.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8362/2021
29.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Brankica Majkić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Danilo Nedeljković, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1924/21 od 29.04.2021. godine, u sednici održanoj 29.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1924/21 od 29.04.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1924/21 od 29.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 7137/2019 od 15.10.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je sudsko poravnanje zaključeno između parničnih stranaka 10.11.2009. godine, u predmetu koji se pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu vodio pod br. P 5709/08, ništavo u delu u kojem je određena isplata dinarske protivvrednosti na devizni račun tuženog, kako se izrekom navodi. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tražio da se utvrdi da je navedeno sudsko poravnanje ništavo, osim u delu kojim je određena isplata dinarske protivvrednosti na devizni račun tuženom. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se postupak Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 36527/10 nastavi shodno članu 339. stav 2. u vezi sa stavom 1. ZPP, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1924/21 od 29.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv stava prvog izreke prvostepene presude, kao nedozvoljena.
Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011... 18/2020), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca za utvrđenje ništavosti sudskog poravnanja koje su parnične stranke zaključile 10.11.2009. godine u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P 5709/08. Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Ovo iz razloga, jer pitanje ništavosti sudskog poravnanja, kao što je slučaj u ovoj parnici, predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju. Pored navedenog, prema članu 404. ZPP, svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje ne dovodi do primene ovog instituta, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja. Pritom, u reviziji tužilac nije priložio sudske odluke iz istog ili sličnog činjeničnog ili pravnog odnosa u kojima je drugačije odlučeno, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja ništavosti sudskog poravnanja tužilac je podneo sudu 09.07.2019. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 3.300.100,00 dinara.
U konkretnom slučaju za dozvoljenost revizije u sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.
Pošto vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (28.038 evra), sledi da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
