Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje-protivtužene AA, koju zastupa majka BB, obe iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Todorović, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca Kompanije „Dunav osiguranje“ a.d. Glavna filijala osiguranja Beograd, radi povećanja rente po tužbi i ukidanja rente po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužene- protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1698/22 od 23.11.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 14.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1698/22 od 23.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1698/22 od 23.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici P 328/18 od 18.02.2022. godine dozvoljeno je preinačenje tužbe tužilje-protivtužene po podnesku od 17.12.2021. godine (stav prvi izreke). Usvojen je tužbeni zahtev tužilje-protivtužene, izmenjena je odluka Osnovnog suda u u Loznici, Sudska jedinica Ljubovija P 231/2011 od 18.04.2011. godine, pa je obavezana tužena da tužilji na ime rente za period od 26.2.2018. godine do 01.09.2021. godine isplati 854.119.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne novčane iznose od dospelosti do isplate i obavezan je tuženi- protivtužilac da tužilji-protivtuženoj ubuduće isplaćuje na osnovu rente 27.966,00 dinara počev od 01.09.2021. godine (stav drugi izreke). Odbijen je protivtužbeni zahtev da se izmeni odluka Osnovnog suda u Loznici, sudska jedinica Ljubovija P 231/2011 od 18.04.2011. godine tako što će se ukinuti renta usled isrpljenosti sume osiguranja (stav treći izreke). Obavezan je tuženi-protivtužilac da tužilji-protivtuženoj plati troškove postupka u iznosu od 223.305,00 dinara i odbijen zahtev tužilje-protivtužene za naknadu troškova postupka do traženog iznosa od 261.305,00 dinara (stav četvrti izreke). Zahtev tuženog-protivtužioca za naknadu troškova postupka je odbijen (stav peti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1698/22 od 23.11.2022. godine odbijena je, kao neosnovana žalba, tuženog-protivtužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Loznici, Sudska jedinica u Ljuboviji P 328/18 od 18.2.2022. godine (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tuženog-protivtužioca stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...10/2023- drugi zakon, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilje za izmenu odluke kojom je obavezan tuženi-protivtužilaca da plaća rentu tužilji-protivtuženoj povećanjem dosuđenih iznosa rente i odbijen je protivtužbeni zahtev za ukidanje rente zbog iscrpljenosti sume osiguranja. O osnovanosti tužbenog zahteva sud je odlučio primenom odredbe člana 196. Zakona o obligacionim odnosima. O protivtužbenom zahtevu je odlučeno odbijanjem, jer kada se radi o zahtevu oštećenog za izmenu ranije dosuđene rente zbog promenjenih okolnosti, više se ne može raspravljati o limitu osiguranja, odnosno o tome da li je limit sume osiguranja iscrpljen izvršenim isplatama, pošto je za kasnije izmene rente relevantno samo stanje pokrivenosti limitom prilikom prvog presuđenja.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj ili pravnoj situaciji.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenoj revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.02.2018. godine, koja je preinačena podneskom od 17.12.2021. godine. Vrednost pobijanog dela predmeta spora iznosi 2.532.079,00 dinara (21.533,52 evra). Prvostepena presuda doneta 18.02.2022. godine. Drugostepena presuda doneta je 23.11.2022. godine.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, odnosno na dan preinačenja tužbe , Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković