Protiv navedene pravosnažne presude tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. ZPP i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude shodno članu 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje shodno članu 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11....18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja je revizijski navod da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. ZPP, jer se na pogrešnu primenu odredaba procesnog zakona neodređeno, paušalno ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 16.07.1991. godine tužilac AA i DD, pravni prethodnik tužilaca BB, VV i GG, sa Javnim preduzećem za stambene usluge iz Požarevca, kao pravnim prethodnikom tuženog, zaključili su ugovor o izgradnji lokala orijentacione površine 75m2 u Bloku – .. prema detaljnom urbanističkom planu „Centar“ Požarevac. Rok izgradnje bio je 24 meseca od potpisivanja ugovora, a ugovorenu cenu su tužilac AA i pravni prethodnik ostalih tužilaca DD uplatili u iznosima od 420.702,80 tadašnjih dinara dana 20.03.1991. godine i 1.239.966,00 tadašnjih dinara dana 19.08.1991. godine. Međusobnim ugovorom ova lica su dogovorila zajedničko finansiranje gradnje lokala, saglasno čemu je njihovo ulaganje smatrano podjednakim – sa udelom od po 50%. Javno preduzeće za stambene usluge svoju ugovornu obavezu izgradnje lokala nije izvršilo u ugovorenom roku ni po njegovom proteku, iz kog razloga je tužiocu AA i pravnom prethodniku ostalih tužilaca dana 17.03.1997. godine, po osnovu ugovora o zakupu, u posed predat poslovni prostor površine 51m prodajnog prostora i 37,11m magacinskog prostora. Za period od 01.05.1997. godine do 31.08.2000. godine zakupci su na ime zakupnine isplatili iznos od 20.295,00 dinara, a dana 19.09.2000. godine uplatili su još 15.350,00 dinara, nakon čega su prestali da izmiruju svoje obaveze i dana 15.03.2001. godine podneli su zahtev da budu oslobođeni obaveze plaćanja zakupnine. Realna površina poslovnog prostora koji je po osnovu zakupa korišćen iznosi 88,11 m2, a veštačenjem utvrđena zakupnina na dan 29.07.2019. godine iznosila je ukupno 3.383.112,28 dinara. Sa istim datumom 29.07.2019. godine revalorizovano potraživanje tužilaca po osnovu uplata izvršenih pravnom prethodniku tuženog na ime kupoprodajne cene po ugovoru od 16.07.1991. godine veštačenjem je utvrđeno u visini do 11.838.245,84 dinara.

Polazeći od podjednakog ulaganja tužilaca DD i AA, prvostepeni sud je, po usvajajnju tuženikovog kompenzacionog prigovora shodno članu 190. u vezi sa članovima 336-343. ZOO, potraživanje tužioca AA utvrdio u visini od 5.919.122,92 dinara, a potraživanje pravnih sledbenika pokojnog DD u iznosu od po 1.973.040,97 dinara. Predlog tužilaca za izvođenje dokaza ponovljenim finansijskim veštačenjem po metodologiji primenjenoj u nalazu sudskog veštaka Nade Mekić, dostavljenom od strane tužilaca, prvostepeni sud nije prihvatio, nalazeći da se primedbama na nalaz urađen po zadatku opredeljenom tokom prvostepenog postupka od strane sudskog veštaka Nebojše Jocića iste ne dovodi u sumnju.

Prebijajući istorodna potraživanja parničnih stranaka sa istovetnim rokom dospelosti 29.07.2019. godine, prvostepeni sud je materijalni status parničnih stranaka doveo u stanje kao pre štetne radnje neizvršenja obaveza pravnog prethodnika tuženog iz ugovora od 16.07.1991. godine i pre prestanka plaćanja zakupnine od strane tužioca AA i pravnog prethodnika ostalih tužilaca DD pravnom prethodniku tuženog i tuženom lično posle 01.09.2000. godine.

Drugostepeni sud je razmatranjem žalbenih navoda tužilaca zaključio da je prvostepena presuda zasnovana na pravilno i potpuno utvrđenom činjeničnom stanju i na pravilnoj primeni materijalnog prava, pa je neosnovanim ocenio ukazivanje na neodgovarajuću metodologiju primenjenu u nalazu veštaka Nebojše Jočića pri revalorizovanju uplate kupoprodajne cene po ugovoru od 16.07.1991. godine i na korišćenje neadekvatnog iznosa zakupnine, koji su nalazom veštaka prihvaćeni prema visini propisanoj Odlukom o utvrđivanju zakupa za poslovni prostor Grada Kragujevca, kao zakupodavca.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda revizijom tužilaca neosnovano se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. ZPP, kao na uzrok pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, te na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 361. stav 1. ZPP propisano je da bitna povreda odredaba parničnog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

U cilju dokazivanja osnovanosti svog potraživanja, odnosno osporavanja navoda protivne strane, stranke su dužne da prilože i predlože dokaze, a odluka o tome koji će dokaz biti izveden radi utvrđenja bitnih činjenica članom 220. stav 2. u vezi sa stavom 1. ZPP u nadležnosti je sudu. Ocenu pojedinih dokaza i svih dokaza kao celine shodno članu 8. ZPP sprovodi sud, a njeno neargumetovano osporavanje analizom dokaza od strane samih stranaka isključeno je citiranom odredbom procesnog zakona i kao revizijski razlog nije dozvoljeno odredbom člana 398. stav 2. u vezi sa članom 394. stav 2. ZPP.

Pravni institut prebijanja (kompenzacija) regulisan je članovima 336-343. ZOO, od strane nižestepenih sudova pravilno primenjenim na dospela uzajamna novčana potraživanja tužilaca i tuženog, nastala neizvršavanjem obaveza proisteklih iz ugovora o kupoprodaji poslovnog prostora zaključenog 1991. godine i ugovora o zakupu lokala zaključenog 1997. godine koja su po isticanju kompenzacionog prigovora tuženog prebijena u iznosima pouzdano utvrđenim veštačenjem provedenim shodno članu 249. ZPP.

Članom 454. stav 1. ZOO propisano je da se ugovorom o prodaji prodavac obavezuje da na kupca prenese prava svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i da stvar preuzme, dok su obaveza prodavca da stvar, koja je predmet ugovora o kupoprodaji, preda kupcu i obaveza kupca da istu u vreme i na mesto određeno ugovorom prodavcu isplati cenu regulisane su članom 467. stav 1. i članom 516. stav 1. ZOO.

Pravni prethodnik tuženog u svojstvu prodavca po ugovoru o kupoprodaji zaključenim sa tužiocem AA i njegovim sada pokojnim ortakom DD, svoju obavezu predaje predmeta kupoprodaje po ugovoru zaključenom dana 16.07.1991. godine nije izvršio.

Raspravivši raskid ugovora o kupoprodaji kao prethodno pitanje (član 12. stav 1. ZPP), nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je shodno članu 132. stav 2. u vezi sa stavom 1. ZOO tuženi dužan tužiocima vratiti primljeni, delimično isplaćeni iznos kupoprodajne cene. Navedenom zakonskom odredbom je propisano da u slučaju raskida ugovora strana koja je potpuno ili delimično izvršila ugovor ima pravo na vraćanje datog.

Članom 567. stav 1. ZOO propisano je da se ugovorom o zakupu zakupodavac obavezuje da zakupljenu stvar preda zakupcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu.

Zakupodavni odnos tužilaca AA i sada pokojnog DD, kao zakupaca i pravnog prethodnika tuženog, kao zakupodavca, regulisan je ugovorom o zakupu od 17.03.1997. godine. Zakupci su zakupninu redovno plaćali do poslednje uplate dana 19.09.2000. godine, nakon čega su dana 15.03.2001. godine podneli zahtev za oslobađanje od obaveze plaćanja zakupnine, kog meseca im je zakupnina poslednji put fakturisana. Postupajući na taj način, tužioci su prestali da izvršavaju svoju ugovornu obavezu, s tim što su zakupljeni poslovni prostor nastavili da koriste.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, sudski veštak Nebojša Jocić, čiji je nalaz i mišljenje shodno članu 249. ZPP prihvaćen kao objektivan i saglasan pravilima struke, utvrdio je visinu valorizovanog potraživanja tužilaca od dana nastanka novčane obaveze do dana padanja dužnika u docnju, nakon čega je primenom člana 278. stav 2. u vezi sa članom 190. ZOO utvrđena ukupna visina uzajamnih potraživanja tužilaca i tuženog.

Članom 278. stav 2. ZOO propisano je da ako je šteta koju je poverilac pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja veća od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete, a članom 190. ZOO propisano je da će, uzimajući u obzir okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete, sud dosuditi naknadu u iznosu potrebnom da se oštećenikova materijalna situacija dovede u stanju u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.

Metod valorizacije do potpunog obeštećenja primenjuje se u uslovima visoke inflacije kada supstancu novčanog potraživanje nije moguće očuvati stopom zakonske zatezne kamate. Primenom navedene metodologije sudski veštak je sa datumom veštačenja utvrdio visinu revalorizovanog delimično (75%) isplaćenog iznosa ugovorene kupoprodajne cene lokala i visine neplaćene zakupnine, koje iznose je prvostepeni sud pravilno kompenzovao primenom citiranih zakonskih odredbi, a iz kog razloga je Vrhovni kasacioni sud revizijske navode tužilaca ocenio kao neosnovane.

Revizijski navod da su tužilac DD i njegov ortak AA ugovor o zakupu lokala 1997. godine zaključili pod prisilom, u odsustvu pravosnažne sudske presude o poništaju istog shodno članu 111. u vezi sa članom 117. ZOO, bez uticaja je na pravilnost pobijane presude.

Neosnovano je i revizijsko ukazivanje da su isplatom zakupnine tužioci kupili još jedan lokal površine 30m2, jer shodno članu 567. stav 1. ZOO, koji definiše ugovor o zakupu, sledi da taj pravni posao nije pravni osnov za sticanje prava vlasništva na zakupljenoj stvari, pošto njegovim zaključenjem zakupac samo stiče pravo da, uz plaćanje zakupnine, zakupljenu stvar koristi.

Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je pravilnom primenom člana 149. stav 1. i člana 150. stav 1. ZPP.

Na osnovu svega izloženog, shodno članu 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić