.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 828/2021
01.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Vesne Subić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Đorđević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milenko Krunić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4654/19 od 02.06.2020. godine, u sednici održanoj 01.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4654/19 od 02.06.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4654/19 od 02.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji, P 588/18 od 02.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu, na ime primljenih davanja i usluga iz ugovora o doživotnom izdržavanju plati ukupno 3.133.757,33 dinara, sa zakonskom kamatom na pojedinačne iznose od dospeća do konačne naplate (visina iznosa i datum dospeća su bliže određeni ovim stavom izreke), pa je stavom drugim izreke obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka koliko oni budu iznosili sa zakonskom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke konstatovano je da je tužilac povukao predlog za određivanje privremene mere, a stavom četvrtim da će o troškovima postupka sud odlučiti naknadno. Rešenjem istog suda P 588/18 od 22.10.2019. godine, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove paraničnog postupka od 417.550,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4654/19 od 02.06.2020. godine, ukinuta je prvostepena presuda i rešenje prvostepenog suda, pa je delimično usvojen tužbeni zahtev tako što je obavezan tuženi da tužiocu, na ime primljenih davanja i usluga iz ugovora o doživotnom izdržavanju plati 12.500,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 24.11.2009. godine do isplate, a odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu plati 1.658.220,98 dinara na ime primljenih davanja i usluga iz ugovora o doživotnom izdržavanju za pok. VV, 47.265,00 dinara na ime troškova sahrane pok. VV i 1.415.771,35 dinara na ime primljenih davanja i usluga iz ugovora o doživotnom izdržavanju za tuženog, sve sa zakonskom kamatom počev od 25.08.2017. godine do isplate. Istom presudom odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka, a tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka od 14.400,00 dinara.
Tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene prava, pobijajući samo rešenje o troškovima postupka sadržano u pravnosnažnoj presudi, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom ne pobija pravnosnažna presuda, već rešenje sadržano u pravnosnažnoj odluci, a i ne ukazuje se na pogrešnu primenu materijalnog, već procesnog prava (primena odredaba ZPP), pa time nisu ispunjeni ni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Revizijom tuženog pobija se rešenje o troškovima postupka sadržano u pravnosnažnoj presudi.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen. Primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 3. ZPP. Međutim, kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.
Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju, koje ne čini glavni zahtev, to je i revizija tuženog nedozvoljena.
U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
