Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević, Biljane Dragojević, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarice, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Jakšić, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za telekomunikacije „BB“ a.d. ..., sa umešačem „VV“ d.o.o. ..., koje zastupa Gorica Lazić, advokat iz ..., radi povrede autorskog prava, odlučujući o reviziji umešača na strani tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 188/16 od 28.10.2016. godine, u sednici održanoj 07.09.2017. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE predlog umešača na strani tuženog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po osnovu člana 404. ZPP.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija umešača na strani tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 188/16 od 28.10.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P4 137/13 od 04.05.2016. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tuženi povredio autorska prava tužioca na taj način što je dana 09.09.2008. godine na internet sajtu www.... .rs neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, neovlašćeno umnožio autorsko delo, te javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora – fotografiju „...“, čime je tužiocu naneo imovinsku i neimovinsku štetu. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede autorskog prava isplati iznos od 60.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.05.2016. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na dosuđeni iznos naknade imovinske štete isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 16.05.2013. godine pa do 04.05.2016. godine. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede moralnih prava autora isplati iznos od 10.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.05.2016. godine do isplate. Stavom petim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 16.05.2013. godine pa do 04.05.2016. godine. Stavom šestim izreke odbijen je tužebeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede moralnih prava autora isplati iznos od još 30.000,00 dinara preko dosuđenog iznosa od 10.000,00 dinara, a do traženog iznosa od 40.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 16.05.2013. godine pa do isplate. Stavom sedmim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove ovog postupka u iznosu od 49.450,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 188/16 od 28.10.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca, tuženog i umešača na strani tuženog pa je potvrđena prvostepena presuda u stavovima I, III, IV, V i VII izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu II izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede autorskog prava isplati iznos od 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.05.2016. godine do isplate, dok je odbijen zahtev tužioca za isplatu naknade materijalne štete zbog povrede autorskog prava za razliku do 60.000,00 dinara, odnosno za 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.05.2016. godine do isplate, kao i u stavu VI izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede moralnih prava autora isplati iznos od 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 04.05.2016. godine do isplate, dok je odbijen zahtev tužioca za isplatu zatezne kamate na iznos nematerijalne štete od 30.000,00 dinara počev od 16.05.2013. godine do 04.05.2016. godine. Stavom trećim izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu umešač na strani tuženog je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, u smislu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu ovog pravnog instituta, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, a ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja. Kako pobijana presuda ne odstupa od dosadašnje prakse suda u pogledu odlučivanja o tužbenom zahtevu u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), pa je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, tužba radi naknade štete podneta je 17.05.2013. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 70.000,00 dinara (632,68 evra). Pobijana drugostepena presuda doneta je 28.10.2016. godine.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija umešača na strani tuženog nije dozvoljena.

Osim toga, revizija ne bi bila dozvoljena ni primenom člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, s obzirom da preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda nije učinjeno na štetu revidenta, odnosno tuženog, jer je obaveza tuženog u ukupnom iznosu ostala ista.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić