.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 822/2020
14.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva, Privredni sud u Somboru, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 590/19 od 15.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 14.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 590/19 od 15.10.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 590/19 od 15.10.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli Prr 271/2019 od 09.07.2019. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužioca je delimično usvojen. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu po pravnom osnovu novčanog obeštećenja izazvanom povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom trećim izreke, tužilac je odbijen sa viškom tužbenog zahteva da se obaveže tužena da tužiocu po pravnom osnovu novčanog obeštećenja izazvanom povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati još iznos od 2.600 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 16.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do konačne isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gžrr 590/19 od 15.10.2019. godine, stavom prvim irzeke, odbijene su žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli Prr 271/19 od 09.07.2019. godine u pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari i delu odluke o troškovima postupka.
Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio posebnu reviziju, zbog pogršne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, sa predlogom da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), propisano je da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Privrednim sudom u Somboru u predmetu St 11/2010 a povreda ovog prava tužiocu je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Somboru St. 1439/2018 od 28.09.2018. godine. O pravu tužioca za novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučili ceneći odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. U reviziji tužilac ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje, međutim, u presudi koja je priložena uz reviziju nije reč o identičnoj činjeničnoj pravnoj situaciji kao što je u ovoj situaciji, tako da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.04.2019. godine sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate.
Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15) propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti i zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1.) i da revizija nije dozvoljena (stav 3.).
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi kojim se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra o srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stv 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u stavu trećem izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. ZPP. Tužilac nije uspeo u ovom postupku, pa zato nema pravo na naknadu troškova po reviziji.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
