Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 74/22 od 03.03.2022. godine, stavom prvim izreke, žalbe su usvojene i presuda prvostepenog suda u pobijanom delu kojim je tužbeni zahtev usvojen i tuženi obavezani da tužilji VV nadoknade troškove postupka, preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo utvrđenje da je sada pokojna tužilja VV vlasnik stana – zgrade pod parcelom broj .../... u površini od 97m² i nosilac prava korišćenja na parceli broj .../... u površini 97m², sve upisano kod RGZ - Službe za katastar nepokretnosti Novi Sad II u listu nepokretnosti broj ... KO ..., što bi tuženi bili dužni priznati i trpeti da se na osnovu presude izvrši uknjižba prava vlasništva na objektu i prava korišćenja na zemljištu sa tuženih na ime i u korist tužilje; utvrđenje da je sada pokojna tužilja VV vlasnik zgrade pod parcelom broj .../... u površini od 157m² i nosilac prava korišćenja na parceli broj .../... u površini od 1a57m², sve upisano kod RGZ – Službe za katastar nepokretnosti Novi Sad II u listu nepokretnosti broj ... KO ... i nosilac prava korišćenja na parceli broj .../... u površini od 3a22m² upisanoj kod RGZ – Službe za katastar nepokretnosti Novi Sad II u listu nepokretnosti ... KO ... što bi tuženi bili dužni priznati i trpeti da se na osnovu presude izvrši uknjižba prava vlasništva na objektu i prava korišćenja na zemljištu sa tuženih na ime i u korist tužilje i obavezani su tužioci da na ime troškova postupka plate tuženom Gradu Novom Sadu iznos od 165.000,00 dinara, tuženom „Zvezda film“ AD Novi Sad iznos od 137.450,00 dinara i tuženoj Republici Srbiji iznos od 27.000,00 dinara sa kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da na ime troškova žalbenog postupka plate tuženom Gradu Novom Sadu iznos od 49.500,00 dinara, tuženom „Zvezda film“ AD Novi Sad iznos od 123.000,00 dinara i tuženoj Republici Srbiji iznos od 18.000,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi Grad Novi Sad podneo je odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pokojna VV je majka tužilaca. Predmetne nepokretnosti, pre obnove zemljišnih knjiga bile su upisane u ZKUL ... KO ..., kao kp.br. .../... – kuća i dvorište u Ulici ... br. ..., površine 10a36m2 i kp.br. .../... – kuća u Ulici ... br. ..., površine 3a78m2, kao susvojina GG i DD (pradede i prababe tužilaca), sa po ½ idealnog dela. GG i DD su, u svojstvu prodavaca, 18.05.1957. godine zaključili kupoprodajni ugovor sa Opštinom Novi Grad u Novom Sadu, kao kupcem, a predmet prodaje je bila parcela broj .../... u celini i sve zgrade izgrađene na njoj, što predstavlja bioskopsku salu sa antenom (danas je ovo parcela broj .../...) i 28,5/100 idelanih delova parcele broj .../..., što predstavlja površinu od 82 kv. hv, a ugovorom je opisano šta u prirodi predstavlja prodati idealni deo ove parcele. Dana 03.10.1957. godine u A listu ZKUL ..., otpisana je katastarska čestica br. .../... (kuća u Ulici ... br. ..., površine 105 kv.hv (odnosno 378m2) i upisana u nov ZKUL broj ... KO ..., kao opštenarodna svojina, čiji je organ upravljanja NO Opštine Novi Sad, ali je 30.10.1957. godine umesto NO Opštine Novi Sad, kao organ upravljanja upisano Privredno preduzeće za prikazivanje filmova u Novom Sadu – pravni prethodnik tuženog AD „Zvezda film“. Rešenjem Druge komisije za nacionalizaciju pri NO Opštine Novi Sad od 14.10.1959. godine, utvrđeno je da se na dan 25.12.1958. godine, nacionalizuje zgrada u Ulici ... br. ..., parcela br. .../..., u površini 288 kv. hv, upisana u ZKUL ... KO ..., vlasništvo GG i DD. Rešenjem istog organa, od 15.12.1959. godine, dvosobni stan u zgradi na navedenoj parceli sa nusprostorijama u dvorištu – izuzeti su od nacionalizacije i ostavljeni u svojinu ranijim suvlasnicima, GG i DD. Dana 20.02.1965. godine, na osnovu rešenja SO Novi Sad od 11.02.1965. godine, izvršen je upis tereta na nacionalizovanom delu kp. br. .../... upisane u ZKUL ... KO ... (preostali deo od 143/200 idealnih delova – koji nije obuhvaćen kupoprodajnim ugovorom od 18.05.1957. godine), tako što je uknjiženo pravo korišćenja u korist tuženog Preduzeća „Avala“, ali omaškom na 140/200 idelanih delova (umesto na 143/200), pa je preostalih 3/200 idelanih delova evidentirano u korist Opštine Novi Sad, bez pravnog osnova za takav upis. Posle smrti supruge DD, GG je postao vlasnik napred navedenih nepokretnosti koje su izuzete od nacionalizacije, kojima je za života raspolagao, tako što ih je ugovorom o poklonu (darovnim ugovorom) od 10.08.1966. godine poklonio ĐĐ i EE, babi i dedi tužilaca, sa po ½ idealnog dela. Ugovorom o poklonu zaključenim 29.01.1974. godine, ĐĐ je svoj idelani deo poklonila VV, majci tužilaca. Na osnovu ovog ugovora, rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu DN 970/74 od 24.04.1974. godine, upisana je zabeležba prava vlasništva u korist VV na ½ idelanog dela na dvosobnom stanu, upisanom u ZKUL ... KO .., koji se nalazi u nacionalizovanoj zgradi na kp.br. .../..., dvorišna zgrada u Ulici ... br. ..., površine 350 m2, (danas upisana u LN ... KO ..., površine 157m2), kp.br. .../... dvorišna zgrada u Ulici ... br...., površine 39 m2 i na kp.br. .../... u Ulici ... br. ..., površine 15 m2. Rešenjem o nasleđivanju od 11.09.2006. godine, VV oglašena je za jedinog naslednika iza smrti svog oca EE i to na zaostavštini koju čini ½ idealnog dela nepokretnosti upisanih u LN br. ... KO ..., porodična stambena zgrada u Ulici ... (ranije ...), površine 39 m2, sagrađena na kp.br. .../... i pomoćna zgrada na kp.br. .../... . Ovim rešenjem nije obuhvaćena parcela br. .../..., jer nije bila uknjižena na ime ostavioca.

Parcelu br. .../..., koju su ugovorom o kupoprodaji od 18.05.1957. godine, pravni prethodnici tužilaca otuđili samo u delu od 28,5/100 (57/200), nakon preparcelacije čine parcele broj: .../..., .../..., .../..., .../..., .../..., .../... i .../..., od kojih su tri parcele predmet tužbenog zahteva u ovoj pravnoj stvari. Navedene parcele sada imaju ukupnu površinu od 957 m2, dok je 79 m2 od ukupne površine ranije parcele br. .../..., ušla u sastav Ulice ... prilikom rekonstrukcije raskrsnice. Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka, prvostepeni sud je utvrdio da parcela broj .../... u prirodi predstavlja dvorište, koje se prostire uz objekte na parcelama broj .../..., .../..., .../... i .../..., u čijem posedu su pravni prethodnici tužilaca još od 1960. godine; da zgrada na kp.br. .../..., koja je u vreme nacionalizacije bila zgrada u Ulici ... br. ... na kp.br. .../... nije nacionalizovana, jer je to dvosoban stan, koji je rešenjem od 15.12.1959. godine izuzet od nacionalizacije i ostavljen u susvojinu pravnim prethodnicima tužilaca – GG i DD; da je zgrada na kp.br. .../... u vreme nacionalizacije bila pomoćna zgrada na kp.br. .../..., od koje su GG i DD, ugovorom od 18.05.1957. godine prodali Opštini Novi Sad 57/200 delova. Od preostalih 143/200 delova koji je ostao u njihovom vlasništvu, manji deo je izuzet od nacionalizacije i ostavljen u svojinu GG i DD, kao pomoćna zgrada.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da su pravni prethodnici tužilaca bili vlasnici dvorišne zgrade od 97m2 izgrađene na kp.br. .../... i dvorišne zgrade u kojoj je dvosoban stan od 157 m2 izgrađene na kp.br. .../..., kao i nosioci prava korišćenja zemljišta – dvorišta na kp.br. .../... uz te objekte (površine 322 m2). Ovo, jer je sudski veštak identifikovao te nepokretnosti i prema njegovom nalazu i mišljenju iste nisu bile predmet kupoprodajnog ugovora od 18.05.1957. godine i rešenjem nadležnog organa od 15.12.1959. godine izuzete su od nacionalizacije. Prvostepeni sud je na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja zaključio da postoji i pravni sled zakonitog prenosa prava na ovim nepokretnostima sa pravnih prethodnika tužilaca na majku tužilaca (darovnim ugovorom i rešenjom o nasleđivanju), pri čemu su ova lica u državini istih od 1960. godine, što predstavlja valjane pravne osnove za sticanje prava svojine i prava korišćenja u korist tužilaca, na nepokretnostima koje su predmet tužbenog zahteva.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, pošto je prethodno, radi dopune činjeničnog stanja, održao raspravu i između ostalog izveo dokaz saslušanjem sudskog veštaka i stranaka. Sudski veštak je pred drugostepenim sudom naveo da je na licu mesta izvršio merenje i da je odstupanja upisanih površina i faktičkih površina naznačio u svom pismenom nalazu od 11.01.2011. godine. Kao razlog odstupanja, sudski veštak je naveo da je na licu mesta bilo doziđivanja, da ne može da se izjasni koja je zgrada bila upisana u zemljišno-knjižnom ulošku broj ... KO ... vezano za parcelu broj .../... . Osnov za svoj zaključak da je od nacionalizacije izuzeta zgrada sagrađena na parceli broj .../... površine 3a50m² crpi iz rešenja Dn 970/74 od 24.04.1974. godine, ali da ne može da se izjasni da li je ono sprovedeno. Smatra i da je prilikom ustrojavanja jedinstvene evidencije nepokretnosti došlo do neosnovanog umanjenja parcele broj .../... od 350m² za 157m², što je osnov sačinjenja skice terena koja je priložena uz nalaz i zavedena u spisima pod rednim brojem ..., a koja se razlikuje od katastarskog stanja. Objekat pod parcelom broj .../... površine 157m² je nelegalno dograđen za 16m². Sudski veštak nije mogao da se izjasni od koliko prostorija se sastoji objekat prikazan na fotografiji broj 4 na strani 99 spisa, za koji smatra da je izuzet od nacionalizacije, kao stambeni objekat. Drugostepeni sud je ceneći nalaz i mišljenje sudskog veštaka sa svim dopunama, kao i ostale izvedene dokaze zaključio da je istinitost sadržine javnih isprava potvrđena načinom njihovog izdavanja, kao i da nema sumnje da je ustrojena pravna evidencija od strane Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti sa onim podacima koji proizlaze iz listova nepokretnosti. Nalaz i mišljenje sudskog veštaka uzeo je u obzir u granicama stručnog znanja geodete kojim on raspolaže, pa imajući u vidu sadržinu njegovog izjašnjenja o predmetu izuzimanja od nacionalizacije zaključio da je nalaz i mišljenje u tom delu neprihvatljiv, s obzirom da je u suprotnosti sa iskazima VV i AA. Imajući u vidu napred navedeno, kao i ostale izvedene dokaze, drugostepeni sud je zaključio da je deo stare zemljišno-knjižne parcele broj .../..., koji nije bio predmet teretnog raspolaganja zemljišno-knjižnih vlasnika kupoprodajnim ugovorom od 18.05.1957. godine, bio predmet nacionalizacije na osnovu člana 80. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta i postao društvena svojina 26.12.1958. godine. Po oceni drugostepenog suda predmet privatne svojine nakon podržavljenja morao je biti izričito određen aktom javne vlasti u skladu sa članom 1, 12, 13. i 34. navedenog zakona, a to je u konkretnom slučaju bio jedan dvosoban stan sa nusprostorijama. Jedan dvosoban stan sa nusprostorijama po činjeničnom utvrđenju drugostepenog suda predstavljaju nakon obnove zemljišne knjige parcele broj .../... i .../..., koje je roditeljima pokojne VV poklonio GG, a koje je ona od njih dobila u svojinu i bila u njihovom posedu do smrti. Imajući u vidu vreme i način sticanja prava svojine VV i njenih pravnih prethodnika, zaključio ja da je isključena savesnost njihove državine na spornim nepokretnostima u smislu člana 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a da činjenica da je posed ostvaren od 1960. godine i na spornim nepokretnostima do danas, da ne može voditi sticanju prava svojine, pošto imperativna odredba člana 32. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa isključuje mogućnost sticanja prava svojine okupacijom. Po oceni drugostepenog suda, u konkretnom slučaju ne može da se primeni ni član 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer je nužan uslov za sticanje prava svojine održajem savesnost državine, koja u konkretnom slučaju izostala. Drugostepeni sud je zaključio, a imajući u vidu podatke javne evidencije o nepokretnostima, za koje važi pretpostavka tačnosti, da opis nepokretnosti koje su izuzete od nacionalizacije odgovara izgledu i površini nepokretnosti koje su sagrađene na parcelama broj .../... i .../..., i da nema okolnosti koja bi vodila zaključku da su izuzete od nacionalizacije nepokretnosti koje su predmet ovog spora. Pri tome je cenio da VV nije podnela zahtev za restituciju u smislu člana 1. i člana 2. tačka 34. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, a kao razlog naveo je da na licu mesta ne postoje nepokretnosti koje bi se trebale vratiti po tom zakonu, te da sve ono što pokojni GG i DD nisu prodali drugotuženom ona na licu mesta koristi (dakle i parcelu broj .../... od 185m² koja nije predmet ovog spora) te je zaključio da se postavljeni tužbeni zahtev koji za činjeničnu podlogu ima takav posed pokazuje u celosti neosnovanim.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom tužilaca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Tužbom, koju je podnela sada pokojna majka tužilaca VV, traži se da se utvrdi pravo svojine na stanu – zgradi na kp.br. .../... površine 97m2 i prava korišćenja kp.br. .../..., površine 97m2, upisanih u LN br. ... KO ..., prava svojine na zgradi postojećoj na kp.br. .../... površine 1a57m2 i prava korišćenja na kp.br. .../... površine 1a57m2 i na kp.br. .../... površine 3aš22m2, obe upisane u LN ... KO ... . U tužbi je navela da je nosilac prava svojine na objektima koji su predmet spora, odnosno prava korišćenja na zemljištu – spornim parcelama, postala na osnovu zakonitog prenosa prava na ovim nepokretnostima sa pravnih prethodnika na nju i to - darovnih ugovora od 10.08.1966. i od 29.01.1974. godinu, kao i rešenja o nasleđivanju od 11.09.2006. godine, a da su ove nepokretnosti bez pravnog osnova upisane kao državna svojina, sa pravom korišćenja u korist tuženih – Grada Novog Sada i „Zvezda filma“.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbama tuženih nakon održane rasprave preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev, sa obrazloženjem da opisu nepokretnosti koje su izuzete od nacionalizacije odgovara izgled i površina nepokretnosti koje su sagrađene na parcelama broj .../... i .../... (koje nisu predmet ovog spora) i da nema okolnosti koje bi vodile zaključku da su izuzete od nacionalizacije nepokretnosti koje su predmet ovog spora, iz kojih razloga je dalje utvrđivao da li je ili ne majka tužilaca mogla steći pravo svojine i pravo korišćenja na spornim nepokretnostima i to na osnovu okupacije i održaja, primenom člana 28. stav 4, člana 32. stav 2. i člana 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Međutim, za sada se ne može prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da opisu nepokretnosti koje su izuzete od nacionalizacije odgovara izgled i površina nepokretnosti koje su sagrađene na parcelama broj .../... i .../..., a ne sporne nepokretnosti, jer je drugostepeni sud identifikaciju objekta u kome je majka tužilaca živela izvršio samo na osnovu njenog iskaza i njene sposobnosti da te objekte prepozna na skici terena koju je sačinio sudski veštak, kao i iskaza tužioca AA, iako oni nisu stručna lica niti pouzdani svedoci za utvrđenje ovih činjenica. Osim toga, nejasno je kako je drugostepeni sud utvrdio da opisu nepokretnosti koje su izuzete od nacionalizacije odgovara izgled i površina nepokretnosti koje su sagrađene na parcelama broj .../... i .../..., jer je ovakav zaključak drugostepenog suda u suprotnosti sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka, kao i njegovih izjašnjenja, zbog čega je ostalo nerazjašnjeno da li su sporne nepokretnosti bile ili ne predmet nacionalizacije. Naime, iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka, kao i njegovih izjašnjenja sledi da zgrada na parceli broj .../..., koja je zajedno sa zgradom na parcelni broj .../..., u vreme nacionalizacije bila zgrada u Ulici ... broj ... na parceli .../... nije nacionalizovana, jer je parcela broj .../... bila, a i danas je dvosoban stan koji je rešenjem od 15.12.1959. godine izuzet od nacionalizacije i ostavljen u svojinu ranijim suvlasnicima GG i DD, zatim da je zgrada na parcelni broj .../..., koja je u vreme nacionalizacije bila pomoćna zgrada na parceli broj .../... nije nacionalizovana rešenjem od 15.12.1959. godine, zato što je veći deo te zgrade kupoprodajnim ugovorom od 18.05.1957. godine bio prodat od strane GG i DD Opštini Novi Sad i u sklopu dela 57/200 parcele .../..., a da ni manji deo pomoćne zgrade na parceli broj .../... koji je ostao u delu 143/200 parcele .../... nije nacionalizovan, jer je rešenjem od 15.12.1959. godine izuzeto od nacionalizacije i ostavljeno u svojinu ranijim suvlasnicima GG i DD, kao pomoćna zgrada u dvorištu.

S obzirom na to da je zaključak drugostepenog suda suprotan nalazu i mišljenju sudskog veštaka i da je zasnovan na iskazima majke tužilaca sada pokojne VV i tužioca AA, iako se ne radi o stručnim licima niti isti mogu biti pouzdani svedoci za utvrđenje ove činjenice, pa kako je i dalje ostalo nerazjašnjeno da li su sporne nepokretnosti bile ili nisu bile predmet nacionalizacije i kako zbog pogrešne primene materijalnog prava drugostepeni sud nije pravilno cenio navode žalbe koji su od uticaja na osnovanost tužbenog zahteva, to je i činjenično stanje ostalo nepotpuno i nepravilno utvrđeno, sa kojih razloga nije bilo uslova za preinačenje pobijane odluke, zbog čega je ista ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će pravilno utvrditi činjenično stanje i pravilno oceniti navode žalbe tuženih, pri tome imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom doneti novu i zakonitu odluku.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci, a ukinuta je i odluka o troškovima postupka, s obzirom na to da ista zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković