.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8373/2022
04.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., kod ..., čiji je punomoćnik Dragiša Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 390/22 od 09.02.2022. godine, u sednici održanoj 04.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 390/22 od 09.02.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 390/22 od 09.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4607/19 od 04.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijeni su, kao neosnovani predlozi tužene za prekid postupka, odnosno zastoj. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi štetu na ime neisplaćenih mesečnih iznosa invalidnine za period od januara 2016. godine zaključno sa junom 2019. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom, kao u ovom stavu. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu potraživanja neisplaćenih mesečnih iznosa invalidnine za period od marta 1999. godine zaključno sa decembrom 2015. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom, kao u ovom stavu. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 124.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 390/22 od 09.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime neisplaćene invalidnine tužiocu, o kom zahtevu su nižestepeni sudovi odlučili, tako što su usvojili tužbeni zahtev tužioca za period od januara 2016. godine zaključno sa junom 2019. godine. Na dosuđene iznose tužiocu je dosuđena zakonska zatezna kamata od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa primenom člana 277. stav 1. i člana 186. Zakona o obligacionim odnosima, jer je osnov potraživanja naknada štete. O pravu tužioca, visini tražene naknade i pripadajuće kamate, nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj, sa kojih razloga je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog nela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete na ime neisplaćene invalidnine podneta je 26.02.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 670.285,20 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužene nedozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
