Rev 8352/2021 3.19.1.25.1.4; posebna revizija

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8352/2021
22.06.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Nikola Rašić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, radi utvrđenja i činidbe, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 19709/18 od 19.02.2021. godine, u sednici održanoj 22.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 19709/18 od 19.02.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 19709/18 od 19.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3653/18 od 18.09.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se utvrdi da je tuženi nezakonito uknjižio uplatu tužilje u visini 160.000,00 dinara, tako što je istu uknjižio za zastarelo potraživanje. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da uplatu tužilje od 160.000,00 dinara rasknjiži i istu uknjiži na ime duga po računu od septembra 2017. godine, kao i da sve uplate tužilje knjiži na tekući dug, kao i da se obaveže tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka. Stavom trećim izreke odbijen je predlog tužilje za određivanje privremene mere bliže označen u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 19709/18 od 19.02.2021. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br 72/11 ... 55/14) u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava, a pitanje uračunavanja ispunjenja (član 312. Zakona o obligacionim odnosima) zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, koje se ne može osporavati u postupku po reviziji na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Tužilja u reviziji nije pružila dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Sledom navedenog u konkretnom slučaju ne postoji potreba ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti novog tumačenja prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Prema članu 448. stav 1. ZPP sporovima male vrednosti smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a po stavu 4. kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.). Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena prema članu 479. stav 6. ZPP.

Tužba u ovoj parnici podneta je 08.03.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 160.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome označena vrednost predmeta spora u tužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to znači da se radi o sporu male vrednosti, pa revizija tužilje nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić