Tuženi Grad Leskovac je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navodi o bitnoj povredi postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne mogu biti revizijski razlog po članu 407. stav 1. tačka 2. tog zakona, dok ukazivanje revidenta na bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 228. i 229. stav 1. ZPP, učinjene pred drugostepenim sudom, nije osnovano, jer je drugostepeni sud odlučio o žalbi tužioca na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku bez otvaranja rasprave. Pravilo o oceni dokaza u postupku pred drugostepenim sudom primenjuje se samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave otvorene pred tim sudom. Drugostepeni sud je ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti pa nema ni bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP, na koju se navodima revizije ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je osigurao objekat Privrednog društva „Orion“ DOO iz Leskovca, koji se nalazi u Bobištu u ulici Zlatiborskoj od rizika požara i drugih opasnosti sa ugovorenim dopunskim rizicima poplava, bujica i visokih voda na sumu osiguranja od 10.000.000,00 dinara, po polisi sa rokom važenja od 24.10.2009. do 24.10.2010. godine. Usled obilnih padavina u aprilu 2010. godine na teritoriji Jablaničkog okruga došlo je do poplave i bujice na većem delu teritorije Grada Leskovca, pa i u dvorištu i magacinima osiguranika, zbog čega je po osnovu polise osiguranja broj ..., usled oštećenja zaliha mešovite robe u objektu magacina veleprodaje, tužilac kao osiguravač isplatio navedenom osiguraniku naknadu štete u iznosu do pune sume osiguranja od 10.000.000,00 dinara, kao naknadu od rizika poplave, bujica i visokih voda, dana 15.06.2010. godine. Zbog situacije izazvane obilnim padavinama koje su zahvatile teritoriju Grada Leskovca, štab civilne zaštite je na sednici održanoj 21.04.2010. godine, doneo odluku o proglašenju vanredne situacije na delu teritorije tog grada. Veštačenjem u cilju utvrđenja da li je do poplave došlo usled neadekvatnog održavanja kanala Bara i Bučan, veštak građevinske struke Miroslav Tomin je u svom nalazu i mišljenju izrazio mišljenje da je uzrok poplave, neodržavanje predmetnog kanala Bara i Bučan na području Grada Leskovca. Nakon iznetih primedbi na nalaz i mišljenje veštaka, određeno je novo veštačenje od strane veštaka građevinske struke Živorada Đelića, koji je u svom nalazu i mišljenju konstatovao da su padavine od 20. i 21.04.2010. godine, retka i nepredvidiva pojava sa 44,6 litara po 1 m2 za manje od 24 časa, što predstavlja višu silu, te da se šteta od ovakvih padavina nije mogla sprečiti. Kako nije bilo moguće usaglašavanje veštaka, određeno je treće veštačenje od strane komisije Građevinsko arhitektonskog fakulteta u Nišu koja je u svom nalazu utvrdila da su padavine u aprilu 2010. godine, bile veće od višegodišnjeg proseka, da su koincidirale sa visokim temperaturama što je izazvalo ubrzano topljenje snega na višim delovima sliva, zbog čega su se velike vode desile ne samo na kanalu Bara već i na slivovima susedne Tulovske reke i reke Veternica, pa su po mišljenju komisije veštaka uzrok poplava obilne padavine koja su bile veće od višegodišnjeg proseka. Po mišljenju veštaka ukoliko maksimalna propusna moć kanala ne odgovara hidrološkim uslovima i idealno održavanje kanala ni na koji način to ne može poboljšati. Maksimalna propusna moć kanala nije odgovarala hidrološkoj situaciji koja se desila prilikom poplava u aprilu 2010. godine. Zato su po mišljenju veštaka direktan uzrok poplave obilne padavine veće od višegodišnjeg proseka, dok stepen održavanja kanala nije direktan uzrok poplava.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, nalazeći da tužilac, kao osiguravač koji je isplatio naknadu iz osiguranja svom osiguraniku nema pravo na naknadu isplaćene sume (subrogacija) po članu 939. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da ne postoji osnov odgovornosti tuženih za predmetnu štetu u smislu člana 184. navedenog zakona, budući da stepen održavanja kanala nije uzrok poplave, odnosno nastanka štete.

Vrhovni sud nalazi da su neosnovani revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Po članu 939. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) isplatom naknade iz osiguranja prelaze na osiguravača, po samom zakonu, do visine isplaćene naknade sva osiguranikova prava prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za štetu.

Prema članu 184. ZOO preduzeće i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu, dok po članu 172. stav 1. tog zakona, pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Po Zakonu o komunalnim delatnostima ("Službeni glasnik RS", br. 16/97 i 42/98), važećem u vreme nastanka štete, opština, grad, odnosno grad Beograd, u skladu sa ovim zakonom, uređuje i obezbeđuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihovog razvoja (član 2.). Komunalne delatnosti su delatnosti od opšteg interesa i obavljaju se na način kojim se obezbeđuje zadovoljavanje potreba korisnika komunalnih proizvoda i komunalnih usluga na određenom području. Komunalnu delatnost obavlja javno komunalno, odnosno drugo preduzeće i preduzetnik, zavisno od prirode komunalne delatnosti i konkretnih uslova i potreba u opštini, u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona (član 3.). U komunalne delatnosti, u smislu ovog zakona, spada i prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda (član 4. stav 1. tačka 2.). koje obuhvata sakupljanje i uklanjanje otpadnih, atmosferskih i površinskih voda sa javnih površina kanalizacijom, odvodnim kanalima, drenažom ili na drugi način, njihovo prečišćavanje i ispuštanje iz mreže, održavanje kanalizacione mreže, kanala, slivnika i drugih objekata za uklanjanje voda (član 5. stav 1. tačka 2.).

Imajući u vidu navedene odredbe materijalnog prava, neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na odgovornost tuženih za predmetnu štetu, jer da bi neko bio odgovoran za štetu, između njegove radnje ili propuštanja i štete treba da postoji uzročna veza. Pitanje uzročne veze rešava sud u svakom konkretnom slučaju. Na osnovu rezultata veštačenja utvrđeno je da su uzrok poplava u aprilu 2010. godine obilne padavine veće od višegodišnjeg proseka, jer ukoliko maksimalna propusna moć kanala ne odgovara hidrološkim uslovima i idealno održavanje kanala ni na koji način to ne može poboljšati, pa stepen održavanja kanala nije direktan uzrok poplava, odnosno nastanka štete u konkretnom slučaju. Revizijom tužioca se zapravo osporava dokazni postupak i ocena izvedenih dokaza, čime se osporava utvrđeno činjenično stanje što po članu 407. stav 2. ZPP ne može biti ravizijski razlog.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Zahtev tuženog Grada Leskovca za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen, jer se ne radi o troškovima koji su po članu 154. ZPP bili potrebni za vođenje parnice.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić