.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8287/2022
05.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Mirjane Andrijašević, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Šeperac, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijska uprava Jagodina, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1649/21 od 11.02.2022. godine, u sednici veća održanoj 05.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1649/21 od 11.02.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1649/21 od 11.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji P 603/19 od 10.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan precizirani tužbeni zahtev tužioca iz podneska od 30.10.2020. godine, kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete u visini izgubljene zarade koju bi tužilac ostvario kod poslodavca u periodu od 01.12.2016. godine do 30.09.2020. godine isplati ukupan iznos od 2.664,114, 61 dinar sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.02.2021. godine, kao dana donošenja presude, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 11.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1649/21 od 11.02.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu zbog nezakonitog rada organa tužene, a pobijana odluka je doneta primenom pravila o teretu dokazivanja, propisanom odredbom člana 231. ZPP i odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pošto se posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, a pobijana odluka je doneta primenom odredaba procesnog zakona, sledi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer se revizijom u stvari pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja.
Iz tog razloga Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 15.05.2019. godine. a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 2.664.114,61 dinar.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
