U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužilaca K.A., N.A., V.S.M., V.Đ., O.P., N.D. i R.B., svi iz B., čiji je zajednički punomoćnik B.K., advokat u B., protiv tuženog D.I. iz B., čiji je punomoćnik Z. L., advokat u B., radi činidbe, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 7363/2012 od 18.06.2014. godine, u sednici održanoj 24.09.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 7363/2012 od 18.06.2014. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu br. P 20040/10 od 28.06.2012. godine je usvojen tužbeni zahtev tužilaca K.A., N.A., V.S.M., O.P. i N.D., svi iz B., pa je obavezan tuženi D.I. iz B. da tužiocima preda u državinu slobodne od lica i stvari zajedničke prostorije zgrade broj … u ulici … u M. – B., tako što će ukloniti metalna vrata u hodniku zgrade iza ulaznih vrata, skloniti fizičko obezbeđenje u zgradi i ispred zgrade, što će primerak ključa od ulaznih vrata od zgrade predati svakom od tužilaca, ukloniti vrata postavljena na ogradi ispred zgrade, te ukloniti svaku drugu prepreku koja bi sprečavala ulazak i prolazak tužilaca kroz zgradu, te da tužiocima K.A. i N.A. preda u državinu stan broj 8 na prvom spratu, slobodan od lica i stvari i ključeve od ulaznih vrata stana, tužilji V.S.M. preda u državinu stan broj 11 na drugom spratu slobodan od lica i stvari i ključeve od ulaznih vrata stana, tužilji O.P. preda u državinu stan broj 7 na prvom spratu, slobodan od lica i stvari i ključeve od ulaznih vrata stana i tužilji N.D. preda u državinu stan broj 14 u potkrovlju zgrade, slobodan od lica i stvari i ključeve od ulaznih vrata stana i da ako to ne učini se ovlašćuju tužioci da o trošku tuženog uklone opisana metalna vrata u hodniku zgrade kao i vrata postavljena na ogradi ispred zgrade i svaku drugu postavljenu prepreku koja bi sprečavala tužioce u državini kako zajedničkih delova zgrade tako i svakog stana tužilaca, te da zameni brave kako na ulaznim vratima broj … u ulici … u B.–M., tako i na ulaznim vratima stanova tužilaca u ovoj zgradi broj 7, 8, 11 i 14 o trošku tuženog, sve u roku od osam dana. Drugim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilaca V.Đ. i R.B., obe iz B. Trećim stavom izreke je obavezan tuženi da tužiocima K.A., N.A., V.S.M., O.P. i N.D. isplati troškove postupka u iznosu od 910.500,00 dinara, u roku od 15 dana. Četvrtim stavom izreke su obavezane tužilje V.Đ. i R.B. da tuženom isplate na ime troškova parničnog postupka iznos od 60.000,00 dinara, u roku od 15 dana.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom broj Gž 7363/2012 od 18.06.2014. godine, odbio kao neosnovane žalbe tužilja R.B. i V.Đ. i tuženog D.I. i potvrdio je navedenu presudu Višeg suda u Beogradu. Odbio je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka u iznosu od 411.500,00 dinara.

Protiv naznačene presude Apelacionog suda u Beogradu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su izjavili odgovor na reviziju i postavili su zahtev za troškove sastava odgovora na reviziju.

Odlučujući o reviziji tuženog na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. sada važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda postupka iz tačke 7. ovoga člana na koju ukazuje revident jer tuženi nije postupio po obavezi iz člana 144. stav 1. ZPP i nije izvestio sud o promeni svoje adrese, pa je stoga sud primenio stav 2. ovoga člana i odredio da se ubuduće dostavljanje u parnici za tuženog vrši isticanjem pismena na oglasnu tablu suda.

Naime, iz spisa proizilazi da je Apelacioni sud u Beogradu rešenjem od 12.07.2013. godine otvorio glavnu raspravu u predmetu broj Gž 7363/12 i zakazao glavnu raspravu za 28.05.2014. godine sa nalogom da se na raspravu pozove tuženi i njegov punomoćnik. Punomoćnik tuženog advokat V.B. i M.J.V. su 07.05.2014. godine izvestile apelacioni sud da su otkazi punomoćje tuženom. Ročište zakazano za 28.05.2014. godine nije održano, jer tuženom nije dostavljen poziv. Predsednik veća se obratio Policijskoj stanici Zvezdara, Policijske uprave za grad Beograd, MUP Republike Srbije sa zahtevom da tuženom dostavi poziv za ročište za 03.06.2014. godine. Ni to ročište nije održano jer Policijska uprava nije uspela da dostavi poziv tuženom. Dostavila je izveštaj 01.06.2014. godine da je tuženi prijavljen na adresi iz tužbe, ali da ga ne nalaze na toj adresi. Ročište za raspravu 18.06.2014. godine je održano u odsutnosti tuženog, kome je poziv dostavljen putem oglasne table. Proizilazi da nije bilo nezakonitog postupanja propuštanjem dostavljanja od strane drugostepenog suda tuženog, te nema bitne povrede postupka na koju revident ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je 15.03.2004. godine kao suinvestitor sa investitorima i nosiocima prava korišćenja katastarske parcele broj … K.O. M., M.R.1 i M.M., zaključio i overio ugovor o suinvestitorskim odnosima i zajedničkoj izgradnji. Tim ugovorom investitori su tuženom ustupili katastarsku parcelu radi izgradnje, a tuženi se obavezao da će o svom trošku kao izvođač izvesti građevinske, građevinsko-zanatske i sve stolarske radove na zajedničkoj izgradnji novog objekta prema projektnoj tehničkoj dokumentaciji i prema važećim propisima i obaveznim standardima koji važe za ovu vrstu poslova. Ugovorili su da po završetku izgradnje, investitori stiču pravo svojine na dva stana površine od 55 m2 na prvom spratu i u potkrovlju zgrade, dok ostali stanovi pripadaju u svojinu tuženom. Suinvestitori M.R.1 i M.M. su 28.02.2004. godine overenim punomoćjem ovlastili tuženog da u njihovo ime i za njihov račun može da preduzme sve pravne radnje u vezi nepokretnosti koja se nalazi na katastarskoj parceli … K.O. Z., između ostalog da može da prima kaparu i prodajnu cenu. Na dan zaključenja ugovora 15.03.2004. godine, tuženi je punomoćjem ovlastio D.S. da u njegovo ime i za njegov račun može da nudi na prodaju sve stanove u novoizgrađenom objektu na pomenutoj katastarskoj parceli, da zaključi predugovore, da primi kaparu, zaključi ugovore o prodaji i da primi isplatu prodajne cene. Pravnosnažnim rešenjem od 08.07.2004. godine, investitorima je izdato odobrenje za gradnju. Tužioci K.A. i N.A. su 10.02.2005. godine, zaključili i overili ugovor o prodaji stana broj 8 svako sa udelom od po ½ u navedenoj zgradi na novoformiranoj građevinskoj parceli broj … K.O. M., ... Ugovorena cena stana od 35.000 evra je isplaćena punomoćniku tuženog D.S. Tužilja V.S.M. i tuženi su 19.07.2004. godine zaključili i overili ugovor o prodaji stana broj 11. Tuženi se obavezao da će tužilju uvesti u državinu stana najkasnije do 30.11.2004. godine. Prodajna cena stana je iznosila 23.000 evra i tužilja ju je isplatila punomoćniku tuženog D.S. Tuženi i D.Ć. su 12.06.2004. godine, zaključili ugovor o prodaji stana broj 8, u istoj zgradi za kupoprodajnu cenu od 22.800 evra. Kupac D.Ć. je cenu isplatio punomoćniku D.S. Ugovorom o poklonu overenim u sudu kupac D.Ć. je ovaj stan poklonio tužilji O.P. Tuženi je N.S., (tužilja N.D.), prodao stan broj 14 ugovorom o prodaji nepokretnosti, overenim u sudu 24.06.2004. godine. Prodajna cena je ugovorena u iznosu od 22.000 evra. Tužilja je isplatila 19.000 evra, a iznos od 3.000 evra nije platila do ugovorenog dana 24.09.2004. godine, jer je tuženi već došao u dužničku docnju sa izvršenjem ugovora. Tuženi je dopisom od 19.07.2006. godine obavestio D.S. da otkazuje punomoćje od 15.03.2004. godine. Pravnosnažnim rešenjem o odobrenju za izgradnju od 12.02.2009. godine prestaje da važi pravnosnažno odobrenje za izgradnju od 08.07.2004. godine, a investitorima M.R.1 i M.R.2 (ranije M.) odobrena je izgradnja slobodno stojećeg stambenog objekta spratnosti SU+PR+2 na građevinskoj parceli broj … K.O M. Pravnosnažnim rešenjem od 30.04.2012. godine ovim investitorima je odobrena upotreba stambenog objekta sagrađeno na navedenoj parceli, a u kome se nalaze stanovi u prizemlju broj 1, 2, 3 i 4, na spratu stanovi 5, 6, 7 i 8, na drugom spratu stanovi broj 9,10, 11 i 12 i u potrkrovlju stanovi M1, M2, M3 i M4.

Utvrđeno je da su stanovi kupljeni u sivoj fazi tako što je na svim stanovima bila postavljena stolarija i iznutra su bili izmalterisani. Izgradnja stambenog objekta je trajala više godina i po završetku izgradnje kada su stanovi osposobljeni za stanovanje svi tužioci su se uselili u kupljene stanove tako što im je ključeve od stanova i ključeve od ulaza u stambenu zgradu dao vodointalater koji je istovremeno bio i čuvar na gradilištu. Stambena zgrada u kojoj se nalaze stanovi je bila priključena na vodu, ali ne i na struju i grejanje. Tuženi je kao investitor znao da su se tužioci uselili u stanove i nije se protivio sve do 07.07.2008. godine kada su svi tužioci izbačeni iz stanova u kojima su stanovali 10 meseci. Počev od 07.07.2008. godine tužioci nemaju pristup stanovima, jer je tuženi postavio metalna vrata u hodniku zgrade iza ulaznih vrata, postavio fizičko obezbeđenje u zgradi i ispred zgrade, postavio ogradu oko zgrade i promenio brave na ulaznim vratima od stanova tužilaca.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev tužilaca K.A., N.A., V.S.M., O.P. i N.D., jer je utvrđeno u postupku da su tužioci kao kupci i tužilja O.P. kao pravni sledbenik kupca D.Ć., ispunili obavezu isplativši cenu iz ugovora o prodaji i time izvršili ugovore, te da imaju pravo da od tuženog, prodavca stanova zahtevaju predaju u državini stanove koji su predmet ugovora o prodaji koji su sagrađeni po odobrenju za gradnju i za zgradu je izdato odobrenje za upotrebu. Nižestepeni sudovi su primenili odredbe člana 454. stav 1, 467. stav 1. i 475. Zakona o obligacionim odnosima koji reguliše ugovor o prodaji. Pravilno je drugostepeni sud cenio činjenicu da se zaključenim ugovorima sa tužiocima, tuženi obavezao da će izgradnju stanova završiti tokom 2004. godine, najkasnije 01.07.2005. godine (ugovor o prodaji stana zaključenog sa tužiocima K. i N.A.), a da je stambeni objekat završen tek 2012. godine u celini, kada je izdata i upotrebna dozvola. Tuženi je bio u docnji sa ispunjenjem svoje ugovorne obaveze i zato se primenom člana 636. stav 4. ZOO o ne može pozivati na povećanje cene do koje je došlo nakon njegovog dolaska u docnju o čemu se valjano izjasnio drugostepeni sud.

Neosnovano revident ističe da je po članu 295. stav 1. ZOO ugovornu obavezu prema tužiocima već ispunio i da ne može ponovo da je ispunjava. Tuženi je oduzeo tužiocima, vlasnicima stanova državinu 07.07.2008. godine (nakon 10 meseci korišćenja stanova).

Odredbom člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravni odnosa („Službeni glasnik RS“ br.115/05) je propisano da vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari. Vlasnik mora dokazati da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog. Pravo na podnošenje tužbe iz stava 1. ovoga člana ne zastareva.

Tužioci su dokazali da su vlasnici stanova (osnov je ugovor o prodaji stanova zaključen sa tuženima, isplatili su cenu stanova i u stanove se uselili), a dokazali su da tuženi neosnovano drži stanove u faktičkoj vlasti kao i zajedničke prostorije, ulaz u zgradu i hodnike koji vode do stanova tužilaca tako što je postavio nekoliko prepreka. Tužioci su kao vlasnici stanova zajedničari na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi i imaju pravo zajedničke nedeljive svojine prema članu 19. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravni odnosa. Kako im tuženi onemogućava da se koriste posebnim delovima zgrade on je pasivno legitimisan da ukloni prepreke koje je postavio i tužiocima omogući korišćenje zajedničkih delova zgrade u skladu sa njihovim pravima prema navedenom zakonu. Tužioci nisu bili dužni da ovom tužbom obuhvate sve zajedničare kako to revident pogrešno tvrdi u reviziji, već činidbu traže od njega jer ih on onemogućava da se koriste zajedničkim delovima zgrade.

Tužioci imaju pravo da traže od tuženog da ukloni sve prepreke koje je postavio da bi ušli u zgradu u kojoj se nalaze njihovi stanovi. Tuženi je promenio brave na stanovima i zato tužioci imaju pravo da traže da im tuženi preda nove ključeve od stanova na kojima su vlasnici kao i ključeve od ulaznih vrata zgrade. Revident ne iznosi ni jedan razlog zbog kojih je tužiocima kojima je prodao stanove i od njih primio kupoprodajnu cenu te se nije protivio njihovom uselenju, onemogućio da stanove koristi postavivši prepreke oko zgrade i u zgradi i zašto ih je deposedirao iz stanova.

Iz svih navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da odgovor na reviziju nije bio nužan, pa je primenom člana 154. ZPP odlučio da tužiocima ne dosudi troškove nastale zbog sastava odgovora na reviziju.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.