Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilja maloletne AA iz ..., čiji je zakonski zastupnik BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Radojičić, advokat iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Zlatić, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Bojović, advokat iz ..., radi izricanja mera zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 500/23 od 11.01.2024. godine, u sednici održanoj 25.04.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 500/23 od 11.01.2024. godine u stavu drugom izreke i predmet VRAĆA tom sudu, na ponovno odlučivanje o žalbama parničnih stranaka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P2 803/23 od 20.10.2023. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilja maloletne AA i BB (pogrešno napisano BB1), obe iz ..., kojim su tražile da se u odnosu na tuženu VV iz ... izreknu mere zabrane približavanja tužiljama na udaljenosti manjoj od 50 metara i zabrana približavanja tužiljama na udaljenosti manjoj od 200 metara oko mesta stanovanja tužilja u ..., na adresi ulica ... broj .. (stav prvi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da se u odnosu na tuženu izrekne mera zabrane daljeg uznemiravanja tužilja lično ili preko sredstava komunikacije (stav drugi izreke). Obavezane su tužilje da tuženoj solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 442.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima do isplate (stav treći izreke).

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 500/23 od 11.01.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P2 803/23 od 20.10.2023. godine u stavu prvom izreke potvrđena (stav prvi izreke). Preinačena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P2 803/23 od 20.10.2023. godine u stavu drugom i trećem izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilja pa je prema tuženoj izrečena mera zabrane daljeg uznemiravanja tužilja lično ili preko sredstava komunikacije, u trajanju od šest meseci od dana donošenja odluke i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitnih povreda odredaba Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23), pa je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja maloletna AA je ćerka sada pokojnog GG, koji je živeo u vanbračnoj zajednici sa tužiljom BB, koja je majka maloletne AA. Tužena VV je rođena sestra pokojnog GG koji je preminuo 2021. godine. Nakon smrti GG parnične stranke su svoje imovinske odnose pokušale da urede sporazumom o međusobnom regulisanju prava i obaveza između zakonskih naslednika, kao lica sa imovinskim i pravnim interesom zaključenog 19.12.2021. godine. U članu 4. zaključenog sporazuma je precizirano da maloletnoj AA iz ... kao prvom zakonskom nasledniku pripada 1/2 kp br. .. upisane u listu nepokretnosti .. KO ..., kao i 1/2 objekata sagrađenih na toj parceli, s tim da joj pripada 1/1 kuća koja se nalazi na kp br. .. KO ..., sa desne strane gledano od ulice i od ulaza u tu parcelu, a po tom sporazumu u istom članu je utvrđeno da VV iz ..., kao drugom zakonskom nasledniku pripada 1/2 kp br. .. upisane u listu nepokretnosti .. KO ..., kao i 1/2 objekata sagrađenih na toj parceli, s tim što joj pripada 1/1 porodične kuće koja se nalazi na kp br. .. KO ..., koja se nalazi sa leve strane gledano od ulice i od ulaza u tu parcelu. Prema daljim navodima prvostepenog suda po istom sporazumu je predviđeno da će pokretne stvari koje se nalaze u domaćinstvu GG u kućama u ... ostati u suvlasništvu i koristiće se za potrebe domaćinstva u ..., pokojnih GG, kao i oba naslednika i lica sa pravnim interesom.

Prvostepeni sud je ocenom saslušanih stranaka i svedoka utvrdio da tužena tužiljama nije upućivala bilo kakve ozbiljne pretnje po život i telo, niti uvrede koje bi se mogle kvalifikovati kao akt nasilja u porodici. U konkretnom slučaju prvostepeni sud je utvrdio da između stranaka postoje nerešeni imovinski odnosi i da se u vezi sa nerešenim imovinskim odnosima vodi parnični postupak, s tim da u konkretnom slučaju, sve i da je postojala porodična svađa, ne postoji ni jedan akt koji je preduzela tužena, a koji bi se pravno mogao kvalifikovati kao akt nasilja u porodici. Prvostepeni sud nije poverovao tužilji da joj se tužena obratila rečima „neću ništa da ti dam, k.... ćeš da vidiš novac“. Prvostepeni sud nalazi da je porodična svađa nastala oko podele novca, a ne kao nasilje u porodici u smislu člana 197. Porodičnog zakona.

Nasuprot utvrđenjima prvostepenog suda, drugostepeni sud je u sednici veća preinačio prvostepenu presudu u stavu drugom i trećem izreke, tako što je usvojio tužbeni zahtev tužilja pa prema tuženoj izrekao meru zabrane daljeg uznemiravanja tužilja lično ili preko sredstava komunikacije i odredio trajanje mere zaštite od nasilja u porodici na rok od 6 meseci. Prema stanovištu drugostepenog suda neprihvatljiv je zaključak prvostepenog suda da ne postoje uslovi za izricanje mera zaštite od nasilja u porodici shodno članu 198. Porodičnog zakona, jer nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 197. Porodičnog zakona. Stoga je Apelacioni sud uz primenu ovlašćenja iz člana 394. stav 4. prvostepenu presudu u stavu drugom izreke preinačio kroz usvajanje tužbenog zahteva tužilja, jer je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio odredbe člana 197. i 198. Porodičnog zakona.

Vrhovni sud smatra da je drugostepeni sud drugačije ocenio iskaze svedoka i stranaka u odnosu na prvostepeni sud i utvrdio drugačije činjenično stanje, a to nije mogao da učini bez zakazivanja rasprave pred drugostepenim sudom.

Odredbom člana 373. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da drugostepeni sud odlučuje o žalbi po pravilu bez rasprave.

Prema članu 394. istog Zakona, drugostepeni sud će presudom preinačiti prvostepenu presudu, ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je u prvostepenoj presudi, ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima, ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda, ako smatra da je činjenično stanje prvostepene presude ispravno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da drugostepeni sud nije u mogućnosti da u sednici veća drugačije ceni dokaze izvedene pred prvostepenim sudom radi preinačenja prvostepene presude. Ako ne prihvata ocenu dokaza prvostepenog suda i smatra da zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepeni sud je dužan da sam na održanoj raspravi, ponovo izvede dokaze. U konkretnom slučaju pobijana presuda drugostepenog suda doneta je u sednici veća, tako što je drugostepeni sud drugačije ocenio izvedene dokaze i smatrajući da je tužena izvršila akt nasilja u porodici. Osnovano se u reviziji ukazuje da je na taj način drugostepeni sud učinio bitnu povredu postupka. Prvostepeni sud je činjenično stanje utvrdio na osnovu neposredno izvedenih dokaza smatrajući da tužilja nije dokazala da je tužena učinila akt nasilja u porodici i nije poverovao iskazu tužilje BB i svedoka DD da joj se tužena obraćala psovkama i uvredljivim rečima, a prihvatio je iskaz tužene i svedoka ĐĐ. Prvostepeni sud je ocenio sve izvedene dokaze. Drugostepeni sud je u sednici veća drugačijom ocenom iskaza stranaka i svedoka o događaju od 12.07.2022. godine utvrdio da su se u radnjama tužene stekli akti nasilja u porodici iz člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, ali ne utvrđuje sadržinu akata tužene koje kvalifikuje kao akt nasilja u porodici. Drugostepeni sud tu situaciju naziva konfliktom, ali ne utvrđuje radnje aktera. U svakom slučaju drugačiju ocenu izvedenih dokaza može da izvede tek nakon održane rasprave pred drugostepenim većem.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, zakazati raspravu, ponovo izvesti dokaze iz prvostepenog postupka kako bi imao mogućnost da te dokaze eventualno drugačije oceni, utvrdi činjenično stanje i pravilno primeni materijalno pravo, pa donese novu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković