Protiv navedene pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika advokata, izjavio reviziju. Naveo je da reviziju izjavljuje zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a da ujedno izjavljuje i posebnu reviziju kojom predlaže primenu člana 404. stav 1. ZPP jer smatra da je potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa i pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Tuženi Grad Loznica je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu kojom je u celosti odbijen svojinski tužbeni zahtev tužioca, primenom člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14 i 87/18). U situaciji odlučivanja o redovnoj reviziji kao dozvoljenoj, isključeno je odlučivanje putem ispitivanja uslova za izjavljivanje posebne revizije.

Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se u reviziji ukazuje, nije predviđena kao revizijski razlog članom 407. stav 1. ZPP. Revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP mogu biti bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 6, 8, 10. i 11. ovog zakona, pod uslovom da su isticane i u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP. U konkretnom slučaju, nema ni prekoračenja tužbenog zahteva učinjenog u postupku pred drugostepenim sudom. Drugostepeni sud je odlučio o žalbi, tako što je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i za donetu odluku izneo pravne razloge u odnosu na koje revizija nije osnovana. Navodi revizije u vezi sa činjenicama ne uživaju značaj, imajući u vidu da je članom 407. stav 2. ZPP izričito propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je sa VV zaključio dva ugovora o kupoprodaji, ugovor od 10.02.1985. godine i ugovor od 10.06.1985. godine, uz overene potpise kod suda, a za deo poljoprivrednog zemljišta kat. parc. ... KO ... koja je tada imala površinu 20a 32m2. Predmet ove kupoprodaje bio je deo na kraju navedene parcele do asfaltnog puta, površine 5 ari, realni deo parcele koji je u ugovoru iskazan kao suvlasnički udeo u ¼. Preostali deo parcele je kupio pokojni GG, otac ovde tuženog BB, iskazan kao suvlasnički udeo u ¾ dela. Nepokretnost kat. parc. ... od 20a 32m kupci su parcelisali, tako da novoformirane parcele imaju površinu: kat. parc. ... površinu 1 a 39 m2, kat. parc. ... površinu 3a 80 m2, kat. parc. ... površinu 4a 54 m2, kat. parc. ... površinu 5a 06 m2 i kat. parc. ... površinu 5a 53 m2. Tužilac je stupio u posed i držao posed poljoprivrednog zemljišta novoformirane kat. parc. ... od 5a 53 m2, na toj parceli je izgradio vikendicu, s pribavljenim odobrenjem za gradnju od 30.10.1985. godine i u katastru bio upisan kao držalac upravo te nepokretnosti. Objekat vikendice koju je tužilac izgradio više ne postoji, srušen je od strane novog kupca kome je tužilac prodao nepokretnost u 2011. godini. U 1989. godini u Katastru nepokretnosti brisan je upis tužioca kao držaoca predmetne nepokretnosti. Aktuelno, u listu nepokretnosti broj ... KO ... kao vlasnici pet parcela obuhvaćenih tužbom upisani su VV u ¼ dela i tuženi BB u ¾ dela. Utvrđene su činjenice da VV, prodavac po ugovorima iz 1985. godine, bila je lice u potpunosti lišeno poslovne sposobnosti po sudskom rešenju od 23.03.1982. godine, stavljena pod starateljstvo rešenjem Centra za socijalni rad u Valjevu od 01.12.1982. godine. Ona je preminula ...1985. godine, naslednika nije imala. Po rešenju Opštinskog suda u Valjevu O. 879/85 od 29.06.1989. godine, donetom u ostavinskom postupku iza pok. VV iz ..., kat. parc. broj ... KO ... kao zaostavština bez naslednika predaje se Opštini Loznica.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za utvrđenje suvlasničkog udela tužioca u ¼ dela na parcelama obuhvaćenim tužbenim zahtevom, uz shvatanje da su ispunjeni uslovi iz člana 28. stav 2. i 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer je tužilac po osnovu zakonitog i savesnog održaja postao vlasnik nepokretnosti, a odbio zahtev za utvrđenje da je tužilac vlasnik stambenog objekta na kat. parc. ... iz razloga što predmetni objekat više ne postoji.

Drugostepeni sud nije prihvatio stanovište prvostepenog suda, uz ocenu o ništavosti ugovora zaključenog sa licem potpuno lišenim poslovne sposobnosti u smislu člana 103. stav 1. ZOO, nepostojanju punovažnog pravnog osnova za sticanje prava svojine na strani tužioca, nekompletnoj pasivnoj legitimaciji, te uz shvatanje da se održajem ne može steći pravo svojine na idealnom delu nepokretnosti, pa da tužbeni zahtev onako kako je postavljen nije mogao biti usvojen sve i da su ispunjeni zakonski uslovi za sticanje svojine putem održaja. Taj sud je podržao razloge prvostepenog suda za odbijajuću odluku o delu zahteva koji se odnosi na traženo utvrđenje prava svojine na objektu koji je porušen.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda revizija tužioca nije osnovana u navodima da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Revizijski sud ukazuje da je drugostepeni sud ovlašćen da ceni pravilnost primene materijalnog prava od strane prvostepenog suda i da datim razlozima za svoju odluku iznese drugačiji pravni zaključak, zasnovan na utvrđenom činjeničnom stanju koje u pitanje nije dovedeno. U ovoj pravnoj stvari, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je pravnosnažnom presudom odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo utvrđenje prava svojine tužioca u ¼ dela na svim parcelama nastalim deobom nekadašnje kat. parc. ... u ukupnoj površini 20a 32 m2 u KO ..., u činjeničnoj situaciji da je tužilac realan deo kupio, u posed stupio, na otcepljenom delu kao kat. parc. ... bio evidentiran kao držalac, a objekat koji je na toj parceli izgradio usled rušenja prestao je da postoji i ne može predstavljati predmet utvrđenja prava svojine. Predmet kupovine bio je realan deo nekadašnje parcele koja je imala veću površinu. To je deo koji je posle cepanja dobio podoznaku kao novoformirana kat. parc. ..., po površini odgovarajuća onoj koja je navedena kao predmet kupoprodaje. Tačno je, kao što drugostepeni sud navodi, da u smislu člana 28. svojina putem održaja ne može se steći na idealnom delu nepokretnosti, nego samo na realnom delu, i to na konkretnoj parceli nastaloj deobom, pod uslovom da je držalac bio savestan.

Neosnovan je navod revizije kojim se osporava izneto stanovište drugostepenog suda. Ovo iz razloga što je održaj način sticanja prava svojine na osnovu državine koja ima određene kvalitete i koja je trajala zakonom određeno vreme. Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa državinu definiše kao faktičku vlast na stvari koja postoji nezavisno od toga da li držalac poseduje kakvo pravo na toj stvari koju drži ili ne. Po osnovu državine dela nepokretnosti svojina održajem se može steći samo na tom realnom delu nepokretnosti, pod uslovima propisanim članom 28. navedenog zakona. Kako je tužbeni zahtev tužioca usmeren na utvrđenje prava vlasništva na ¼ idealnog dela parcela, što bi značilo vršenje prava vlasništva na celim nepokretnostima u srazmernom udelu, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da ovako postavljen tužbeni zahtev tužioca svakako je neosnovan. Pravilan je i zaključak o neosnovanosti zahteva za utvrđenje prava svojine na objektu. Prema članu 47. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, pravo svojine prestaje propašću stvari. Prestanak postojanja objekta povlači ujedno i prestanak samog subjektivnog prava, pa i prava svojine kao subjektivnog prava. Ovi razlozi su dovoljni za ocenu o neosnovanosti kako tužbenog zahteva, tako i revizije tužioca.

Na osnovu izloženog i člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu.

Na osnovu člana 165. stav 1. ZPP, revizijski sud je odlučio o troškovima nastalim u postupku povodom revizije, odbijanjem zahteva tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, koji nije bio nužan. Na teret protivne strane, dosuđeni mogu biti samo oni troškovi koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Tu karakteristiku nema odgovor na reviziju dat od strane zastupnika tuženog.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić