U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Tešić, advokat iz ..., protiv tuženog „Hold CO Two DOO Beograd – Stari Grad“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Milica Žarkić, advokat iz ..., radi nedopustivosti izvršenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1439/21 od 22.09.2021. godine, u sednici održanoj dana 08.06.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1439/21 od 22.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1439/21 od 22.09.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Užicu P 62/20 od 10.03.2021. godine, a odbijeni zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka. Tom prvostepenom presudom, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je nedozvoljeno izvršenje prodajom nepokretnosti po zaključku javnog izvršitelja Đorđa Dogandžića iz ..., II 522/19 od 17.03.2020. godine o utvrđivanju tržišne vrednosti nepokretnosti i zaključku o određivanju javne prodaje putem usmenog nadmetanja II 522/19 od 17.03.2020. godine na stanu u stambeno-poslovnoj zgradi izgrađenoj na kat. parceli ... KO ..., ul. ... br. ..., broj zgrade ..., broj ulaza ..., ... sprat, broj posebnog dela ..., površine 50m2 uknjiženog i 24,34 m2 vanknjižno, što je tuženi dužan priznati. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 164.194,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti pak povreda iz člana 8. u vezi člana 374. stav 1. citiranog zakona jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je dana 30.05.2008. godine izdao i u Opštinskom sudu u Užicu pod brojem Ov .../... overio založnu izjavu, kojom je ustanovio izvršnu vansudsku hipoteku prvog reda na dvosobnom stanu u ..., površine 54 m2 broj posebnog dela ... koji se nalazi na ... spratu stambeno-poslovne zgrade broj ..., ... broj ..., na kat. parceli broj ... upisanoj u LN ... KO ..., radi obezbeđenja potraživanja „Banke Inteza“ AD Beograd prema privrednom društvu „Kapitel“ DOO Užice, po osnovu ugovora o dugoročnom okvirnom kreditu od 27.05.2008. godine sa aneksom ugovora od 26.10.2009. godine. Tužilac nije izmirio dug po navedenom kreditu, a svoje potraživanje prema tužiocu „Banka Intesa“ AD Beograd je ustupila tuženom na osnovu ugovora o ustupanju potraživanja zaključenom u formi javno –beležničkog zapisa OPU .../... od 15.12.2017. godine pred Javnim beležnikom iz Beograda. Ovim ugovorom su na tuženog kao primaoca potraživanja preneta i sva sredstva obezbeđenja u smislu člana 437. ZOO. Na osnovu elaborata o proceni tržišne vrednosti stambene jedinice tužioca od 20.07.2005. godine stalnog sudskog veštaka Slobodana Neškovića iz ..., proizlazi da je isti sačinjen za potrebe postupka zaključenja ugovora o kreditu između banke kao davaoca kredita i tužioca kao korisnika kredita i da je u vreme njegovog sačinjavanja i procene tržišne vrednosti stana tužioca uknjižene površine 54 m2, dogradnja već bila izvršena, za površinu od 20,34 m2. Te da ovaj dograđeni deo stana predstavlja sastavni i neodvojivi deo tužiočevog stana, odnosno jednu arhitektonsku i funkcionalnu celinu kao stambene jedinice, koja nakon dogradnje ima ukupnu površinu 74,34 m2.

Rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Užicu II 453/19 od 05.07.2019. godine na osnovu izvršne isprave – založne izjave ovde tužioca određeno je izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca po osnovu ugovora o dugoročnom okvirnom kreditu od 27.05.2008. godine i ugovora o ustupanju potraživanja OPU .../... od 15.12.2017. godine zaključenog pred javnim beležnikom, upisom, procenom i prodajom nepokretnosti tužioca kao izvršnog dužnika, na dvosobnom stanu površine 54 m2 broj posebnog dela ... na ... spratu stambeno poslovne zgrade broj ..., ... br. ... u ..., te namirenjem izvršnog poverioca iz prodajne cene. Istim rešenjem je određen upis zabeležbe rešenja o izvršenju kod SKN Užice, kao i da će izvršenje sprovesti javni izvršitelj Đorđe Dogandžić iz ... . Na navedeno rešenje, tužilac je izjavio žalbu u kojoj je istako da prema odredbi člana 20. stav 3. Zakona o hipoteci ugovor o ustupanju potraživanja ne proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima jer izvršni poverilac nije upisan u registar nepokretnosti, da založna izjava nema svojstvo izvršne isprave prema izvršnom poveriocu, te da se u založnoj izjavi i u listu nepokretnosti kao površina stana tužioca navodi 54 m2, dok je stvarna površina istog 74,34 m2. Rešenjem Višeg suda u Užicu Gži 199/19 od 13.09.2019. godine, potvrđeno je rešenje Osnovnog suda II 453/19 od 05.07.2019. godine, a žalba izvršnog dužnika odbijena. Tužilac je dana 06.08.2020. godine, 28.09.2020. i 05.10.2020. godine, Javnom izvršitelju Đorđu Dogandžiću, podneo zahteve za otklanjanje nepravilnosti u predmetu II 522/19. Rešenjima javnog izvršitelja II 522/19 od 19.10.2020. godine koja nisu pravnosnažna, odbijeni su zahtevi izvršnog dužnika – ovde tužioca za otklanjanje nepravilnosti u tom predmetu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, a imajući u vidu činjenicu da je rešenje Višeg suda u Užicu Gži 199/19 od 13.09.2019. godine kojim je odbijena njegova žalba kao izvršnog dužnika izjavljena na rešenje Osnovnog suda u Užicu Ii 453/19 od 05.07.2019. godine, tužiocu dostavljeno 23.09.2019. godine, pravilno su nižestepeni sudovi izveli zaključak da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan. Nalazeći da tužilac nije podneo tužbu u zakonom propisanom roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja o odbijanju žalbe iz člana 81. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br.106/15...9/20), obzirom da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 05.06.2020. godine. Međutim i pored neblagovremenosti tužbe (što je pouzdano utvrdio i ocenio drugostepeni sud) tužbeni zahtev je neosnovan jer je obzirom na to da izvršni postupak i dalje traje, tužilac imao mogućnost, ukoliko smatra da su učinjene određene nepravilnosti u postupku donošenja spornih zaključaka o prodaji i utvrđenju vrednosti nepokretnosti, da prema odredbi člana 148. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, podnese zahtev za otklanjanje nepravilnosti u roku od 15 dana od dana kada je radnja preduzeta ili trebala da bude preduzeta, što nije učinio, a ne da zbog toga podnosi tužbu za utvrđenje nedozvoljenosti izvršenja.

Sledom izloženog, nižestepeni sudovi su zauzeli pravno stanovište da sprovođenje izvršenja prodajom nepokretnosti po zaključku javnog izvršitelja II 522/19 od 17.03.2020. godine i zaključku istog o određivanju javne prodaje putem usmenog javnog nadmetanja II br.522/119 od 17.03.2020. godine nije nedozvoljeno jer se sprovodi u granicama određenim rešenjem o izvršenju na osnovu člana 134. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Imajući u vidu da je rešenjem o izvršenju određeno izvršenje na stanu površine od 54 m2, cenili su navode tužioca da nije postojao osnov za utvrđenje vrednosti stana u površini koja prelazi ovu površinu, odnosno za određivanje javne prodaje stana površine koja je veća za 20,34 m2 (ukupna površina stana iznosi 74,34 m2) i zaključili da se u konkretnom slučaju primenjuje član 5. Zakona o hipoteci koji omogućava tzv. ekstenzivnost hipoteke, odnosno da se hipoteka proširuje i na sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Tačan je revizijski navod tužioca da u konkretnom slučaju nema mesta primeni ekstezivnog dejstva hipoteke iz člana 5. Zakona o hipoteci jer tužilac nije naknadno poboljšao hipotekovanu neporektnost već je ona takva bila još u vreme zasnivanja iste, ali ovi navodi ne utiču na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari. S obzirom na to da je predmet hipoteke dvosobni stan za koji je utvrđeno da predstavlja jedinstvenu arhitektonsku i funkcionalnu stambenu celinu (54 m2 zemljišnoknjižno i 20,34 m2 vanknjižno vlasništvo tužioca). Predmet hipoteke na osnovu člana 3. tačka 4. Zakona o hipoteci, može biti poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja, tako da predmet hipoteke može biti stan na kome postoji zemljišno knjižno i vanknjižno vlasništvo, odnosno stvari koje (delom) nisu u pravnom režimu svojine. Zato nema nezakonitog postupanja sprovođenjem izvršenja prodajom i namirenjem hipotekarnog poverioca iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti koja predstavlja jedinstvenu stambenu celinu.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić