Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda donela rešenje br 7365/3-05 od 05.02.2016. godine kojim je pod tačkom jedan kao nužni smeštaj, predlagaču AA, dodeljen stan broj ..., po strukturi dvosoban, površine 59,90 m2, koji se nalazi na petom spratu zgrade u ul. ..., u ..., na period od 1 godine, počev od dana zapisničke primopredaje stana, s tim da se ovaj rok može produžiti, ako se utvrdi da AA ispunjava uslove za priznavanje svojstva socijalno ugroženog, i to zaključenjem ugovora o zakupu na određeno vreme, sa trajanjem do rešavanja stambenog pitanja, u skladu sa Akcionim planom. Tačkom drugom izreke rešenja, obavezan je predlagač da vagon koji je adaptiran u stambeni prostor, označen kao stan broj ..., u objektu broj ..., u krugu ..., u ul. ... u ..., preda Direkciji, ispražnjen od lica i stvari, u roku od 15 dana od zapisničkog prijema stana iz prethodne tačke citiranog rešenja. Tačkom trećom istog rešenja, utvrđeno je da će predlagač koristiti predmetni stan sa suprugom BB i sinovima VV, GG i DD. Tačkom četvrtom rešenja, predlagač je obavezan da tokom korišćenja stana uredno izmiruje sve komunalne obaveze, te da stan nakon isteka perioda od jedne godine, zapisnički preda Direkciji ispražnjen od svih lica i stvari.

Prethodno, Odlukom br. 71237/91174-III-05 30.11.2015. godine Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, data je saglasnost da se izvrši raseljavanje 19 porodica koje za stanovanje koriste vagone adaptirane u stambeni prostor koji se nalaze na području obuhvaćenom projektom izgradnje „Beograd na vodi“, a koje ne mogu biti raseljene saglasno Zakonu o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“ i Zakonu o eksproprijaciji.

Iz Akcionog plana raseljavanja porodica koje žive na području obuhvaćenom projektom izgradnje „Beograd na vodi“ br 452-912/15-GV od 08.10.2015. godine sud je utvrdio da su definisani način i principi iseljavanja i to: za vlasnike nepokretnosti, dodelom stana u svojini ili isplatom tržišne vrednosti; za zakupce stanova na neodređeno vreme, dodelom stana u zakup na neodređeno vreme sa pravom otkupa; za korisnike stanova koji iste koriste bez valjanog pravnog osnova, dodelom stanova u zakup na određeno vreme od 5 godina, uz mogućnost produženja tog roka u slučaju da pravo određenog korisnika zavisi od odluke suda ili drugog državnog organa i za korisnike koji stanove koriste bez pravnog osnova, dodelom stanova kao nužnog smeštaja, na period od jedne godine.

Rešenjem tuženog br. 3512/6-05 od 22.02.2017. godine, utvrđeno je da je predlagaču produžen period korišćenja predmetnog stana u ul. ..., do utvrđivanja socijalnog statusa predlagača, u skladu sa Akcionim planom, a da će nakon utvrđivanja statusa, period korišćenja stana biti regulisan saglasno Akcionom planu. Predlagač je 06.09.2016. godine podneo zahtev za zaključenje ugovora o zakupu predmetnog stana na neodređeno vreme, koji je odbijen 14.09.2016. godine, a zatim je inicirao ovaj sudski postupak, predlogom podnetim 29.11.2016. godine.

Kod iznetog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je kao neosnovan odbio predlog predlagača da se za stan koji koristi u ulici ... donese rešenje koje bi zamenilo ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme, uz date razloge za takvu odluku koji stoje do činjenica da po donetim rešenjima protivnika predlagača predmetni stan je dodeljen predlagaču kao nužni smeštaj i korišćenje stana je produženo, da predlagač ne poseduje odluku o dodeli stana u trajan zakup. Prethodno, ni otac predlagača, ni predlagač nisu imali odluku o dodeli stana od ... preduzeća. Status zakupca nije stekao ni otac predlagača ĐĐ, jer se potvrdom „Železničko transportnog preduzeća“ konstatuje samo mesto njegovog prebivališta, odnosno boravišta. Navedena potvrda ne predstavlja pravni osnov za korišćenje stambenog prostora adaptiranog od vagona. Za stan u ..., koji je predlagaču dodeljen prilikom raseljavanja od strane protivnika predlagača, kao nužni smeštaj, predlagač nije stekao pravo da zaključi ugovor o zakupu na neodređeno vreme. Za predmetni stan nije donet akt o dodeli na korišćenje na neodređeno vreme.

Odredbom člana 47. stav 1. Zakona o stanovanju propisano je da lice kome je pravnosnažnom odlukom dodeljen stan na korišćenje sa stanarskim pravom, a koje do dana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključilo ugovor o korišćenju tog stana, zaključuje ugovor o zakupu tog stana sa pravima koja su ovim zakonom utvrđena kao zakupaca društvenog stana na neodređeno vreme. Stavom 2. istog člana, propisano je da preduzeća i ustanove mogu u skladu sa svojim opštim aktom, odnosno propisom o rešavanju stambenih potreba da daju stanove u zakup na neodređeno vreme zaposlenim licima. Stavom 3. navedenog člana propisano je da lica kojima se dodeli stan, imaju prava koja su ovim zakonom utvrđena za zakupca društvenog stana na neodređeno vreme.

Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda, da u konkretnom slučaju predlagač ne ispunjava uslove iz člana 37. i 47. Zakona o stanovanju, za donošenje rešenja koje zamenjuje Ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme, da ni pravni prethodnik predlagača nije ispunjavao te uslove, pošto nije doneta odluka o dodeli stana u trajni zakup, koju je mogao da donese samo protivnik predlagača, ali ne i sud. Ocenjeno je da su bez uticaja navodi predlagača kojima se ukazuje na činjenicu da protivnik predlagača naplaćuje zakupninu, s obzirom da plaćanje zakupnine nije osnov za zaključenje ugovora o trajnom zakupu. Sud u vanparničnom postupku može doneti odluku samo na osnovu odluke o dodeli stana u trajni zakup, a okolnost da neko lice stanuje u stanu izvestan vremenski period i plaća zakupninu, ne dovodi do sticanja prava zakupa na neodređeno vreme.

Revizijom se neosnovano ističe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo. Pri tom, osporava se zaključak da predlagač nije stekao pravo da zaključi ugovor o zakupu na neodređeno vreme za predmetni stan. Radi se o stanu broj ... površine 55 m2, na petom spratu stambene zgrade u ul. ... u ..., koji je predlagaču dat na korišćenje kao nužni smeštaj, u sprovođenju postupka raseljavanja, po rešenjima donetim od strane protivnika predlagača. Imajući u vidu prethodnu stambenu situaciju predlagača, ne može se prihvatiti u reviziji izneto shvatanje da se predlagač nakon preseljenja našao u težem pravnom položaju nego što je bio pre preseljenja. Preseljenjem iz vagona koji je adaptiran u stambeni prostor, u stan površine 55 m2 u višestambenoj zgradi, na osnovu rešenja o tome donetog, nije pogoršan pravni status predlagača. Predlagač nije imao akt o dodeli stana, niti svojstvo zakupca. Rešenjem protivnika predlagača priznato je predlagaču pravo na nužni smeštaj, dodelom predmetnog stana na korišćenje na ograničeni vremenski period koji je u međuvremenu produžen. Pod okolnostima obezbeđenog korišćenja stana u produženom trajanju, predlagač nije lišen prava na dom.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana i s obzirom da kao pravilne prihvata pravne razloge drugostepenog suda, koje je nepotrebno ponavljati, odlučio je kao u izreci, shodnom primenom člana 414. stav 1. i stav 2. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, na čiju primenu upućuje član 30.l stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić