Presudom Višeg suda u Čačku Gž 955/23 od 11.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilaca i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem i četvrtom izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu BB na ime materijalne štete isplati 102.510,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.06.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac BB tražio da se obaveže tuženi da mu na ime materijalne štete od 102.510,90 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu od 16.05.2018. godine do 15.06.2022. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da na ime troškova parničnog postupka tužiocima solidarno isplati 130.500,00 dinara, i to tužiocu AA iznos od još 35.200,00 dinara, a tužiocu BB iznos od još 39.050,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu BB na ime troškova žalbenog postupka isplati 29.850,00 dinara.

Tužilac AA je podneo odgovor na reviziju.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Tuženi u reviziji nije pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Osim toga, revizijom se osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavljaju dozvoljeni revizijski razlog

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Po članu 468. stav 1. ZPP sporovima male vrednosti smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 02.11.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 390.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora po tužbi bi ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je primenom člana 479. stav 6. ZPP revizija tuženog nedozvoljena.

Bez obzira što je prvostepena odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koja reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković