.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 820/2016
17.05.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici maloletnog tužioca M.M. iz R., koga zastupa zakonski zastupnik majka A.M. iz R., a nju kao punomoćnik B.K., advokat iz R., protiv tuženog S.M. iz R., koga zastupa punomoćnik Z.V., advokat iz R., radi zakonskog izdržavanja, odlučujući o reviziji maloletnog tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 178/16 od 16. marta 2016. godine, u sednici veća od 17.05.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija maloletnog tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 178/16 od 16. marta 2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Rumi P2 381/15 od 25.01.2016. godine, u stavu 1. izreke je odlučeno da je tuženi dužan da na ime svog doprinosa u izdržavanju maloletnog tužioca doprinosi mesečno sa iznosom od po 12.000,00 dinara počev od 01.02.2016. godine pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi a prilike se ne promene, a sve do svakog 05. u mesecu na račun majke maloletnog tužioca kao zakonskog zastupnika, a koji se vodi kod K.b. a.d. B., P. j. R. i koji je naveden u izreci, a sve pod pretnjom prinudnog izvršenja. U stavu 2. izreke je tuženi obavezan da na ime troškova parničnog postupka maloletnom tužiocu isplati 79.550,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenje.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 178/16 od 16. marta 2016. godine, u stavu 1. izreke, žalba tuženog je delimično usvojena, a delimično odbijena pa je presuda Osnovnog suda u Rumi P2 381/15 od 25.01.2016. godine u pobijanom delu kojim je odlučeno o visini izdržavanja preinačena na taj način što se obaveza tuženog snižava sa 12.000,00 dinara mesečno na 8.000,00 dinara mesečno, a tužbeni zahtev preko navedenog do traženih 12.000,00 dinara odbija kao neosnovan, dok se u ostalom delu prvostepena presuda potvrđuje. U stavu 2. izreke se odbija zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude maloletni tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija maloletnog tužioca neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti neka od povreda postupka na koju ukazuje revizija.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletni tužilac je rođen 18.10.2011. godine, presudom Osnovnog suda u Rumi P2 291/14 od 14.05.2015. godine je poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i živi sa majkom u stanu koji je ona kupila u R.. Ide u vrtić a njegove mesečne potrebe su utvrđene na 24.000,00 dinara u šta ulaze i troškovi vrtića od 3.000,00 dinara, troškovi dodatnih aktivnosti od 1.000,00 dinara. Tuženi živi u domaćinstvu sa svojom majkom, nezaposlen je od 30.04.2013. godine povremeno radi i na taj način može da zaradi 100 evra mesečno. Ne poseduje nepokretnu imovinu, a pravo svojine na stanu u kome je u toku trajanja braka živeo sa majkom maloletnog tužioca je preneo na svoju majku. Ima zdravstvenih smetnji u vidu artritisa i psorijaze. Nije u međuvremenu zasnovao novu bračnu ili vanbračnu zajednicu, nema druge dece niti zakonskih obaveza za izdržavanje drugih lica. Zakonska zastupnica, majka maloletnog tužioca je zaposlena i ostvaruje stalna mesečna primanja od 39.116,00 dinara. Nije zasnovala novu bračnu, niti vanbračnu zajednicu, nema druge dece niti zakonske obaveze za izdržavanje drugih lica. Minimalna suma izdržavanja u vreme presuđenja je 23.227,00 dinara.
Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je našao da tuženi treba da doprinosi izdržavanju maloletnog tužioca sa 12.000,00 dinara mesečno, dok je drugostepeni sud u tom delu preinačio prvostepenu presudu i obavezu tuženom smanjio na 8.000,00 dinara mesečno.
Odredbom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona je predviđeno da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Isti član u stavu 3. predviđa da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U članu 162. stav 3. istog zakona je predviđeno da ako je poverilac izdržavanja dete visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj, dužnik izdržavanja.
Polazeći od navedenih zakonskih odredaba pravilno je drugostepeni sud utvrdio iznos sa kojim tuženi treba da učestvuje u zakonskom izdržavanju maloletnog tužioca. Iznos od 8.000,00 dinara mesečno je adekvatan sadašnjim mogućnostima tuženog kao lica bez zaposlenja, imovine i sa izvesnim zdravstvenim smetnjama. Sa druge strane preostali iznos do utvrđenih potreba za izdržavanje maloletnog tužioca za sada majka može da obezbedi jer se u njen doprinos ne uračunava samo novčani iznos već i njena svakodnevna briga u vaspitanju i negovanju maloletnog deteta, ona obezeđuje uslove stanovanja detetu i drugo. Pravnosnažnom presudom uređen je način održavanja ličnih odnosa između maloletnog deteta i tuženog, pa po tom osnovu dete sa tuženim provodi određeni deo meseca kada tuženi samostalno zadovoljava potrebe deteta pa i to treba imati u vidu pri konačnom odlučivanju. Otuda navodi iz revizije da je tuženi time što je stan poklonio majci i napustio posao sam sebe doveo u situaciju da nema mogućnosti da u izdržavanju deteta učestvuje sa većim iznosom, nisu od takvog značaja da bi doveli u sumnju napred navedeno, jer troškovi stanovanju tuženom i nisu posebno uzeti kao rashodi, a tuženi je bez posla ostao u aprilu mesecu 2013. godine, dakle više od godinu dana pre podnošenja ove tužbe.
Imajući u vidu sve navedeno odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća sudija
Vesna Popović,s.r.
