U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici mal. tužilje AA, čiji je zakonski zastupnik majka BB, obe iz ..., čiji je punomoćnik Marijana Radeka Simić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Milan Čičulić, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 383/21 od 22.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 16.12.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 383/21 od 22.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 914/2018 od 18.03.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne tužilje plaća mesečni iznos od 30.000,00 dinara, počev od 04.06.2018. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi ili se ova odluka ne izmeni, svakog prvog do petog u mesecu za tekući mesec, uplatom na tekući račun zakonskog zastupnika majke BB. Konstatovano je da se ovom presudom menja presuda Osnovnog suda u Šapcu P2 203/14 od 04.08.2014. godine u stavu četvrtom izreke u kojem je odlučeno o izdržavanju maloletne tužilje. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev maloletne tužilje u delu u kome je tražila da se tuženi obaveže da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne tužilje plaća preko dosuđenog iznosa od 30.000,00 dinara do traženog iznosa od 60.000,00 dinara, mesečno, od podnošenja tužbe dana 04.06.2017. godine pa ubuduće dok postoje zakonski uslovi ili se ova odluka ne izmeni, svakog prvog do petog u mesecu za tekući mesec, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 383/21 od 22.07.2021. godine, u stavu prvom izreke, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 914/18 od 18.03.2021. godine u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka, tako što je obavezan tuženi da maloletnoj tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 63.000,00 dinara.

Protiv pravosnažne drugostepene presude, mal. tužilja izjavila je blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i ustanovio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje na postojanje druge bitne povrede postupka koje su kao revizijski razlog propisane odredbom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenim činjenicama, stambene prilike zakonskog zastupnika, majke maloletne tužilje su se promenile u odnosu na vreme kada je doneta prethodna presuda u kojoj je odlučeno o izdržavanju maloletne tužilje, jer ne živi više u stanu sa roditeljima, već iznajmljuje stan. Ostali uobičajeni troškovi stanovanja bliže su navedeni u obrazloženju prvostepene presude. Majka maloletne tužilje ne poseduje nepokretnu kao ni pokretnu imovinu, zaposlena je od 2017. godine i ostvaruje zaradu u mesečnom iznosu od 30.413,63 dinara i nema drugih prihoda. Tuženi je vlasnik kuće u ... (površine 74 m2, pomoćne zgrade površine 77m2 i garaže površine 22m2), koje nekretnine su kupljene na kredit i za koje plaća mesečno ratu u iznosu od 31.000,00 dinara. Poseduje i porodičnu kuću u ... u kome živi njegova baka. Druge nepokretne kao ni pokretne imovine nema, a koristi službeno vozilo marke „...“. Tuženi je zaposlen kao ... u preduzeću „GG“ doo (vlasništvo ... ) i prema njegovom izjašnjenju ostvaruje zaradu u iznosu od oko 36.000,00 dinara, ali prema pismenim dokazima uplate na račun se kreću u iznosu od 71.000,00 do 135.000,00 dinara mesečno. Tuženi je na deviznom računu u periodu od 22.01.2018. godine do 21.10.2019. godine imao uplate od ukupno 21.608,5 evra. Porodične prilike tuženog su se promenile jer je dobio još jedno dete rođeno ... godine koje živi sa majkom u stanu koje je njeno vlasništvo. Maloletna tužilja je učenik ... razreda osnovne škole, a osim škole ima i druga interesovanja i bavi se vannastavnim aktivnostima. U odnosu na prethodnu presudu, potrebe maloletne tužilje su povećane tako da njene mesečne potrebe iznose oko 60.000,00 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je primenom odredbi člana 154., 160. i 164. Porodičnog zakona, delimično usvojio tužbeni zahtev za izmenu odluke o izdržavanju za mal. tužilju, tako što je obavezao tuženog da doprinosi njenom izdržavanju iznosom od 30.000,00 dinara mesečno, dok će preostali iznos do ukupne visine njenih potreba podmiriti majka.

Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda i potvrdio prvostepenu presudu, imajući u vidu i odredbu člana 162. stav 3. Porodičnog zakona.

Revizijom maloletne tužilje pobija se drugostepena presuda u delu delimično odbijenog tužbenog zahteva. Revident smatra da maloletna tužilja neće moći da postigne onaj životni standard kojim živi tuženi.

Revizijski navodi nisu osnovani. Odredba člana 164. Porodičnog zakona propisuje da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati, ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Na strani tužilje promenjena je okolnost što je ista starija, školskog uzrasta, pa su joj potrebe srazmerno uzrastu i povećane u odnosu na prethodni period i donetu odluku. Na strani tuženog povećan je iznos zarade koju mesečno ostvaruje, ali i porodične prilike, jer je tuženi dobio još jedno dete. Povećanje potreba maloletne tužilje i povećanje zarade tuženog vode povećanju iznosa kojim tuženi doprinosi izdržavanju maloletne tužilje, na koji način egzistencija tuženog, kao i egzistencija lica prema kojem takođe ima zakonsku obavezu izdržavanja, neće biti ugrožena.

Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (član 160. stav 1. PZ). Izdržavanju doprinose oba roditelja srazmerno svojim mogućnostima, pri čemu se u doprinos uračunava svakodnevna nega i briga koju pruža roditelj kome je povereno vršenje roditeljskog prava. Suprotno navodima revizije tužilje, sudovi su pravilno utvrdili mogućnosti dužnika izdržavanja, prema pismenim dokazima koji se nalaze u spisima i iskazu tuženog i pravilno odredili visinu doprinosa za izdržavanje kojom je tuženi dužan da doprinosi izdržavanju svog mal. deteta. Pri tome, visina doprinosa za izdržavanje u većem delu podmiruje potrebe mal. deteta koje su utvrđene u postupku, a tužilja je dužna, da kao roditelj, takođe doprinosi zadovoljavanju utvrđenih potreba deteta, s obzirom da oba roditelja imaju pravo i dužnost da doprinose izdržavanju svoje dece.

Imajući u vidu da su potrebe maloletne tužilje utvrđene na iznos od 60.000,00 dinara, te da je tuženi obavezan da doprinosi izdržavanju u iznosu od 30.000,00 dinara, dok preostalim iznosom do utvrđenih potreba treba da doprinosi majka uračunavajući i njen nenovčani doprinos, što je u skladu sa odredbom člana 162. stav 2. i 3. Porodičnog zakona.

Sa izloženog Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić