Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju iz čije sadržine proizlazi da istu pobijaju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženih neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 7. i 8. istog zakona, niti povrede iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koje revizija ukazuje. Pobijana presuda sadrži jasne i neprotivrečne razloge o odlučnim činjenicama i pravne razloge na kojima je zasnovana ocena o osnovanosti tužbenog zahteva. Drugostepeni sud je neposredno izveo dokaze i ocenio ih pojedinačno i međusobnoj vezi, te na osnovu rezultata celokupnog postupka (član 8. ZPP) dao jasne razloge koje činjenice smatra dokazanim. Stoga, neosnovani su navodi revizije da je nejasno na koji način je drugostepeni sud sa sigurnošću utvrdio činjenice koje su osnov zaključka da je osnovan tužbeni zahtev tužilje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi ''Radio televizija Pančevo'' doo je izdavač medija ''TV Pančevo''. Tužena BB je odgovorni urednik ''TV Pančevo'' u vreme presuđenja. Dana ...2019. godine, na internet stanici rtvpancevo.rs objavljen je tekst pod naslovom „...“. U istom su objavljene informacije: „da će ... ''Nezavisnog društva novinara Vojvodine'', koje okuplja novinare kojima je bliska ideja o nezavisnoj Vojvodini, biti AA''; da je u jednom od svojih tekstova na separatističkom portalu ''VV'' napala državu Srbiju zbog pomoći gradnje Hrama Svetog Save i da je zamerila što se diskriminišu druge vere, jer se pomaže Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi; da je učestvovala u protestima „Ne davimo Beograd“ i „Podrži RTV“, da je bliska sa ljudima koji su snimili film o zločinima Srba nad Albancima. U okviru spornog teksta objavljene su tri fotografije tužilje. U tekstu pod naslovom: „I pošta i SPC zarađuju milione na doplatnoj markici za Hram Svetog Save“, tužilja se kao autor teksta bavila zaradom koju Pošta Srbije i Srpska Pravoslavna Crkva ostvaruju na dobrovoljnoj poštanskoj markici za Hram Svetog Save u Beogradu, u okviru kog testa je objavljen podnaslov: „Prikupljanje novca za jednu crkvu je diskriminacija“. Tužilja se bavi novinarstvom 12 godina. Nakon objavljivanja spornog teksta morala je da objašnjava prijateljima i porodici da navodi iz teksta nisu istiniti, a neki ljudi su se od nje zbog svega toga distancirali. U vreme objavljivanja teksta nije bila udata, živela je sa roditeljima u ..., koji je malo mesto, pa su ljudi počeli da zaziru i od njenih roditelja. Tužilju je pogodila sadržina teksta i objavljivanje fotografija koje su preuzete sa njenog naloga na društvenim mrežama, tako da je učinjena prepoznatljivom i bilo joj je neprijatno. Kao novinar prisustvovala je protestima „Ne davimo Beograd“ i „Podrži RTV“, koji je bio organizovan zbog otpuštanja novinara i urednika te novinske kuće, jer je bila jedan od otpuštenih novinara. Nije prisustvovala tribini „Plači Vojvodino“. Kao novinar portala ''VV'' objavila je informaciju od javnog značaja, odnosno tekst o Poštama Srbije koje su naplaćivale doplatnu markicu za izgradnju Hrama Svetog Save. Nije tražila objavljivanje demantija. Presudom Višeg suda u Beogradu P3 35/21 od 28.10.2021. godine, zbog nedostatka pasivne legitimacije odbijen je tužbeni zahtev tužilje da su joj povređeni čast i ugled objavljivanjem informacije da je „Nova generacija vojvođanskih …“; da napada državu zbog pomoći Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi; da je učestvovala u protestu „Ne davimo Beograd“ i da je „bliska sa ljudima koji su snimili film o zločinima Srba nad Albancima“. Tom presudom usvojen je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda i prava na privatnost objavljivanjem navedenih informacija u mediju rtvpancevo.rs, dana ...2019. godine, i tuženi obavezan da joj isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 100.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen, delimično usvojen zahtev i tuženoj BB zabranjeno da ubuduće objavljuje informaciju da je tužilja „nova generacija vojvođanskih …“, pod pretnjom plaćanja iznosa od 50.000,00 dinara, dok je odbijen zahtev u delu kojim je tražila da se tuženoj BB zabrani da pored navedene informacije objavljuje i druge informacije bliže opisane u stavu četvrtom izreke navedene presude, kao i zahtev da iznos sudskih penala bude uvećan za još 200.000,00 dinara po objavi. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž3 135/22 od 18.01.2023. godine ukinuta je presuda Višeg suda u Beogradu P3 35/21 od 28.10.2021. godine u delu odluke o naknadi nematerijalne štete, zabrani objavljivanja informacija i troškovima postupka i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Utvrđeno činjenično stanje rezultat je ocene dokaza izvedenih od strane drugostepenog suda, koji je postupio u skladu sa odredbom člana 383. stav 3. i 4. ZPP i po svojim ovlašćenjima preinačio prvostepenu presudu, primenom člana 387. stav 1. tačka 5. istog zakona. Presudom drugostepenog suda, pozivom na odredbe člana 23. stav 1. Ustava Republike Srbije, člana 79. stav 2, 112. stav 1. i 114. Zakona o javnom informisanju i medijima u vezi sa članom 200. Zakona o obligacionim odnosima, usvojen je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda i tuženi ''Radio televizija Pančevo'' doo obavezan da tužilji isplati iznos od 50.000,00 dinara, jer je u predmetnom tekstu objavljena leziono podobna neistinita informacija da je tužilja „nova generacija vojvođanskih separatista“. S tim u vezi drugostepeni sud je usvojio i tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženoj BB, kao odgovornom uredniku ''TV Pančevo'', zabrani ponovno objavljivanje navedene informacije pod pretnjom plaćanja sudskih penala odmerenih u skladu sa članom 105. Zakona o javnom informisanju i medijima. Informacija da je tužilja „bliska sa ljudima koji su snimili film o zloničima Srba nad Albancima“ je neistinita, ali po oceni drugostepenog suda nije podobna da povredi čast i ugled tužilje, dok informacija da je tužilja bila na protestu „Ne davimo Beograd“ i „Podrži RTV“, nije neistinita informacija, pa ne može biti leziono podobna. Iznete tvrdnje da je tužilja napadala Republiku Srbiju zbog podrške Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, predstavljaju mišljenje novinara, a ne činjenične tvrdnje koje podležu proveri istinitosti. Ceneći prigovor neblagovremenosti podnete tužbe, drugostepeni sud je ocenio da je isti neosnovan, jer je sporni tekst objavljen dana ...2019. godine, a tužba podneta dana 11.12.2019. godine, odnosno u roku od 6 meseci u skladu sa članom 118. Zakona o javnom informisanju i medijima.

Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, broj 83/14, 58/15, 12/16) javno informisanje je slobodno i ne podleže cenzuri (član 1. stav 1); svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog informisanja su dužna da to pravo poštuju (član 5. stav 2); urednik i novinar su dužni da s pažnjom primerenom okolnostima pre objavljivanja informacije koja sadrži i podatke o određenoj pojavi, događaju i ličnosti, proveri njeno poreklo, istinitost i potpunost, kao i da preuzete informacije, ideje i mišljenja, prenesu verodostojno i potpuno, a ako su informacije preuzete iz drugog medija – da navedu naziv tog medija (član 9). Dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno je zaštićeno. Objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda i pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi (član 79). Ako se objavljivanjem informacije, odnosno zapisa povređuje pretpostavka nevinosti, zabrana govora mržnje, prava i interesi maloletnika, zabrana javnog izlaganja pornografskog sadržaja, pravo na dostojanstvo ličnosti, pravo na autentičnost, odnosno pravo na privatnost, u skladu sa odredbama ovog zakona, tužbom se može zahtevati propuštanje objavljivanja, kao i zabrana ponovnog objavljivanja informacije, odnosno zapisa (član 101. tačka 2). Uz tužbu iz člana 101. tač. 2) i 3) ovog zakona, kao i uz predlog za privremenu zabranu ponovnog objavljivanja informacije iz člana 104. ovog zakona može se zahtevati da nadležni sud zapreti odgovornom uredniku da će platiti primereni novčani iznos tužiocu ako postupi protivno odluci suda. Lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, ako zbog njenog objavljivanja trpi štetu ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koje tom licu stoje na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog zakona (član 112. stav 1). Izdavač odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacije iz člana 112. stav 1. ovog zakona, kao i za propuštanje objavljivanja informacije iz člana 112. stav 2. ovog zakona, bez obzira na krivicu (član 114).

Odredbom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. List SFRJ", br. 29/78, 39/85, 57/89 i "Sl. List SRJ" 31/93), propisano je da za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, sud će ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Po nalaženju Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilnom ocenom izvedenih dokaza, sadržine spornog teksta od ...2019. godine, naslova i podnaslova, pravilno zaključio da isti sadrži neistinite informacije o tužilji, koje su podobne da povrede njenu čast i ugled, te u smislu odredbi Zakona o javnom informisanju i medijima predstavljaju informacije čije objavljivanje nije dozvoljeno, a kako njihova istinitost pre objavljivanja nije proverena, te nije postupljeno u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, to je na tako potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilnom primenom odredbi člana 112. i 114. Zakona o javnom informisanju i medijima i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, pravilno zaključio da je tuženi ''Radio televizija Pančevo'' doo, kao izdavač medija u kojem je tekst objavljen, u obavezi da tužilji naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti.

Naime, kod utvrđenog da je tužilja ... ''Nezavisnog društva novinara Vojvodine'', koje predstavlja strukovno udruženje za unapređenje novinarske profesije, a ne političku organizaciju, da nikada nije prisustvovala protestima i tribinama sa separatističkom tematikom, da je na ostalim političkim protestima prisustvovala kao novinar, a ne kao učesnik, to tekst objavljeni pod naslovom „...“, kojim se ukazuje da je tužilja zamenik predsednika društva koje okuplja novinare kojima je bliska ideja o nezavisinoj Vojvodini, sadrži neistinite informacije, kako je to pravilno drugostepeni sud zaključio. Navedenim tekstom iznose se ozbiljne optužbe na račun tužilje, a tuženi nisu pružili dokaze da je tužilja na bilo koji način učestvovala u realizaciji ili je zagovornik takve ideje, a osim toga reč je o upadljivom i senzacionalističkom naslovu, koji tužilju prikazuje u negativnom svetlu kod prosečnog čitaoca, koji često čita samo naslove, pa je leziono sposoban da povredi čast i ugled tužilje. Pri tom, objavljivanjem tužiljinih fotografija uz tekst učinjena je prepoznatljivom široj javnosti, što je doprinelo da u još većoj meri bude izložena podozrenju u ličnom i profesionalnom životu i trpi nelagodu. Bez uticaja na drugačiju odluku su revizijski navodi da je neosnovan tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete, jer je odbijen zahtev za utvrđenje da je navedenim informacijama tužilji povređen ugled i čast, kod činjenice da je isti odbijen zbog nedostatka pasivne legitimacije.

Sledom navedenog, pravilnom primenom odredbe člana 200. ZOO odmerena je visina pravične novčane naknade zbog učinjene povrede ličnih dobara, izvršene putem medija. Ovo zbog toga što je drugostepeni sud pravilno cenio sve subjektivne i objektivne okolnosti od značaja za odluku o visini pravične naknade, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, odnosno sve posledice koje je tužilja pretrpela usled objavljivanja sporog teksta. Pri tome je prvostepeni sud imao u vidu cilj kome služi naknada i da se dosuđivanjem naknade nematerijalne štete ne može pogodovati težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom, kako je to propisano odredbom člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, te ovaj sud nalazi da dosuđeni iznos predstavlja adekvatnu satisfakciju tužilji, kao oštećenom licu.

Revizijsko osporavanje pravilnosti i zakonitosti pravnosnažne presude nije osnovano ni u pogledu odluke o zabrani ponovnog objavljivanja predmetne informacije, jer je ista doneta u skladu sa članom 101. i 105. Zakona o javnom informisanju i medijima, obzirom da je njenim objavljivanjem povređeno dostojanstvo ličnosti tužilje.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je cenio ostale revizijske navode, ali je zaključio da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka, jer je doneta u skladu sa odredbama člana 153. stav 1, 154. i 163. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković