.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8379/2022
06.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., kog zastupa punomoćnik Petar Jovčić, advokat iz ..., protiv tužene JP „Vodovod Vranje“, kog zastupa punomoćnik Aleksandra Stošić, advokat iz ..., radi duga, vrednost predmeta spora 6.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 867/22 od 11.04.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 06.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 867/22 od 11.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1548/19 od 08.02.2022. godine ukinut je u celosti platni nalog Osnovnog suda u Vranju Pl 461/19 od 04.07.2019. godine za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara, po računu br. ../2019 od 08.05.2019. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.05.2019. godine do isplate i za troškove izdavanja platnog nalog u iznosu od 7.900,00 dinara i tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do konačne isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 867/22 od 11.04.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Vranju. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, u formi posebne revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nema uslova da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
Prema razlozima drugostepene presude, tužiocu kao punomoćniku tuženog nisu dosuđeni troškovi zastupanja tuženog u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Zaključujući da tužilac radnju podnošenja prigovora radi ubrzanja postupka nije preduzeo u skladu sa ugovorom o zastupanju i po nalogu tuženog kao vlastodavca, nižestepeni sudovi odbijaju zahtev tužioca za isplatu naknade za sastav prigovora.
Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana drugostepena presuda i predmet tužbenog zahteva, navedeno pravno pitanje ne predstavlja pitanje od opšteg interesa, niti u interesu ravnopravnosti građana. Ne postoji ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse o predmetnom pravnom pitanju budući da obim punomoćja, kao i odnos punomoćnika i vlastodavca zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja i saglasnosti volja ugovorača. Izuzetno dozvoljena revizija ne može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava učinjene u konkretno u pobijanoj presudi, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava.
U skladu sa navedenim razlozima, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužioca u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena.
Shodno odredbi člana 468. stav 1. ZPP, sporovima male vrednosti smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda donete u parnici u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, u skladu sa odredbom člana 479. stav 6. ZPP.
U konkretnom slučaju radi se o sporu u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra na dan podnošenja tužbe, budući da je vrednost predmeta spora na dan podnošenja tužbe 6.000,00 dinara. Sledi da protiv drugostepene presude donete u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
