Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno, preko zakonskog zastupnika i punomoćnika, podneo reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju u kome je osporio revizijske navode i predložio da se revizija odbije kao neosnovana.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Nišu P2 1051/13 od 09.10.2013. godine, maloletni tužilac AA, rođen ... godine, nakon razvoda braka svojih roditelja poveren je na samostalno vršenje roditeljskog prava majci a tuženi je obavezan da doprinosi njegovom izdržavanju mesečnim iznosom od 8.000,00 dinara počev od prsuđenja pa dok za to postoje zakonski razlozi. Maloletni tužilac sada ide u ... razred osnovne škole, živi sa majkom u stanu u vlasništvu njene majke, za koji ne plaćaju zakupninu. Majka maloletnog tužioca zaposlena je u ... na određeno vreme i ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od 51.592,87 dinara. Ne poseduje nepokretnu imovinu na svoje ime na području grada ... . Tuženi je zaposlen u ... u ..., na određeno vreme, kao .., sa prosečnom mesečnom zaradom u iznosu od 60.300,00 dinara. Tuženi takođe ne poseduje nepokretnosti upisane na njegovo ime. U međuvremenu je zasnovao novi brak i ima još jedno maloletno dete rođeno ... godine. Tuženi sa porodicom živi u ..., u iznajmljenom stanu, za koji mesečno plaća zakup 130 evra i troškove stanovanja oko 100 evra. Supruga tuženog nije zaposlena. Tuženi je po zanimanju ..., povremeno se bavi ... ali od toga ne ostvaruje redovne prihode već ga prijatelji ponekad „časte“ sa po 1.000,00 dinara. Potrebe maloletnog AA na ime ishrane, garderobe, obuće, održavanja higijene, školovanja, vanškolskih aktivnosti i sl., mesečno iznose 24.000,00 dinara. Utvrđeno je da tuženi u periodu od podnošenja tužbe u ovom sporu pa nadalje, na ime izdržavanja tužioca samoinicijativno plaća njegovoj majci 12.000,00 dinara, kao i troškove treninga fudbala od 2.500,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev i izmenio obavezu tuženog u učešću u izdržavanju tužioca, utvrđenu prethodnom presudom, obavezujući ga da od donošenja pravostepene presude pa ubuduće plaća 24% od mesečne zarade koju ostvaruje, umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, primenom odredbi članova 162. stav 2. i 164. Porodičnog zakona.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbama stranaka, delimično preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženog da od 14.10.2020. godine, kao dana prvostepenog presuđenja, pa ubuduće, na ime izdržavanja maloletnog tužioca plaća mesečno po 12.000,00 dinara, dok je tužbeni zahtev preko tog iznosa do traženih 40% od zarade koju ostvaruje, kao i zahtev za izdržavanje za period od podnošenja tužbe do presuđenja, odbio kao neosnovan. Po stanovištu tog suda, nižestepeni sud je pravilno utvrdio potrebe maloletnog poverioca i mogućnosti oba roditelja prema okolnostima koje su postojale u momentu zaključenja glavne rasprave, ali je ceneći novonastalu okolnost u žalbenom postupku, da je tuženom prestao radni odnos na određeno vreme i da je u međuvremenu evidentiran kod nadležne službe kao nezaposleno lice, zaključio da je u najboljem interesu maloletnog deteta da se izržavanje odredi u fiksnom novčanom iznosu kako bi se obezbedio kontinuitet i izvesnost u pogledu iznosa izdržavanja. Takođe, taj sud je zaključio da izdržavanje u dosuđenom iznosu tuženi treba da plaća od donošenja prvostepene presude, s obzirom da je nesporno utvrđno da je taj iznos već samoinicijtivno plaćao u periodu od podnošenja tužbe pa nadalje.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom tužioca osnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka učinjenu pred drugostepenim sudom iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 4. ZPP.

Naime, pred prvostepenim sudom je sproveden dokazni postupak čitanjem pismenih isprava u spisima, između ostalog i Ugovora o radu od 29.03.2019. godine, na osnovu koga je utvrđeno da je tuženi zaposlen u ... na određeno vreme, najkasnije do 31.08.2019. godine, sa osnovnom platom – zaradom 54.216,10 dinara, kao i potvrde od 02.10.2020. godine, prema kojoj je u julu, avgustu i septembru 2020. godine, ostvario prosečnu neto zaradu od 60.376,31 dinara. Na osnovu tih dokaza, kao i salušanjem stranaka, utvrđeno je da je tuženi u radnom odnosu na određeno vreme kao ... . Međutim, drugostepeni sud je, bez otvaranja rasprave, izveo dokaz čitanjem uverenja Nacionalne službe za zapošljavanje od 07.12.2020. godine, dostavljenog uz žalbu tuženog izjavljenu protiv prvostepene presude, i utvrdio da je tuženi u međuvremenu ostao bez posla, zasnivajući, između ostalog, svoju odluku na činjenicama koje nisu utvrđene u prvostepenoj presudi i na drugačijoj oceni izvedenih dokaza, čime je promenio utvrđeno činjenično stanje bez održavanja rasprave i ponavljanja izvedenih dokaza, suprotno članu 383. stav 4. ZPP.

Osim navedenog, osnovano se revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, usled čega je i činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Prema članu 160. istog zakona, kriterijumi za određivanje izdržavanja su potrebe poverioca i mogućnosti dužnika izdržavanja, pri čemu su navedene okolnosti koje se cene a od značaja su za izdržavanje, kao i minimalna suma izdržavanja. Prema odredbi člana 162. stav 1. Porodičnog zakona, poverilac izdržavanja može po svom izboru zahtevati da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja, a ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja (stav 3. navedenog člana).

Shodno citiranim zakonskim odredbama, visina izdržavanja može se izmeniti ukoliko se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o izdržavanju, kako u pogledu potreba poverioca izdržavanja, tako i u pogledu mogućnosti dužnika izdržavanja, kao i u odnosu na druge okolnosti od značaja za izdržavanje. Međutim, poverilac izdržavanja ima pravo izbora da li će izdržavanje tražiti u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja. U konkretnom slučaju tužilac je izdržavanje tražio u procentu od 40% od redovnih primanja tuženog koja ostavruje po osnovu radnog odnosa, a tuženi je bio u radnom odnosu od podnošenja tužbe do donošenja prvostepene presude. U takvoj situaciji, drugostepeni sud nije mogao bez drugačijeg zahteva tužioca da preinači prvostepeni presudu i obaveže tuženog na plaćanje fiksnog mesečnog novčanog iznosa od 12.000,00 dinara, pri čemu je taj iznos niži od iznosa koji tuženi već plaća tužiocu - 12.000,00 dinara plus troškove treninga fudbala 2.500,00 dinara. Stoga je nepravilno stanovište izraženo u pobijanoj presudi da je to u najboljem interesu deteta, iako je to vrhunski princip kojeg svako mora da se pridržava u svim aktivnostima koje se tiču deteta prema članu 6. Porodičnog zakona, jer je upravo suprotno, u interesu deteta da izdržavanje bude vezano za redovna novčana primanja poverioca izdržavanja i na taj način prati svaku izmenu u njegovoj zaradi, čime se omogućava i da standard deteta prati standard roditelja.

Imajući u vidu izloženo, bitne činjenice od kojih zavisi pravilna primena kriterijuma za određivanje izdržavanja iz člana 160. Porodičnog zakona i visine izdržavanja iz člana 162. navedenog zakona, nisu pravilno i potpuno utvrđene na dan donošenja odluke, zbog čega je drugostepena presuda morala biti ukinuta.

U nastavku postupka drugostepeni sud će otkloniti učinjenu bitnu povredu postupka i imajući u vidu izloženo, nakon održane rasprave, pravilnom primenom materijalnog prava ponovo odlučiti o žalbama stranaka, pri čemu je morala biti ukinuta i dopunska presuda, jer početak izmenjene obaveze izdržavanja zavisi od činjeničnog utvrđenja da li je i sa kojim iznosom tuženi doprinosio izdržavanju u periodu nakon podnošenja tužbe.

Odluka o troškovima parničnog postupka je takođe ukinuta jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Na osnovu izloženog, odlučeno je kao u izreci, primenom člana 415. stav 1. i člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić