Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2532/23 od 02.11.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda ispravljena rešenjem od 24.05.2023. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava.

Predmet tražene pravne zaštite po tužbi je uklanjanje betonskog zida sa ograde tužioca na KP ... i uklanjanje drveta lešnika koje se nalazi između parcela stranaka na KP .. KO Pirot grad vlasništvo tuženog, a po protivtužbi utvrđenje prava svojine održajem, na spornom delu zida i zemljiišta, a odluke nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva tužioca i osnovanosti protivtužbenog zahteva tuženog zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koje se tiču savesnosti i zakonitosti tuženog, kao držaoca predmetne nepokretnosti, kao i na činjenici da tužilac nije dokazao postojanje štetnog uticaja na svoju nepokretnost od drveta leske koje je u vlasništvu tuženog. Revident ne ukazuje na suprotne odluke, već osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za posebnu reviziju. Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke, doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi činidbe tužilac je podneo 26.08.2021. godine, a protivtužba, radi utvrđenja, podneta je 20.12.2022. godine. Vrednost predmeta spora označena u tužbi i protivtužbi je 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da je revizija nedozvoljena.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo na osnovu odredbe člana 413. ZPP.

Primenom odredbe člana 154. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je u stavu trećem izreke odbio zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, jer troškovi nastali povodom odgovora na reviziju ne spadaju u nužne i potrebne troškove za odlučivanje o reviziji.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković