U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca „DPCA“ d.o.o. Beograd čiji je punomoćnik Milica Žarkić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 191/22 od 24.02.2022. godine, u sednici održanoj 20.12.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 191/22 od 24.02.2022. godine.

ODBIJAJU SE, kao neosnovani zahtev tužioca i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 32/2021 od 01.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je Ugovor o ustupanju 3R broj .../... od 09.12.2008. godine, zaključen između BB iz ... i tuženog AA iz ..., kao nesavesnog sticaoca, bez pravnog dejstva prema tužiocu u delu koji je potreban za namirenje njegovog potraživanja u iznosu od 510.019,84 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, kao i u iznosu od 138,89 evra na ime ugovorene kamate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja za period od 22.08.2009. godine do 31.08.2009. godine, kao i kamate na glavni dug i to domicilnu kamatu za period od 01.09.2009. godine do 25.12.2012. godine, a počev od 25.12.2012. godine do isplate, zateznu kamatu u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati, što je tuženi dužan da prizna i trpi prinudno namirenje tog potraživanja iz vrednosti predmetnog udela. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 528.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 191/22 od 24.02.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužioca i prvostepena presuda preinačena u pobijanom delu odluke o tužbenom zahtevu i troškovima parničnog postupka iz stava prvog i drugog izreke tako što je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je Ugovor o ustupanju 3R br. .../... od 09.12.2008. godine, zaključen između BB iz ... i tuženog AA iz ..., kao nesavesnog sticaoca, bez pravnog dejstva prema tužiocu u delu koji je potreban za namirenje njegovog potraživanja u iznosu od 510.019,84 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, kao i u iznosu od 138,89 evra na ime ugovorene kamate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja za period od 22.08.2009. godine do 31.08.2009. godine, kao i kamate na glavni dug i to domicijalnu kamatu za period od 01.09.2009. godine do 25.12.2012. godine, a počev od 25.12.2012. godine do isplate zateznu kamatu u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati, što je tuženi dužan da prizna i trpi prinudno namirenje tog potraživanja iz vrednosti predmetnog udela. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 1.364.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 285.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom dozvoljenih razloga.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između Privrednog društva za preradu i promet šumskih plodava i poljoprivrednih proizvoda „Marni“ d.o.o. Kruševac i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije a.d. Beograd, zaključen je 26.06.2008. godine Ugovor o dinarskom kreditu broj KR .../..., čije uredno vraćanje je obezbeđeno kroz izdavanje dve garancije. Na osnovu Ugovora o izdavanju garancije broj ...-...-...-..., koji je zaključen između „MEBA-CA GROUP“ a.d. Novi Sad kao garanta i PD „Marni“ d.o.o. Kruševac kao dužnika, garant je izdao na zahtev nalagodavca garanciju broj ...-...-...-... dana 04.08.2008. godine za iznos od 515.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, koji će se izvršiti po pozivu korisnika garancije. Na dan izdavanja ove garancije dinarska protivvrednost navedenog iznosa garancije iznosi po srednjem kursu NBS 39.503.847,50 RSD, sa rokom važnosti do 25.02.2009. godine, sa kojom garant jemči da će korisniku garancije (poveriocu nalogodavca) platiti do navedenog iznosa, ukoliko nalogodavac ne ispuni svoje obaveze po osnovu ugovora od 26.06.2008. godine. Prema članu 5. ugovora dužnik na ime obezbeđenja urednog izmirenja obaveza po ugovoru od 26.06.2008. godine predaje garantu više instrumenata obezbeđenja, između ostalog, tri menice prvog jemca platca – BB, hipoteku (hipotekarnu izjavu) na nepokretnostima upisanim u List nepokretnosti broj ... KO ... . BB je ovaj ugovor potpisao za PD „Marni“ d.o.o. ... i kao jemac platac. Na osnovu drugog Ugovora o izdavanju garancije broj ...-...-...-... od 20.02.2009. godine zaključenog između „MEBA- CA GROUP“ a.d. Novi Sad (garant) i PD „Marni“ d.o.o. Kruševac (dužnik), garant je izdao na zahtev nalogodavca garanciju broj ... – ...-...-... dana 20.02.2009. godine na iznos od 515.000 evra, a dinarska protivvrednost ovog iznosa na dan izdavanja garancije iznosi 48.797.331,50 RSD, sa rokom važnosti do 20.08.2009. godine sa kojom garant jemči da će korisniku garancije (poveriocu nalogodavca) platiti do navedenog iznosa ukoliko nalogodavac ne ispuni svoje obaveze po ugovoru od 26.06.2008. godine. U članu 5. navedena su sredstva obezbeđenja urednog izmirivanja obaveze po ovom ugovoru, pa između ostalih, i tri menice prvog jemca platca – BB, hipoteka (hipotekarna izjava) na imovini upisanoj u List nepokretnosti broj ... KO ... . Navedeni ugovor je potpisao BB za PD „Marni“ d.o.o. Kruševac i kao jemac platac. Dana 20.02.2009. godine na osnovu odluke kreditnog biroa „... – ...“ a.d. Novi Sad izdata je garancija broj ... – ...-...-... i kao garant je označena „... – ...“ a.d. Novi Sad, nalogodavac P.D. „Marni“ d.o.o. Kruševac, a kao korisnik garancije Agencija za osiguranje i finansiranje iznosa Republike Srbije, a radi obezbeđenja urednog vraćanja sredstava po Ugovoru o kreditu .../... od 26.06.2008. godine. Garancija važi do 20.08.2009. godine, a izdavanjem ove garancije prestaje da važi garancija ... – ...-...-... od 04.08.2008. godine. BB je, sa svojim sinom, tuženim AA zaključio 09.12.2008. godine Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života i tuženom ustupio kat.parcelu ... potes – ulica „...“ kuća – zgrada u površini od 0.05,00 ha, kat.parcelu ... potes – ulica „...“ dvorište u površini od 1.93,74 ha, ukupno 1.98,74 ha, bez ikakvih uslova i prema posedovnom listu ... KO ... od 17.09.2009. godine i 10.05.2011. godine kao vlasnik ovih nepokretnosti upisana je Republika Srbija, a kao korisnik tuženi. PD„Marni“ d.o.o. Kruševac podneo je 17.03.2009. godine zahtev za izdavanje brisovnog lista za hipoteku i zabeležbu zasnovanu založnom izjavom od 06.08.2008. godine radi obezbeđenja Ugovora o izdavanju bankarske garancije ... – ...-...-... od 04.08.2008. godine, navodeći da je navedena hipoteka zamenjena novom hipotekom na osnovu založne izjave Ov broj .../... od 23.02.2009. godine i izdate nove menice koje je takođe potpisao BB, pa je na osnovu ovog zahteva „... – ...“ a.d. Novi Sad 20.03.2009. godine izdala brisovnu dozvolu i rešenjem RGZ SKN Kruševac od 01.04.2009. godine dozvoljeno je u Listu nepokretnosti broj ... KO ... brisanje napred opisanih uknjižbi na nepokretnostima BB. Rešenjem ST 25/2010 od 30.03.2010. godine, a po predlogu od 28.01.2010. godine, otvoren je postupak stečaja nad PD „Marni“ d.o.o. Kruševac i priznato je potraživanje tužioca na iznos od 59.461.236,38 dinara sa obezbeđenom hipotekom trećeg reda i razlučnim pravom na nepokretnostima. Visina dospelog potraživanja pravnog prethodnika tužioca prema BB, a po garanciji od 20.02.2009. godine utvrđena je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu P 112/2014 od 09.09.2016. godine, za koji iznos tužilac traži da se utvrdi da je ugovor o ustupanju bez pravnog dejstva, budući da je navedeni iznos isplaćen korisniku garancije. Pravnosnažnim rešenjem od 23.10.2017. godine zaključen je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „Marni“ d.o.o. iz Kruševca i konstatovano da za poverioce, osim razlučnih poverilaca nije bilo sredstava za namirenje i ovaj privredni subjekat je izbrisan iz registra privrednih subjekata dana 20.02.2018. godine. „...“ a.d. Novi Sad je Ugovorom o prenosu potraživanja od 19.11.2012. godine potraživanja po garanciji od 04.08.2008. godine i 20.02.2009. godine ustupila „Solvent point“ koji je dalje Ugovorom o prenosu potraživanja od 06.12.2012. godine potraživanje ustupila „Dpca“. BB nema imovine na svom imenu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je na osnovu člana 280-281 Zakona o obligacionim odnosima i člana 231. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odbio tužbeni zahtev smatrajući da Ugovor o izdavanju garancije od 04.08.2008. godine i 20.02.2009. godine predstavljaju pravne poslove koji su nezavisni jedan od drugog iako su predmet i jednog i drugog ugovora izdavanje garancije na iznos od 515.000 evra u dinarskoj protivvrednosti radi obezbeđenja istog potraživanja iz Ugovora o dinarskom kreditu broj .../... od 26.06.2008. godine, ali sa različitim rokovima važenja garancije. Stoga, Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života od 09.12.2008. godine ne predstavlja pravnu radnju preduzetu na štetu tužioca u smislu člana 280 – 285 ZOO, s obzirom da je „Marni“ d.o.o. Kruševac ispunio svoje obaveze po Ugovoru o izdavanju garancije od 04.08.2008. godine, a pored toga Ugovor o ustupanju imovine za života od 09.12.2008. godine zaključen je pre Ugovora o izdavanju druge garancije od 20.02.2009. godine.

Drugostepeni sud je, preinačio prvostepenu odluku i usvojio tužbeni zahtev. nalazeći da je pogrešno primenjeno materijalno pravo. Potraživanje tužioca, odnosno njegovog pravnog prethodnika, je dospelo a kako je nad „Marni“ d.o.o. Kruševac otvoren i zaključen stečajni postupak 23.10.2017. godine, jemac platac po ugovoru od 20.02.2009. godine, BB raspolagao svojom imovinom Ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života od 09.12.2008. godine, na način što je svoju imovinu preneo na sina, ovde tuženog AA, zaključuje da je navedena radnja preduzeta na štetu poverioca kod utvrđenog da jemac platac BB nema druge imovine iz koje bi poverilac mogao namiriti svoje potraživanje. Visina dospelog potraživanja pravnog prethodnika tužioca prema BB, a po garanciji od 20.02.2009. godine utvrđena je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu P 112/2014 od 09.09.2016. godine, za koji iznos tužilac traži da se utvrdi da je Ugovor o ustupanju bez pravnog dejstva. BB je u vreme preduzimanja radnje koja se u ovom postupku pobija već bio u poslovnom odnosu sa pravnim prethodnikom tužioca, bio je jemac platac za obaveze „Marni“ d.o.o. Kruševac i oba Ugovora o garanciji odnose se na obezbeđenje istog pravnog posla, Ugovora o kreditu .../.... od 26.06.2008. godine, pa je znao da će u slučaju da „Marni“ d.o.o. Kruševac ne bude ispunio svoje obaveze poverilac moći da od njega traži naplatu svog potraživanja s obzirom da je istupao kao jemac platac. U pitanju je besteretno raspolaganje i u smislu člana 281. stav 3. ZOO smatra se da je dužnik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocu i za pobijanje tih radnji se ne zahteva da je trećem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato. Takvom radnjom dužnik je sebe doveo u stanje insolventnosti i šteta za poverioca se sastoji u tome što ne može ostvariti svoje potraživanje prema dužniku zbog njegove insolventnosti pa su ispunjeni uslovi za pobijanje pravne radnje predviđene odredbama člana 280. stav 2. i 281. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima.

Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud, kod utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno usvojio tužbeni zahtev tužioca i utvrdio da Ugovor o ustupanju 3R br. .../08 od 09.12.2008. godine koji je zaključen između BB i tuženog, bez pravnog dejstva u odnosu na tužioca u obimu potrebnom za namirenje njegovog novčanog potraživanja u visini navedenoj u izreci.

Odredbom člana 280. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu bez obzira kad je nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na štetu poverilaca. Stavom 2. te odredbe zakona, propisano je da se smatra da je pravna radnja preduzeta na štetu poverilaca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja.

Dejstvo pobijanja propisano je u odredbi člana 284. Zakona o obligacionim odnosima, tako što ako sud usvoji tužbeni zahtev, pravna radnja gubi dejstvo samo prema tužiocu i samo koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraživanja.

U konkretnom slučaju, tužilac je poverilac potraživanja koje je dospelo za isplatu prema BB kao jemcu platcu, pa je ovlašćen da pobija njegovu pravnu radnju, Ugovor o ustupanju 3R br. .../08 od 09.12.2008. godine, jer je ona preduzeta na štetu poverioca, pošto usled njenog izvršenja jemac platac nema dovoljno sredstava za ispunjenja poveriočevog potraživanja. Neosnovani su navodi revidenta da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo ukazivanjem da je sporni Ugovor o ustupanju zaključen pre garancije od 25.02.2009. godine. Rok važenja Ugovora o izdavanju garancije ... – ...-...-... je bio od 04.08.2008. godine do 25.02.2009. godine, a u okviru tog roka je izdata i garancija 20.02.2009. godine i obe garancije su se odnosile na obezbeđenje istog potraživanja iz Ugovora o dinarskom kreditu .../... od 26.06.2008. godine, pa ovaj sud prihvata izneto pravno stanovište drugostepenog suda da je u vreme zaključenja spornog Ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života BB imao svest, odnosno znao da će u slučaju da PD „Marni“ d.o.o. Kruševac ne bude ispunjavao svoje obaveze poverilac od njega moći da traži naplatu svog potraživanja kao jemca platca, te je ovakvom pravnom radnjom doveo sebe u stanje insolventnosti. BB je izjavio da nema imovine na svom imenu iz koje bi poverilac mogao da namiri svoje potraživanje, a priloženi Ugovor o zajmu i pisana izjava saglasnost o stanju duga odnose se na period 2008. godine, pa se neosnovano osporava zaključak drugostepenog suda o insolventnosti jemca platca. Odredbom člana 281. stav 2. ZOO propisano je da ako je treće lice dužnikov suprug ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili po tazbini do istog stepena, pretpostavlja se da mu je bilo poznato da dužnik preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocu. Kako se u konkretnom slučaju radi o besteretnom raspolaganju u korist tuženog, koji je sin dužnika, u takvoj situaciji na strani poverioca i ne postoji obaveza da dokazuje nesavesnost trećeg lica (bliskog srodnika) jer se pretpostavlja da je tom licu bilo poznato da dužnik preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima. Pored toga, posebna pretpostavka pobijanja dužnikovih pravnih radnji da je u vreme raspolaganja dužnik znao ili mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima, predstavlja objektivnu činjenicu koja se utvrđuje na osnovu svih konkretnih okolnosti u kojoj je radnja preduzeta i koja se razmatra u odnosu na nemogućnost namirenja potraživanja prema konkretnom dužniku. Poverilac je oslobođen dokazivanja da je kod dužnika stvarno postojala svest da pobijanim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima, već je dovoljno da je dužnik u trenutku raspolaganja mogao znati da je bio pažljiviji da tom radnjom šteti svoje poverioce. Dužnik BB kao jemac platac po Ugovoru o izdavanju garancije od 04.08.2008. godine i od 20.02.2009. godine, je u vremenskom periodu između ova dva ugovora dana 09.12.2008. godine zaključio Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života sa svojim sinom, nema druge imovine, pa je pravilan zaključak da su ispunjeni uslovi za pobijanje pravne radnje koju je preduzeo jemac platac. Navodi revidenta da je potraživanje dospelo osam godina nakon podnošenja tužbe ukazujući na datum donošenja pravnosnažne presude P 112/14, nisu osnovani jer je reč o dospelom potraživanju po Ugovoru o garanciji iz 2009. godine.

Kako se u konkretnom slučaju kumulativno ispunjeni svi zakonski uslovi za pobijanje dužnikove pravne radnje (dospelost potraživanja, visina potraživanja, raspolaganje dužnika Ugovorom o ustupanju imovine za života u korist sina kao srodnika u pravoj liniji čime je dužnik doveden u situaciju da nema dovoljno sredstava za naplatu tužiočevog potraživanja) to su neosnovani navodi revizije da je drugostepena presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je prmenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci ove presude.

Zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen jer tuženi nije uspeo u postupku, a zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen jer ovi troškovi nisu bili potrebni za odlučivanje u postupku po reviziji.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković