Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2330/22 od 24.11.2022. godine, delimično je usvojena žalba tužilje i navedena prvostepena presuda je preinačena u usvajajućem delu protivtužbenog zahteva iz stava četiri izreke, tako što je odbijen protivtužbeni zahtev BB za poništaj njegove nasledničke izjave date na zapisniku od 03.03.2020. godine u postupku raspravljanja zaostavštin koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kikindi O 108/20, dok je u preostalom a nepreinačenom delu žalba tužilje odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije izuzetno dozvoljena.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužilje za utvrđenje suvlasničkih udela stranaka na pokretnim stvarima, tužilje kao vanbračne partnerke i tuženog kao naslednika iza pok. VV, usvajanjem zahteva u pogledu onih stvari za koje je utvrđeno da su sticane u vanbračnoj zajednici i odbijanjem u pogledu preostalih koje nisu činile zajednički stečenu imovinu vanbračnih partnera. O ovom zahtevu je odlučeno po tužbi podnetoj nakon okončanja ostavinskog postupka u kojem je konstatovana sadržina sporazuma postignutog između stranaka vezano za stambeni objekat, a povodom kojeg je nastao spor o nepokretnosti po protivtužbi. Pravnosnažna odluka o protivtužbenom zahtevu, u delu koji se revizijom pobija, za predmet ima utvrđenje o pravu svojine tuženog na nepokretnosti za koju je utvrđeno da je bila upisana kao svojini njegovog oca, čiji je on jedini zakonski naslednik, a o čijoj osnovanosti je odlučeno u činjenično pravnoj situaciji da je ostavinski postupak iza ostavioca sproveden, da je tužilja koja nema svojstvo naslednika ishodila upis prava svojine u ½ dela na objektima na parceli br. .. u ln. ... KO Kikinda na osnovu rešenja o nasleđivanju, da je izvršenim upisom odstupljeno od sporazuma stranaka konstatovanog na ostavinskom ročištu, da tužilji pripadne stan u okviru spratne stambene zgrade nakon etažiranja, uz sačinjenje ugovora o deobi, a da je isključivi naslednik imovine nepokretnosti tuženi koji se datom naslednom izjavom prihvatio nasleđa iza pokojnog oca, sledom čega je tužena dužna da trpi upis tog prava tuženog.

Drugačije tumačenje revidenta o osnovanosti ovih zahteva izneto u reviziji ne obuhvata uslove dozvoljenosti revizije po članu 404. ZPP. U reviziji se uopšte i ne navodi pravno pitanje koje bi se razmatralo iz razloga predviđenih odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda u primeni materijalnog prava, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji bi se odnosio na potrebu ujednačavanja sudske prakse, kako se revizijom nepotkrepljeno predlaže. Iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za novim tumačenjem prava, niti za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Navodima revizije se osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti razlog ni za redovnu reviziju, prema članu 407. stav 2. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 401. stav 1. ZPP. Osim toga, navodi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti.

Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanje iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.

U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 03.07.2020. godine. Vrednost predmeta spora po tužbi iznosi 600.000,00 dinara. Protivtužba je podneta 13.08.2020. godine. Vrednost predmeta spora po protivtužbi iznosi 600.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da revizija tužilje nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković