletnu VV treba poveriti majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a uz predloženi model kontaktiranja maloletnog deteta sa ocem, za koji smatra da je u intereseu maloletnog deteta. Tuženi je u radnom odnosu kao ... po ugovoru u ... Srbije i ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od 45.332,19 dinara. Majka maloletnog deteta je trenutno nezaposlena i živi sa roditeljima koji je izdržavaju. Mesečne potrebe maloletnog deteta stranaka su uobičajene potrebe deteta niskog kalendarskog uzrasta.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je u interesu maloletne VV da bude poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, prihvatajući nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva, koje je pribavljeno pre donošenja odluke, saglasno odredbi člana 270. Porodičnog zakona, a imajući u vidu mogućnost zadovoljenja potreba maloletnog deteta, s obzirom na njen nizak kalendarski uzrast. Rukovodeći se najboljim interesom maloletnog deteta, saglasno odredbi člana 61. i 266. Porodičnog zakona, uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem u skladu sa modelom koji je predložio organ starateljstva u nalazu i mišljenju. S obzirom na kriterijume propisane odredbama Porodičnog zakona, obavezao je tuženog da na ime svog doprinosa u izdržavanju maloletne VV plaća mesečni iznos od 13.000,00 dinara počev od dana podnošenja tužbe, pa ubuduće, ceneći mesečne potrebe maloletnog deteta stranaka kao uobičajene potrebe deteta niskog kalendarskog uzrasta i to potrebe ishrane, odevanja, pelena i opreme za bebe, a takođe mogućnost tuženog kao davaoca izdržavanja i činjenicu da majka deteta nije zaposlena, da je izdržavaju roditelji, kao i minimalnu sumu izdržavanja koja za mesec novembar iznosa 27.046,00 dinara. Primenjujući odredbe člana 197. i 198. Porodičnog zakona, a kod utvrđenog da je tuženi prema tužilji, kao svojoj supruzi, vršio nasilje u porodici u dužem vremenskom periodu, da je vređao i omalovažao tužilju nazivajući je pogrdnim imenima, da joj je zabranjivao komunikaciju sa roditeljima i sestrom i tukao je, što je činio i ...2020. godine, kojim radnjama je kod tužilje izazvao strah i osećaj bespomoćnosti, zaključio da ponašanje tuženog odstupa od standarda normalnog ophođenja sa članovima porodice i predstavlja ponašanje kojim se ugrožava telesni integritet i spokojstvo tužilje i odredio mere zaštite od nasilja u porodici u cilju sprečavanja da se nasilje ponovi i da se tužilji obezbedi spokojstvo i bezbednost.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda, nalazeći da je pravilnom primenom materijalnog prava, odlučeno o poveravanju, održavanju ličnih odnosa i izdržavanju maloletne VV, kao i o određivanju mera zaštite od nasilja u porodici, pa je prvostepenu presudu potvrdio u stavu drugom, trećem, četvrtom i delu stava petog izreke, dok je u u pogledu vremena od kada se računa rok i do kada traju određene mere zaštite od nasilja u porodici u delu stava petog izreke, prvostepenu presudu preinačio.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odlučili o vršenju roditeljskog prava i određivanju mera zaštite od nasilja u porodici.

Odredba člana 77. Porodičnog zakona, propisuje uslove za samostalno vršenje roditeljskog prava. Odredbom člana 77. stav 3. navedenog zakona propisano je da jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava. O samostalnom vršenju roditeljskog prava, shodno članu 266. stav 1. tog zakona, sud odlučuje rukovodeći se najboljim interesom deteta. Pre donošenja odluke o vršenju roditeljskog prava, sud je, na osnovu člana 270. Porodičnog zakona, dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

U smislu odredbe člana 266. stav 1 Porodičnog zakona, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, najbolji interes deteta je da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, imajući u vidu ukupno utvrđeno činjenično stanje i mišljenje Centra za socijalni rad, odnosno organa starateljstva. Sudovi su imali u vidu da majka poseduje roditeljske kompetencije i da s obzirom na nizak kalendarski uzrast maloletne VV ima mogućnost da zadovolji potrebe maloletnog deteta. Pobijana presuda je doneta u skladu sa napred navedenim odredbama Porodičnog zakona, kao i člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta.

Takođe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kod utvrđenog da je evidentirano postojanje nasilja u porodici, da je tuženi prema tužilji ispoljio ponašanje koje predstavlja nasilje u porodici u smislu člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, pravilno su određene mere zaštite u porodici u smislu odredaba člana 198. stav 2. tač. 3. i 4. navedenog zakona, a u cilju sprečavanja da se nasilje ponovi, kao i da se tužilji obezbedi spokojstvo i bezbednost.

Pretežni deo navoda u reviziji tuženog odnosi se posredno ili neposredno na činjenično stanje koje po mišljenju tuženog nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku i predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi su pravilno procenili najbolji interes maloletnog deteta, u smislu člana 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, prihvatajući stručno mišljenje organa starateljstva pribavljeno na osnovu člana 270. navedenog zakona. Naime, najbolji interes deteta, kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu prava deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima konkretnog slučaja. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su pošli od nalaza i mišljenja organa starateljstva i pravilno zaključili da je u najboljem interesu maloletnog deteta stranaka da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci. Osim toga tuženi je pred organom starateljstva izjavio da je saglasan sa tužbenim zahtevom, nije osporavao mišljenje organa starateljstva, a nije izneo ni činjenice koje bi dovele u sumnju psihofizičko zdravlje tužilje. Takođe, način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem, ovde tuženim u skladu je sa izveštajem organa starateljstva i najboljim interesom maloletnog deteta imajući u vidu uzrast deteta, kao i želju i brigu oca da se stara o njemu, sa kojih razloga su i u ovom delu neosnovani navodi revizije.

Suprotno navodima revizije, a imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje prema kome je tužilja nakon ispoljenog nasilja od strane tuženog dana 23.06.2020. godine, napustila bračnu zajednicu i obratila se policiji i Sigurnoj kući, revizijom se samo paušalno osporava ispunjenost uslova za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici, s obzirom da su nižestepeni sudovi pravilnom primenom odredaba člana 197. Porodičnog zakona pravilno zaključili da se radi o ponašanju tuženog koje odstupa od normalnog ophođenja prema članu porodice i predstavlja ponašanje kojim se ugrožava telesni integritet i spokojstvo tužilje, kao člana porodice.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić