.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8324/2021
31.03.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Siniša Momčilović advokat iz ... i Milan Jakšić advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Mandić Košarka advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1611/20 od 31.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 31.03.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1611/20 od 31.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1611/20 od 31.03.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužioca i presuda Osnovnog suda u Bečeju - Sudska jedinica u Novom Bečeju P 90/2019 od 11.12.2019. godine preinačena tako što je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da su tužilac i tužena suvlasnici sa udelom od po ½ dela na nepokretnosti - katastarskoj parceli .. povšine 686m2, porodičnoj stambenoj zgradi broj 1 površine 163m2, pomoćnoj zgradi broj 2 površine 44m2 i pomoćnoj zgradi broj 3 površine 75m2, upisanih u list nepokretnosti .. KO ... koje se nalaze u ulici ... broj .. u ..., a odbijen protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužena stekla pravo svojine na označenim nepokretnostima, i to u odnosu na porodičnu stambenu zgradu (objekat 1), pomoćnu zgradu (objekat 2) i zemljište uz zgradu u ½ dela, a u odnosu na pomoćnu zgradu (objekat broj 3) u 1/1 dela na suvlasničkom udelu tužioca i da se tužilac obaveže da je dužan trpeti da se tužena odmah po pravnosnažnosti presude uknjiži sa svojim pravom svojine na predmetnoj nepokretnosti kod Republičkog geodetskog zavoda - Službe za katastar nepokretnosti Novi Bečej. Stavom drugim izreke, preinačena je i odluka o troškovima postupka tako što je tužena obavezana da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 84.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se, pod uslovima propisanim članom 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP, ovaj pravni lek može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su u katastru nepokretnosti upisane kao suvlasnici sa jednakim udelima na zemljištu - parceli ... i tri objekta - porodičnoj stambenoj zgradi i dve pomoćne zgrade u ulici ... broj .. u ... . Tužilac je pravo susvojine na označenim nepokretnostima stekao ugovorom o poklonu od 25.03.2008. godine, zaključenim sa poklonodavcem VV. Tužena je pravo susvojine stekla nasleđivanjem imovine oca, pokojnog GG (umro ...2010. godine), brata poklonodavca VV. Tužena i njen sada pokojni otac su sporne nepokretnosti koristili od 1993. godine i tokom godina su izvodili određene radove kojima nije povećana poršina porodične stambene zgrade i objekta - letnje kuhinje. Otac tužene je u periodu između 2001. i 2005. godine sagradio novi pomoćni objekat koji se koristi kao radionica. Izgrađeni objekat je legalizovan rešenjem od 07.02.2005. godine kojim je sada pokojnom GG i VV odobrena izgradnja i upotreba objekta upisanog u katastru nepokretnosti kao objekat broj 3. Poklonodavac VV se tokom 1967. godine iselila u ... i od tada nije koristila sporne nepokretnosti, niti je učestvovala u njihovom održavanju, renoviranju, nadgradnji i izgradnji. Tužilac je pokrenuo vanparnični postupak za deobu predmetnih nepokretnosti. U tom postupku tužena je osporila veličinu njegovog suvlasničkog udela, zbog čega je vanparnični sud prekinuo postupak deobe i uputio predlagača da pokrene parnicu radi utvrđenja suvlasničkih udela stranaka na nepokretnosti koja je predmet deobe.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.
Stranke su pravo susvojine na spornim nepokretnostima stekle pravnim poslom, odnosno nasleđivanjem, u skladu sa članom 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa u vezi sa članovima 33. i 36. istog zakona. Tužena osporava veličinu tako stečenih suvlasničkih udela tvrdnjom da su ona i njen sada pokojni otac, izvođenjem određenih građevinskih radova, povećali veličinu suvlasničkog udela njenog pravnog prethodnika. Između stranaka nije bila sporna činjenica da je sada pokojni otac tužene izvodio građevinske radove na predmetnim nepokretnostima i da je većina tih radova izvedena pre nego što je tužilac stekao pravo susvojine.
Adaptacijom (prilagođavanjem objekta za izmenjenu ili novu funkciju) kojom se ne menja supstanca postojećeg objekta, kao ni dogradnjom ili nadziđivanjem tuđeg ili suvlasničkog građevinskog objekta po pravilu se ne stiče pravo svojine. Od tog pravila, kada je reč o nepokretnosti u privatnom vlasništvu, postoji izuzetak ako su stranke ugovorile da će se na taj način steći svojina i kada je takvo raspolaganje dozvoljeno. U konkretnom slučaju, takvog ugovora između suvlasnika - pokojnog GG i VV nema, na šta ukazuje i činjenica da je nakon izvedenih građevinskih radova suvlasnica VV smatrala da ima pravo susvojine sa ½ idealna dela i istim raspolagala ugovorom o poklonu koji je zaključila sa tužiocem. Pravni prethodnik tužene nije bio savestan graditelj građevinskog objekta u katastru nepokretnosti upisanog pod rednim brojem 3, za koji je građevinska i upotrebna dozvola izdata njemu i njegovoj sestri kao investitorima.
Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni članova 21. i 24. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Zbog toga je, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
