.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8361/2021
17.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mihailo Pavlović, advokat iz ..., protiv tužene Srpska napredna stranka (SNS) Beograd, čiji je punomoćnik Dragan Palibrk, advokat iz ..., radi naknade materijalne i nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 985/21 od 22.04.2021. godine, u sednici održanoj 17.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 985/21 od 22.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 985/21 od 22.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 1744/17 od 25.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se tužena obaveže i to da: tužilji AA na ime naknade materijalne štete plati iznos od 73.321,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati od 31.01.2017. godine do isplate i tužiocima VV i GG na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah plati iznos od po 390.000,00 dinara i na ime pretrpljenih fizičkih bolova plati iznos od po 100.000,00 dinara, ukupno iznos od po 490.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati na zbirni iznos od dana donošenja prvostepene presude do isplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 985/21 od 22.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilaca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi materijalne i nematerijalne štete. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava u pogledu primene odredbe člana 181. Zakona o obligacionim odnosima i odredbe članova 10. i 11. Zakona o javnom okupljanju („Službeni glasnik RS“, br. 6/16), jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, kao i odluka o prigovoru nedostatka pasivne legitimacije zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a kod utvrđenja da je šteta nastala na promociji knjige u organizaciji njenog autora (fizičkog lica). Pored toga, tužioci nisu uz reviziju dostavili presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti, a revizijom tužilaca se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 03.04.2017. godine, radi naknade materijalne i nematerijalne štete. Vrednost predmeta spora ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno, s obzirom da tužioci nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP. Vrednost predmeta spora u odnosu na tužilju AA je 73.321,56 dinara, a u odnosu na tužioca VV i tužilju BB je po 490.000,00 dinara. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavljaju dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
