Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi Grad Vranje je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o potraživanju tužioca na ime naknade štete zbog povrede nastale na trotoaru, padom u šahtu usled nestabilnog betonskog poklopca postavljenog iznad nivoa trotoara, koja svojim položajem i svojstvima, ugrožava bezbednost pešaka i stvara rizik od povređivanja. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u pogledu odgovornosti tuženog Grada Vranja, nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u smislu primenjenih odredaba članova 4. i 5. Zakona o komunalnim delatnostima i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, obzirom da se radi o delatnosti od opšteg interesa, koju organizuje i obezbeđuje jedinica lokalne samoupravne, preko javnog preduzeća kome je povereno vršenje komunalne delatnosti uređenja i održavanja ulica u naseljenom mestu, koje služe za kretanje vozila i pešaka (saobraćajnica, trotoara, pešačkih staza i dr.), a u skladu sa donetom Odlukom o osnivanju JP „Direkcija za razvoj i izgradnju Grada Vranja“ i člana 82. Odluke o komunalnom uređenju grada Vranja, kao i dužnosti grada da obavlja poslove stručnog nadzora.

Revizijskim navodima kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka i razrešenje činjeničnog osnova konkretnog spora, kao i doprinosa tužioca nastanku štete, zapravo se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što nije pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije iz člana 404. stav 1. ZPP. Osim toga, revizijom se ne ukazuje na postojanje različitog postupanja i neujednačenosti sudske prakse u istim činjenično-pravnim situacijama. Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom sporu ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Prema odredbi člana 476. stav 2. ZPP, ako tužilac do zaključenja glavne rasprave koja se vodi u skladu sa odredbama ovog zakona o opštem parničnom postupku, smanji tužbeni zahtev tako da više ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, dalji postupak sprovešće se u skladu sa odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena, prema članu 479. stav 6. ZPP.

Tužba protiv JP „Direkcija za razvoj i izgradnju Grada Vranja“ u Vranju, radi isplate podneta je 26.02.2015. godine, a vrednost predmeta spora je 556.000,00 dinara. Tužba protiv Grada Vranja podneta je 07.12.2015 godine u kome je vrednost spora iznos od 356.000,00 dinara. Rešenjem suda od 19.02.2016. godine spojene su parnice protiv navedenih tuženih, radi jedinstvenog odlučivanja. Tužilac je na ročištu održanom dana 09.03.2016. godine, smanjio tužbeni zahtev za naknadu štete u odnosu na tuženog JP „Direkcija za razvoj i izgradnju Grada Vranja“ u Vranju, na iznos od 356.000,00 dinara, što na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 2.899,42 evra (1 evro=122,7835 dinara).

Kako je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o novčanom potraživanju u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, što znači da se radi o sporu sporu male vrednosti, ista je nedozvoljena, prema članu 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Iako je pobijanom odlukom delimično preinačena prvostepena presuda, nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopušenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić