Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1749/23 od 20.02.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog JKP „Parking servis“ Vranje, i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Vranju P.br. 1049/23 od 12.06.2023. godine, u stavu prvom izreke, u delu u kojem se održava na snazi rešenje o izdavanju platnog naloga Pl.br. 73/2021 od 08.10.2021. godine za iznos glavnog duga za pružene advokatske usluge po računu br. 129/2021 ol 17.06.2021. godine u iznosu od 12.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.07.2021. godine, pa do konačne isplate, i za troškova izdavanja platnog naloga za iznos od 11.800,00 dinara, i stavu drugom izreke. Preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je ukinito rešenje o izdavanju platnog naloga Pl.br. 73/2021 od 08.10.2021. godine, za iznos glavnog duga od 10.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.07.2021 godine, pa do konačne isplate i u tom delu je odbijen tužbeni zahtev kao neosnovan.

Protiv drugostepene presude u preinačujućem delu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odgovor na reviziju koju je podneo tuženi, Vrhovni sud nije posebno razmatrao imajući u vidu da je podnet od strane direktora tuženog, a ne punomoćnika advokata u smislu odredbe člana 85. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužioca u ovom sporu je dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile ugovor o pravnom zastupanju pred domaćim sudovima broj 2021-670 od 18.02.2021. godine, na određeno vreme za period od godinu dana od dana potpisivanja. Ugovorom je u članu 9. predviđeno da ukoliko u toku postupka, a pre okončanja istog, pružaocu usluga bude otkazano punomoćje, da je korisnik usluga dužan da pružaocu usluga naknadi do tog momenta parnične troškove na ime zastupanja. Tuženi je obaveštenjem br. 2021-1559 od 13.05.2021. godine, obavestio tužioca da raskida ugovor o pravnom zastupanju pred domaćim sudovima od 18.02.2021. godine. Dalje je utvrđeno da je tužilac zastupao tuženog u parnici pred Osnovnim sudom u Surdulici u predmetu P.br. 841/20, i to na dva neodržana ročišta dana 11.02.2021. i 13.04.2021. godine i na jednom održanom ročištu dana 08.06.2021. godine, koji troškovi su priznati i pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Surdulici donetoj u navedenoj parnici. Tužilac za preduzimanje navedenih pravnih radnji od tuženog potražuje iznos od po 6.000,00 hiljada za pristup na dva neodržana ročišta i iznos od 10.500,00 dinara za pristup na jedno održano ročište pred Osnovnim sudom u Surdulici u predmetu P.br. 841/20, ukupno 22.500,00 dinara.

Prvostepeni sud je, primenom odredbi članova 17. i 89. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima usvojio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, tužilac je pred Osnovnim sudom u Surdulici u predmetu P.br. 841/20 preduzeo radnje fakturisane u utuženim računima. Kako je ugovor između stranaka raskinut jednostranom izjavom volje tuženog, tužilac je na taj način onemogućen od strane tuženog da naplati predmetno potraživanje za priznate preduzete pravne radnje kao advokat, pa je pozivom na odredbu člana 8. i 9. Ugovora i navedenih odredbi Zakona o obligacionim odnosima, prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je delimično potvrdio prvostepenu presudu u delu u kome se održava na snazi rešenje o izdavanju platnog naloga za iznos glavnog duga za pružene advokatske usluge po računu br. 129/2021 od 17.06.2021. godine u iznosu od 12.000,00 dinara (pristup tužioca na dva neodržana ročišta), dok je preinačio prvostepenu presudu tako što je ukinuo rešenje o platnom nalogu i odbio tužbeni zahtev za iznos od 10.500,00 dinara sa zateznom kamatom, koji iznos se odnosi na pristup tužioca na jedno održano ročište. Drugostepeni sud je stava da u okviru otkaznog roka od 30 dana tužilac nije bio u obavezi da preduzima određene radnje za korisnika usluga - tuženog, tako da samim prijemom obaveštenja o otkazu ugovora 15.05.2021. godine, što je nesporno među strankama, tužilac kao pružalac usluga nije imao više ovlašćenja da preduzima bilo koju radnju. Kako je u konkretnom slučaju tužilac preduzeo radnju u predmetu Osnovnog suda u Surdulici, P.br.841/20, kada je pristupio održanom ročištu dana 08.06.2021. godine, nakon prijema obaveštenja o otkazu ugovora, to prema stanovištu drugostepenog suda, tužiocu ne pripada naknada za tu preduzetu radnju, zbog čega je u tom delu odbio tužbeni zahtev.

Po oceni revizijskog suda, osnovani su navodi revidenta da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo na osnovu kog je delimično odbio tužbeni zahtev.

Obligacioni odnos između parničnih stranaka bio je regulisan Ugovorom o pravnom zastupanju pred domaćim sudovima od 18.02.2021. godine, na određeno vreme za period od godinu dana od dana potpisivanja. Tim ugovorom stranke su uredile i pitanje naplate troškova tužioca kao punomoćnika tuženog u predmetima pred sudovima. Za slučaj da u toku sudskog postupka tužiocu bude otkazano punomoćje, stranke su ugovorile da je tuženi dužan da tužiocu naknadi do tog momenta parnične troškove na ime zastupanja (član 9. ugovora). U konkretnom slučaju, kao sporno se postavilo pitanje da li tužilac ima pravo na naknadu i onih troškova koji su nastali za period nakon prijema izjave o otkazu ugovora, a u okviru otkaznog roka od 30 dana koji je predviđen ugovorom. Prema oceni Vrhovnog suda, parnične stranke u skladu sa odredbom člana 10. Zakona o obligacionim odnosima mogu ugovoriti postojanje otkaznog roka koji se u tom slučaju ugovora u obostranom interesu. U tom roku pružalac usluga je u obavezi da naručiocu pruža usluge u skladu sa ugovorom, dok je korisnik usluge u obavezi da plati odgovarajuću naknadu. Ugovor prestaje istekom poslednjeg dana otkaznog roka, i od tog momenta ugovorne strane su oslobođene daljih obaveza. Imajući u vidu da tuženi nije opozvao punomoćje tužiocu u smislu odredbe člana 92. stav 1. Zakona o parničnom postupku, te da je tužilac zastupao tuženog u predmetu Osnovnog suda u Surdulici, P.br.841/20, kada je pristupio održanom ročištu dana 08.06.2021. godine, zaključuje se da je tužilac preduzeo navedenu radnju u okviru otkaznog roka koji je isticao 14.06.2021. godine, pa stoga tužiocu pripada pravo na naknadu troškova u iznosu od 10.500,00 dinara, koji troškovi su i dosuđeni ovde tuženom u navedenoj parnici.

Imajući u vidu da drugostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo prilikom ocene od kog momenta ugovor među strankama prestaje da prozvodi pravna dejstva, to je primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku drugostepena presuda morala biti preinačena kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članovima 153. stav 1. i 154. ZPP. Tužilac je uspeo u postupku po ovom pravnom leku i zato ima pravo na naknadu troškova za sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković