.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8202/2024
11.07.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., koje zastupa Dragica Gostović Somborac advokat iz iz ..., protiv tuženih VV i GG, obe iz ..., koje zastupa Mirjana Stojanov advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1367/22 od 01.02.2023. godine, na sednici održanoj 11.07.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1367/22 od 01.02.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1367/22 od 01.02.2023. godine.
Svaka stranka snosi svoje troškove revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1367/22 od 01.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilja i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 53844/21 od 22.02.2022. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da su tužene povredile pravo svojine i sukorišćenja tužilja na k.p. ... k.o. ..., skraćivanjem zajedničke ajnfort kapije za ulaz u dvorište i za obavezivanje tuženih da kapiju vrate u prvobitno stanje ili da postave novu, sve bliže navedeno u prvom stavu izreke prvostepene presude, i tužilje obavezane da naknade tuženima troškove parničnog postupka od 475.450,00 dinara (stavom drugim izreke prvostepene presude). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na razloge iz člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Posebna revizija, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), je izuzetno pravno sredstvo koje se zbog pogrešne primene materijalnog prava može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. U konkretnom sporu pravnosnažnom presudom odbijen je zahtev tužilja za utvrđenje da su im tužene povredile pravo svojine i sukorišćenja zbog toga što su, bez saglasnosti i dozvole tužilja, podrezale dvokrilnu ajnfort kapiju da bi se bez zapreka (zbog podignutog betona) ulazilo peške i vozilima u zajedničko dvorište parničnih stranaka, koje tu kapiju i nakon toga neometano koriste i za obavezivanje tuženih da kapiju vrate u prvobitno stanje ili da postave novu, jer podrezivanje kapije nije uticalo na njenu stabilnost, funkcionalnost i korišćenje.
Obrazloženje pobijane presude ne odstupa od dosadašnjeg tumačenja i primene materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava niti za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Tužilje revizijom ukazuju na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora jer ponavljaju navode već iznošene u žalbi i ocenjene od strane drugostepenog suda (sa sopstvenom ocenom izvedenih dokaza i drugačijim činjeničnim zaključkom), a to ne ukazuje na sporno pravno pitanje koje bi bilo od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana ili bi zahtevalo novo tumačenje prava. Iako tužilje ukazuju na drugačije sudske odluke (okružnih sudova u Požarevcu Gž 327/08 od 28.05. 2009. godine i Valjevu Gž 24/06 od 27.01.2006. godine i Vrhovnog suda Srbije Rev 5646 od 11.02.1997. godine), one ih ne prilažu uz reviziju, niti na drugi način dokazuju postojanje različitih sudskih odluka u činjeničnoj i pravnoj situaciji sličnoj onoj kakva je u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju, kako bi potkrepile svoju tvrdnju o postojanju neujednačenih sudskih odluka.
Pošto nije ispunjen nijedan od zakonskih uslova za dozvoljenost posebne revizije, odlučeno kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredaba člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizija nije dozvoljena. Naime, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (član 403. stav 3. ZPP).
U konkretnom slučaju, vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude u ovom imovinsko-pravnom sporu je 100.000,00 dinara, što je očigledno ispod revizijskog cenzusa od 40.000 evra, pa je revizija nedozvoljena i kao takva odbačena drugim izreke ovog rešenja, primenom člana 413. ZPP.
O troškovima revizijskog postupka odlučeno je na osnovu člana 165. stav 1. ZPP u vezi sa čl. 153. stav 1. i 154. stav 1. ZPP, s obzirom da tužilje nisu uspele u postupku po reviziji, a da troškovi tuženih na ime sastava odgovora na reviziju nisu bili potrebni.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
