U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti se navodima revizije određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u poslovnom odnosu sa stečajnim dužnikom „Fabrika ulja“ a.d. Kruševac- u stečaju. Presudom na osnovu priznanja Privrednog suda u Kraljevu P 1023/2013 od 09.01.2014. godine obavezan je tuženi „Fabrika ulja“ a.d. Kruševac- u restrukturiranju da na ime povraćaja datog avansa isplati ovde tužiocu iznos od 397.473,36 evra, sa pripadajućom domicilnom kamatom, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 585.000,00 dinara. Nad „Fabrika ulja“ a.d. Kruševac otvoren je stečajni postupak 06.07.2015. godine, a rešenje o bankrotstvu doneto je 26.01.2016. godine. Zaključkom o listi utvrđenih i osporenih potraživanja Privrednog suda u Kraljevu St 17/15 od 29.03.2016. godine priznato je potraživanje ovde tužioca kao izvršnog poverioca prema stečajnom dužniku Fabrika ulja“ a.d. Kruševac- u stečaju u iznosu od 58.561.330,02 dinara i isto je svrstano u treći isplatni red.

Pre otvaranja stečajnog postupka, dana 16.03.2012. godine Agencija za privatizaciju je donela odluku o restrukturiranju subjekta privatizacije Akcionarskog društva Prima M industrija prehrambenih proizvoda i jestivih ulja Kruševac. Iz ove odluke proizlazi da je 20.07.2004. godine pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu zaključen ugovor o prodaji društvenog kapitala putem javnog tendera DP „Fabrika ulja“ i to između Agencije za privatizaciju i kupca BB II/20V 1730/2004. U postupku kontrole izvršenja ugovora utvrđeno je da kupac kapitala subjekta privatizacije ni u naknadno ostavljenom roku nije ispoštovao svoje ugovorne obaveze, pa je predmetni ugovor o prodaji raskinut. Na osnovu člana 41a stav 2. Zakona o privatizaciji kapital koji je bio predmet prodaje nakon raskida ugovora o prodaji kapitala prenosi se akcijskom fondu. Agencija za privatizaciju je pravni sledbenik akcijskog fonda koji je prestao sa radom, a po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o agenciji za privatizacijsu („Službeni glasnik RS“ broj 30/2010). Prema izveštaju stečajnog upravnika, stečaj nad „Fabrika ulja“ a.d. Kruševac- u stečaju nije okončan. Iz dosadašnjih prodaja isključivo su namirivani razlučni poverioci, dok stečajni poverioci nisu.

Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu R4 St 462/20 od 06.05.2020. godine utvrđeno je da je predlagaču, ovde tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu St 17/15 i naloženo je stečajnom sudiji da u roku od 4 meseca preduzme mere i radnje u cilju unovčenja imovine stečajnog dužnika i da u roku od 30 dana obavesti predsednika suda o konkretno preduzetim merama. Ovo rešenje stečajni sudija je primio 28.05.2020. godine.

Na dan otvaranja stečaja nad „Fabrikom ulja“, a.d. Kruševac 06.07.2015. godine, Agencija za privatizacu Beograd je imala 143.065 akcija od ukupnog broja akcija 201.927, tako da je Agencija za privatizaciju imala u vlasništvu 70,8499 % ukupnog broja.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz odredbi Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i Zakona o obligacionim odnosima, kada je ocenio da nije osnovan tužbeni zahtev zahtev za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u visini priznatog, a neisplaćenog potraživanja tužioca prema stečajnom dužniku „Fabrika ulja“ a.d. Kruševac- u stečaju u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St 17/15.

Neosnovano se revizijom tužioca osporava pravilnost drugostepene presude i ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, iako je tužiocu rešenjem Privrednog suda u Kraljevu R4 St 462/20 od 06.05.2020. godine utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, tužilac nije dokazao da je usled povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Kraljevu St 17/15 pretpeo imovinsku štetu i da je ona posledica neadekvatnog postupanja organa tužene za okončanje tog postupka. Tužilac je nakon što je presuda na osnovu priznanja Privrednog suda u Kraljevu P 1023/2013 od 09.01.2014. godine, kojom je utvrđeno potraživanje tužioca prema „Fabrika ulja“ a.d. Kruševac- u restrukturiranju, snabdevena klauzulom izvršnosti, a pre pokretanja stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom, imao mogućnost da pokrene postupak prinudne naplate svog potraživanja, što nije učinio, niti je dokazao da je u momentu otvaranja stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom i u momentu kada mu je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku na računu stečajnog dužnika bilo sredstava iz kojih bi se moglo isplatiti tužiočevo potraživanje, a da mu ista nisu isplaćena zbog nepravilnog i nezakonitog rada tužene, što bi bio osnov odgovornosti za naknadu imovinske štete u ovom postupku.

Imajući u vidu navedeno i po oceni Vrhovnog kasacionog suda tužilac nije dokazao postojanje uzročno-posledične veze između štete koju trpi (u visini priznatog, a neisplaćenog potraživanja) i neadekvatnog postupanja suda u stečajnom postupku u cilju namirenja tužiočevog potraživanja, za koju štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku bi bila objektivno odgovorna tužena.

Pored navedenog, prema odredbama materijalnog prava sadržanih u čl. 32. stav 1, 35. stav 2. i 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG” - Međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005, 7/2005, „Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 12/2010, 10/2015), člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i čl. 31. i 32. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS”, br. 40/2015) tužena Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U konkretnom slučaju nenamireno potraživanje tužioca nije potraživanje zaposlenog iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, već komercijalno potraživanje iz odnosa dva privredna subjekta, za čiju naplatu tužena ne može biti odgovorna, imajući u vidu sve okolnosti utvrđene u ovom postupku, naročito ponašanje tužioca koji je imao izvršnu presudu, a nije pokrenuo postupak za naplatu svog potraživanja pre nego što je „Fabrika ulja“ otišla u stečaj.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić