.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8/2016
28.01.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u sporu tužilje A.G. iz P., čiji je punomoćnik A.J., advokat iz P., protiv tuženog M.G.1 iz K., radi vršenja roditeljskog prava, uređenja ličnih odnosa i izdržavanja, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 444/15 od 19.08.2015. godine, u sednici održanoj 28.01.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao nesonovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 444/15 od 19.08.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 444/15 od 19.08.2015. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P2 80/14 od 16.04.2015. godine, kojom je: 1) maloletna ćerka parničnih stranaka M.G.2, rođena … godine, poverena ocu - tuženom M.G.1, koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo; 2) uređen način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa majkom - tužiljom u ovom sporu, na način određen u izreci ove presude; 3) obavezana tužilja da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta mesečno plaća 8.000,00 dinara, svakog prvog do petog u mesecu za tekući mesec, počev od 29.10.2013. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski razlozi, s`tim što će zaostale rate isplatiti odjednom u roku od 15 dana; 4) odbijen predlog za određivanje privremene mere, kojom će se majci - tužilji u ovom sporu poveriti maloletno dete na samostalno vršenje roditeljskog prava do pravnosnažnog okončanja ovog spora; 5) odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud ispitao je pobijanu presudu primenom čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) i našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, iz braka parničnih stranaka, zaključenog 2005. godine, stranke imaju ćerku - maloletnu M.G.2, rođenu … godine. Brak parničnih stranaka razveden je delimičnom presudom Osnovnog suda u Pančevu od 22.10.2012. godine, pri čemu je tužilja u avgustu 2012. godine napustila bračnu zajednicu i otišla kod svojih roditelja u P. Maloletno dete - ćerka M.2, koja je tada bila stara šest godina, ostala je da živi sa ocem u K. U međuvremenu, tuženi je sa M.M. zasnovao vanbračnu zajednicu i iz ove zajednice imaju maloletnog D., rođenog … godine. U zajednici sa njima živi i majka tuženog R.G., koja je penzioner. Tuženi i njegova vanbračna partnerka žive kao podstanari. On je zaposlen i mesečno zarađuje oko 25.000,00 dinara, a poseduje i pola katastarskog jutra zemlje, jednu baštu i kuću u K. Pritom, obavlja i razne sezonske poslove. Tužilja živi u P. sa roditeljima i sestrom u kući koja je vlasništvo njenih roditelja. Nije zaposlena. U vlasništvu ima poljoprivredno zemljište upisano u KO K. površine 84,08 ari. Kao davalac izdržavanja zaključila je 19.10.2012. godine ugovor o doživotnom izdržavanju, zbog čega povremeno, radi izvršavanja obaveza iz tog ugovora, živi u kući primaoca izdržavanja, takođe u P. Baba tuženog je 02.11.2011. godine podnela krivičnu prijavu protiv tuženog zbog krivičnog dela nasilje u porodici, u vezi čega su u toku dokazne radnje u predmetu Osnovnog javnog tužilaštva Kt 1736/12. Ocenom nalaza i mišljenja organa starateljstva Centra za socijalni rad K. od 02.06.2014. godine, koji su dopunjeni izjašnjenjem na primedbe tužilje 14.04.2015. godine, utvrđeno je da su oba roditelja sposobna, kompetentna i motivisana da vrše roditeljsko pravo, da su svi uslovi u kojima živi maloletno dete sa ocem dobri, pri čemu su i odnosi između članova porodice funkcionalni na svim relacijama. Maloletna M.2 ostvaruje dobru komunikaciju sa vanbračnom partnerkom svog oca, mlađim bratom i decom iz prvog braka očeve vanbračne partnerke, koja povremeno dolaze kod njih. Samo dete izražava želju da ostane kod oca. Pritom, otac se trudi da prepozna sve potrebe maloletnog deteta, zainteresovan je za ćerkin dalji razvoj i njene potrebe postavlja iznad svojih. Izražava ljubav i zainteresovanost prema detetu, pri čemu ne isključuje potrebu deteta za majkom i čak insistira na njihovom kontaktu i viđanju. Takođe, majka izražava ljubav prema maloletnom detetu, teži da o njoj preuzme brigu. Međutim, po nalazu stručnog tima, „ne osluškuje“ želje svog deteta i ono što dete ne govori, ali jasno stavlja do znanja.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo - čl. 266. stav 1. u vezi čl. 6. stav 1. i 77. stav 3. Porodičnog zakona, kada su zaključili da je najbolji interes maloletnog deteta da roditeljsko pravo samostalno vrši otac - tuženi u ovom sporu.
Pravilno je ocenjen nalaz i mišljenje organa starateljstva nadležnog Centra za socijalni rad, koji je sastavljen od stručnog tima - psihologa, pedagoga i socijalnog radnika, u pogledu mišljenja da je u najboljem interesu maloletne M.G.2 da bude poverena ocu, koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo, pri čemu je neophodno regulisati redovan kontakt sa majkom, po modelu određenom u pobijanoj odluci. Iako oba roditelja imaju kapacitet da adekvatno zadovolje potrebe deteta, pozitivno su motivisani i odgovorni, maloletna M.2 pokazuje veću privrženost ocu, sa kojim je opuštenija i ima bolju komunikaciju. Pritom, izražava i želju da kod njega ostane. Sa druge strane, iako sposobna i motivisana, majka ne osluškuje želje svog deteta i ono što dete prećutno ili izričito stavlja do znanja.
Primenom čl. 61. stav 1. i 78. stav 3. u vezi čl. 266. i 270. Porodičnog zakona, sud je, imajući u vidu najbolji interes maloletnog deteta, uredio način održavanja ličnih odnosa maloletne M.2 sa majkom. Ti odnosi se, inače, od prestanka bračne zajednice odvijaju nesmetano, što je neophodno da bi se zadovoljile psihološke potrebe deteta i obezbedili uslovi za njegov pravilan psiho-fizički razvoj.
Imajući u vidu uzrast maloletnog deteta, njegove potrebe, kao poverioca izdržavanja, a sa druge strane mogućnosti tužilje, dužnika izdržavanja, kao i minimalnu sumu izdržavanja propisanu članom 160. stav 4. Porodičnog zakona, pravilno su primenjeni čl. 160, 161. i 162. ovog zakona, u pogledu kriterijuma, načina i visine određivanja izdržavanja, kada je tužilja obavezana da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta sa 8.000,00 dinara mesečno, na način određen u izreci pobijane odluke.
U reviziji tužilje ponavljaju se žalbeni navodi, koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, koju prihvata i revizijski sud.
Na osnovu čl. 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović, s.r.
