Presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr 848/21 od 27.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je tužena obavezana na isplatu dosuđenih iznosa od 254.437,40 i 10.530,00 dinara. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke za kamatu, tako što je zakonska zatezna kamata na iznos od 254.437,40 dinara dosuđena od dana podnošenja tužbe 12.04.2019. godine do isplate, a odbijena za period od 10.08.2010. do 12.04.2019. godine. Stavom trećim izreke, preinačena je odluka o troškovima iz stava drugog izreke prvostepene presude i obavezana tužena da naknadi tužilji troškove parničnog postupka od 54.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u pogledu odluke o kamati sadržane u delu stava drugog izreke, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, iz čije sadržine proizlazi da se radi o reviziji propisanoj članom 404. Zakona o paričnom postupku (posebna revizija).

Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužilje u ovom sporu je dozvoljena radi usklađivanja drugostepene presude u pobijanom delu sa pravnim stavom iz odluka Evropskog suda za ljudska prava (odluka Marinković protiv Srbije i dr), ali i Ustavnog suda donetih u postupku po ustavnim žalbama poverilaca novčanih potraživanja iz radnog odnosa sa dužnicima protiv kojih se vodi izvršni postupak u kojem je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (Už 8232/2015 od 24.11.2015. godine; Už 8104/2015 od 30.06.2016. godine).

Iz navedenog razloga odlučeno kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I 9171/10 od 18.08.2010. godine određeno je izvršenje po predlogu izvršnog poverioca (tužilje u ovom postupku) podnetom 11.08.2010. godine protiv izvršnog dužnika DP „Fateks“ Vučje, čiji je pravni sledbenik AD „Fateks“ Vučje, radi naplate novčanog potraživanja koje je tužilji dosuđeno presudom Opštinskog suda u Leskovcu P 713/98 od 09.04.1998. godine, plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika, kao i popisom, plenidbom i prodajom svih pokretnih stvari. Potraživanje se odnosi na neisplaćene minimalne zarade za period od 01.06.1995. do 31.01.1998. godine u ukupnom iznosu od 254.437,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki dospeli mesečni iznos od prvog u narednom mesecu za prethodni mesec i troškove postupke od 10.530,00 dinara. Nakon što se tužilja 09.11.2011. godine izjasnila da ostaje kod određenih sredstava izvršenja, spisi predmeta su arhivirani zaključkom od 11.11.2011. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4 I 2/18 od 15.01.2018. godine usvojen je prigovor izvršnog poverioca (tužilje) i utvrđeno da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u označenom izvršnom postupku, a sudiji naloženo da aktivira predmetni izvršni postupak i preduzme sve mere kako bi se postupak što brže okončao. Predmetni izvršni postupak nastavljen je pred javnim izvršiteljem i u toku je i dalje, tako da tužilja svoje potraživanje još uvek nije naplatila.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i tužilji dosudio naknadu materijalne štete u visini novčanog potraživanja dosuđenog izvršnom ispravom radi čije prinudne naplate je u izvršnom postupku doneto rešenje o izvršenju. Po stanovištu tog suda, donošenjem rešenja kojim je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku ispunjen je materijalno- pravni uslov za podnošenje tužbe radi naknade materijalne štete protiv tužene države, čija odgovornost za štetu je objektivna.

Drugostepeni sud je, odlučujući po žalbi tužene, preinačio prvostepenu presudu u pogledu kamate tako što je odbio tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate za period do podnošenja tužbe. Po stanovištu tog suda, tužilja je tek podnošenjem tužbe 12.04.2019. godine pozvala tuženu na ispunjenje obaveze naknade imovinske štete, zbog čega u smislu članova 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima nema pravo na zateznu kamatu pre toga.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je (član 31) da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1) i da je odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku objektivn (stav 3).

Naknada materijalne štete, prema pravilima obligacionog prava, odnosi se na uspostavljanje ranijeg stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala, kao i na isplatu u novcu ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne nadoknađuje štetu potpuno ili ako uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće (član 185. Zakona o obligacionim odnosima).

Evropski sud za ljudska prava je u odlukama donetim u odnosu na Srbiju izrazio stav da Republika Srbija odgovara sopstvenim sredstvima za potraživanja zaposlenih nenaplaćena u izvršnom postupku u dužem vremenskom periodu, koja su im dosuđena pravnosnažnom sudskom odlukom donetom u odnosu na društvena preduzeća i preduzeća sa pretežnim društvenim kapitalom, kao subjekte pod kontrolom države. Presudama donetim u takvim predmetima, Republika Srbija je obavezana da iz sopstvenih sredstava, u roku od tri meseca od njihove pravnosnažnosti, isplati podnosiocima predstavke iznose koji su im dosuđeni pravnosnažnim presudama domaćih sudova.

I Ustavni sud je, uvažavajući praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, odlukama kojima je usvajao ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije usled nesprovođenja rešenja o izvršenju - prinudne naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa od preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, utvrđivao pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju, umanjenoj za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu.

Sledstveno izloženom, po stanovištu revizijskog suda, tužena je dužna da isplati tužilji iznos dosuđen izvršnom presudom Opštinskog suda u Leskovcu P 713/98 od 09.04.1998. godine i rešenjem o izvršenju I 9171/10 od 18.08.2010. godine, što znači i zateznu kamatu kako je tražena tužbom u ovom postupku. Kamata u ovom postupku predstavlja deo materijalne štete koju tužilja trpi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku prouzrokovane postupanjem organa za čiji je rad tužena objektivno odgovorna. Na taj način tužilji će biti nadoknađena materijalna šteta u skladu sa pravilom sadržanim u članu 185. Zakona o obligacionim odnosima i njeno imovno stanje biće dovedeno u položaj u kojem bi se nalazilo da je izvršni postupak okončan isplatom dosuđenog novčanog potraživanja u razumnom roku.

Zbog toga je, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Tužilji su dosuđeni troškovi postupka po reviziji u iznosu od 18.000,00 dinara, za sastav tog pravnog leka te je, primenom člana 165. stav 2. u vezi sa čl. 153. stav 1. i 154. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković