.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8054/2023
15.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Senić, advokat iz ..., protiv tuženog A.D. „Elektromreža Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Jelena Zaov Mitrović, advokat iz ..., radi utvrđenja i naknade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3315/2022 od 20.10.2022. godine, u sednici održanoj 15.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3315/2022 od 20.10.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3315/2022 od 20.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 12327/20 od 14.04.2022. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je postojanje prava stvarne službenosti na poslužnom dobru koja je u svojini tužioca, nepokretnosti na k.p. .., upisane u ln .. KO ..., u korist tuženog kao vlasnika povlasnog dobra na površini od 181 m2 u merama i granicama opisanim kao u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za konstituisanu stvarnu službenog na k.p. .., upisane u ln .. KO ... isplati 2.226,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja 14.04.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužena da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka od 217.430,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je deo zahteva kojim je tražena isplata zakonske zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova iz stava tri izreke, za period od presuđenja do izvršnosti odluke.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3315/2022 od 20.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odbačena tužba tužioca za utvrđenje postojanja stvarne službenosti na poslužnom dobru u svojini tužioca na k.p. .., upisane u ln .. KO ... u korist tuženog kao vlasnika povlasnog dobra u površini od 181 m2 u merama i granicama bliže navedenih u ovom stavu. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 116.180,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka nije tražio.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Predmet tražene pravne zaštite je naknada za stvarnu službenost prelaska vodova vazdušnim putem iznad katastarske parcele u vlasništvu tužioca na osnovu člana 53. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Odluka o obavezi tuženog na isplatu tužiocu predmetne naknade doneta je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine, a ocena prigovora zastarelosti zavisi od utvrđenja činjenice stavljanja u funkciju odgovarajućeg dalekovoda u svakom konkretnom slučaju, pa s tim u vezi nije potrebno ujednačavanje sudske prakse. Iz tih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja i naknade podneta je 29.12.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 2.226,30 dinara.
S obzirom da se radi o imovinskopravnom sporu, u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija nedozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
