Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca Grada Beograda, koga zastupa Gradsko javno prvobranilaštvo, Beograd, protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu i JP „Gradsko stambeno“ Beograd, radi utvrđenja i predaje u posed, odlučujući o reviziji tužene Republike Srbije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7138/17 od 17.01.2018. godine, u sednici veća održanoj 12.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene Republike Srbije izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7138/17 od 17.01.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 4662/16 od 28.06.2017. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe od 04.04.2003. godine i 30.03.2015. godine. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da su ništavi rešenje IO Skupštine Grada Beograda broj 360-988/2000-IO od 25.05.2000. godine, Ugovor o zakupu broj 2515-7/15 od 29.09.2000. godine, Ugovor o otkupu stana broj 463-498/2000 od 29.09.2000. godine, overen kod Drugog opštinskog suda u Beogradu pod brojem II/01 Ov broj 2253/2000 dana 10.10.2000. godine, za stan broj .. u ulici ... broj .. u ..., ulaz .. na .. spratu, zaključen između Grada beograda i AA. Obavezana je tužena Republika Srbija da preda tužiocu stan broj .. u ulici ... broj .. u ..., ulaz .. na .. spratu, osloboođen od lica i stvari na slobodno raspolaganje. Stavom trećim izreke, određena je privremena mera pa je tuženoj Republici Srbiji zabranjeno da otuđi ili optereti nepokretnost - stan broj .. u ulici ... broj .. u ..., do pravnosnažnog okončanja postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 120.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7138/17 od 17.01.2018. godine, odbijena kao neosnovana žalba tužene Republike Srbije i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude u drugom stepenu, tužena Republika Srbija je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešene primene materijalnog prava.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP, („Sl. glasnik RS“ broj 125/04, 111/2009, 36/2011, 53/2013), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11, 49/13, 74/13, 55/14, 87/18, 18/20), u vezi člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 26.01.2001.godine, odnosno pre stupanja na snagu važećeg Zakona o parničnom postupku (01.02.2012. godine), pa se na revizijski postupak primenjuju odredbe ranijeg ZPP, osim u pogledu revizijskog cenzusa. Pobijana drugostepena presuda doneta je nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), pa se na revizijski cenzus primenjuje se citiran član 23. stav 3. tog zakona.

Članom 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U imovnsko-pravnim sporovima u kojima tužilac u tužbi i u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost spora, niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse, a ne može se utvrditi ni po odredbama člana 21. do 27. Zakona o sudskim taksama („Sl.glasnik RS“ broj 28/94, ... 95/18), kao što je slučaj u ovoj pravnoj stvari, kao vrednost predmeta spora, primenom člana 28. istog Zakona, uzima se iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.

Imajući u vidu navedeno, kao i da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome se kao vrednost predmeta spora uzima iznos od 15.000,00 dinara - primenom člana 28. Zakona o sudskim taksama, koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je revizija nedozvoljena, pa je odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić