Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojice iz ..., čiji je punomoćnik Ivica Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1708/21 od 04.03.2022. godine, u sednici održanoj dana 21.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1708/21 od 04.03.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1708/21 od 04.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 3010/19 od 12.05.2021. godine, stavom 1. izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor tuženog o apsolutnoj nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Stavom 2. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno da je apsolutno ništav sporazum o naknadi za eksproprijaciju zaključen pred Sekretarijatom za imovinsko-pravne poslove Gradske uprave Grada Vranja, pod brojem 465-5/13-07 od 23.01.2014. godine između tužilaca i tuženog. Stavovima 3. i 4. izreke, tuženi je obavezan da tužiocima na ime razlike između isplaćene pa do pripadajuće naknade za eksproprisano gradsko građevinsko zemljište – parcelu br. .., upisanu u LN br. .. KO ..., isplati iznose od po 24.408,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate, dok su odbijeni tužbeni zahtevi tužilaca za traženu zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos počev od 12.05.2018. godine pa do dana presuđenja. Stavom petim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od ukupno 99.552,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos troškova zastupanja od 93.000,00 dinara od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1708/21 od 04.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca i tuženog i prvostepena presuda je potvrđena u pobijanim delovima. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena, zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilaca za utvrđenje ništavosti sporazuma o naknadi za eksproprisano zemljište i o isplati pripadajuće razlike između naknade isplaćene za poljoprivredno zemljište (po osnovu zaključenog sporazuma) i tražene naknade za građevinsko zemljište, uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano u istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Naime, kod utvrđenja da je pre donošenja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji donet planski dokumenat o prenameni zemljišta iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište, kao u konkretnom slučaju, u takvoj situaciji se novčana naknada odmerava u skladu sa stvarnim statusom zemljišta. Stoga su bez uticaja priložene sudske (revizijske) odluke, jer je u njima odlučeno na osnovu drugačijeg činjeničnog stanja i pravnog osnova. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi utvrđenja ništavosti sporazuma o naknadi za eksproprijaciju i isplatu tražene razlike pripadajuće naknade podneta je dana 11.10.2017. godine, sa označenom vrednošću predmeta spora od 20.000,00 dinara, a preinačena je podneskom od 06.06.2018. godine kojim je povećan tužbeni zahtev na iznose od po 24.408,00 dinara za svakog od tužilaca, a koji iznosi predstavljaju vrednost predmeta spora u ovoj pravnoj stvari.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić