Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Božidar Stanisavljević, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Republike Srbije, koju zastupa Više javno tužilaštvo u Beogradu, radi rehabilitacije, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Reh ž 48/21 od 07.09.2021. godine, u sednici održanoj 09.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Reh ž 48/21 od 07.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Reh ž 48/21 od 07.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Reh 141/2016 od 14.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je zahtev za rehabilitaciju predlagača, kojim je tražio da se utvrdi da su ništave presuda Vojnog suda u Podgorici IK 62/93 od 04.02.1994. godine i presuda Vrhovnog vojnog suda u Beogradu K 88/94 od 07.06.1994. godine od trenutka njihovog donošenja i da su ništave sve njihove pravne posledice, kao i da se predlagač smatra neosuđivanim licem, a vreme provedeno u pritvoru i u zatvoru kao neopravdano lišenje slobode. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Reh ž 48/21 od 07.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba predlagača i potvrđeno je prvostepeno rešenje. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagač je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88, „Službeni glasnik RS“, br. 46/95...106/15).

Pravnosnažnim rešenjem, odbijen je zahtev predlagača za rehabilitaciju kojim je tražio da se utvrdi da su ništave presuda Vojnog suda u Podgorici IK 62/93 od 04.02.1994. godine i presuda Vrhovnog vojnog suda u Beogradu K 88/94 od 07.06.1994. godine, u smislu člana 137. Ustava Savezne republike Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 1/92), uz zaključak nižestepenog suda da presuda Vojnog suda u Podgorici IK 62/93 od 04.02.1994. godine na koju predlagač nije izjavio žalbu nije protivpravna, budući da je doneta u skladu sa tada važećim prinudno-pravnim propisima i međunarodnim konvencijama. Predlagač je osuđen za krivično delo zbog neizvršenja naređenja da primi i obuče vojničku uniformu iz člana 201. stav 1. KZ SRJ, obzirom da se odazvao na odsluženje vojnog roka, da je bio stacioniran u okviru kasarne, da mu nije naređeno da preuzme oružje i učestvuje u vojnim aktivnostima, te da se naređenje pretpostavljenog nije odnosilo na radni zadatak vezan za upotrebu oružja. Dodatni argument je činjenica da predlagač nije izjavio žalbu na navedenu presudu Vojnog suda u Podgorici IK 62/93 od 04.02.1994. godine (jer je u maju iste godine stupio na snagu Zakon o Vojsci Jugoslavije koji je uveo prigovor savesti kao pravnu kategoriju, omogućavajući da se vojna obaveza ispuni u civilnoj službi ili bez oružja), kao i činjenica da je protiv navedene presude žalbu izjavio samo Vojni tužilac u Beogradu, da je presudom Vrhovnog vojnog suda K 88/94 od 07.06.1994. godine odbijena žalba, te da je Vrhovni vojni sud cenio u skladu sa postojećim zakonom istaknuti prigovor savesti kao olakšavajuću okolnost na strani okrivljenog, što je bio maksimum mogućeg postupanja u situaciji kada se okrivljeni na prvostepenu presudu nije žalio. Imajući u vidu da pripadnost predlagača verskoj zajednici „jehovini svedoci“ ne opravdava odbijanje služenja vojnog roka, s obzirom na okolnost da mu, kada se odazvao na odsluženje vojnog roka i istakao „prigovor savesti“, nije bilo naređeno da preuzme oružje već unifomu, niti mu je naređeno učešće u vojnim aktivnostima, zbog čega je drugostepeni sud zaključio da se naređenje pretpostavljenog ne odnosi na radni zadatak vezan za upotrebu oružja, to se ne može smatrati da je predlagač osuđen protivno načelima pravne države i opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda, zbog čega je njegov zahtev odbijen u smislu člana 1. Zakona o rehabilitaciji.

Tužilac u reviziji ukazuje na postojanje drugačijih odluka, međutim drugačija odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, u cilju razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi sa članom 420. ZPP, na čiju primenu upućuje član 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Zakon o rehabilitaciji („Službeni glasnik RS“, br. 92/2011) u članu 18. stav 3. propisuje da protiv pravnosnažnog rešenja u postupku rehabilitacije nije dozvoljena revizija.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku rehabilitacije, u kome revizija nije dozvoljena u smislu citirane odredbe člana 18. stav 3. Zakona o rehabilitaciji, to ni revizija predlagača nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić