U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB, sa prebivalištem u ... ... ..., koje zastupa Ljubica Filipović, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji su punomoćnici Dragan Tankosić iz ... i Tatjana Šijan iz ..., radi utvrđenja, isplate i naknade štete po tužbi, i isplate po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1149/15 od 17.09.2015. godine, u sednici veća održanoj 22.06.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1149/15 od 17.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 9437/12 od 12.02.2015. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da su ništavi predugovori o kupoprodaji dvosobnog stana broj ..., površine 35m2, na prvom spratu stambeno poslovne zgrade sagrađene na parceli broj ..., u ulici ... br. ..., u ..., upisan u list nepokretnosti broj ... KO ..., koji predugovori su zaključeni između tužilja, kao prodavaca i tuženog, kao kupca dana 18.08.2011. godine, 16.12.2011. godine, 21.11.2012. godine i 19.04.2012. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama, na ime duga za isplaćene režijske troškove za predmetni stan, isplati svakoj po 37.092,93 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.08.2014. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužilje tražile da se obaveže tuženi da tužiljama, za period od 01.09.2011. do 20.10.2012. godine, isplati na ime naknade štete zbog izgubljene dobiti svakoj po ½ iznosa, pojedinačno navedenih u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos od dospelosti pa do isplate. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen protivtužbeni zahtev, pa su obavezane tužilje da tuženom isplate iznos od 7.200 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom u visini eskontne stope koju propisuje Evropska centralna banka i to na iznos od 2.000 evra od 18.08.2011. godine pa do isplate, a na iznos od 4.200 evra od 21.01.2012. godine pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežu tužilje da tužiocu isplate iznos od 7.200 evra iz prethodnog stava, a po osnovu raskida ugovora. Stavom petim izreke, odbijen je predlog tuženog da se donese rešenje o privremenoj meri zabrane tužiljama otuđenja i opterećenja nepokretnosti do pravnosnažnog okončanja ovog spora. Stavom šestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1149/15 od 17.09.2015. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je tuženi obavezan da tužiljama, za period od septembra meseca 2011. godine do 20.10.2013. godine, na ime naknade štete zbog izgubljene dobiti, isplati svakoj po ½ iznosa navedenih u izreci sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa pa do isplate, dok je u preostalom delu žalba tužilja odbijena i prvostepena presuda potvrđena.Zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepnog postupka je odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju (čl.404. ZPP) zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu kojim je obavezan da tužiljama naknadi materijalnu štetu u visini izgubljene dobiti, odnosno zakupnine za period od septembra 2011. do 21.10.2013. godine.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu čl. 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su suvlasnice dvosobnog stana br. ..., površine 35m2, u ..., u ulici ... br. ... i sa tuženim su dana 18.08.2011. godine zaključile prvi predugovor o kupoprodaji ove nepokretnosti po ugovorenoj ceni od 35.000 evra. Tužilje su se predugovorom obavezale da sprovedu postupak upisa prava svojine na navedenoj nepokretnosti u javnim knjigama, kako bi tuženi mogao da podnese prijavu za kredit banci, u roku od 4 meseca od dana zaključenja predugovora, uz mogućnost produženja ovog roka saglasnom voljom ugovornih strana. Tuženi je isplatio tužiljama 2.000 evra, i nakon potpisivanja prvog predugovora, stupio je u posed stana. U međuvremenu, zaključena su još dva predugovora, dana 16.12.2011. godine i 21.01. 2012. godine, kojima je produžen ugovoreni rok, radi upisa prava svojine tužilja i realizacije kredita i isplate cene od strane tuženog. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti ... od 16.01.2012. godine, dozvoljava se uknjižba prava svojine u korist tužilja na po ½ stana, a tuženi je tužiljama 21.01.2012. godine na ime cene stana isplatio još 7.200,00 dinara.

Tužilje, nakon zaključenja četvrtog predugovora dana 19.04.2012. godine, nisu bile saglasne sa tim da se utvrđeni rok za zaključenje ugovora produži, iz razloga što je tuženom trebalo više meseci da dobije kredit, koji mu je odobren u aprilu 2012. godine.Predugovori su bili sačinjeni u pisanoj formi, a potpisi ugovarača nisu bili overeni u sudu. U periodu od oktobra 2011. do juna 2012. godine, tuženi je izdavao stan u zakup, za mesečnu zakupninu od 150 evra, a stan je predao svom advokatu 20.10.2013. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je utvrdio da su predugovori o kuprodaji stana ništavi, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, budući da nisu zaključeni zakonom propisanoj, obaveznoj formi za ugovor o kupoprodaji. Istovremeno, tužbeni zahtev za naknadu štete zbog izgubljene dobiti je odbijen sa obrazloženjem da su tužilje, nakon zaključenja predugovora o kuporodaji stana, znale da će tuženi izdavati stan u zakup do zaključenja glavnog ugovora, te da tužilje nisu pružile dokaze o tome, da bi one isti stan u istom periodu izdavale u zakup trećem licu i da bi na taj način sticale dobit.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženog da tužiljama naknadi štetu u visini izgubljene dobiti, ze period nekorišćenja stana, primenom člana 189. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni revizijskog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženog da tužiljama, za period od 01.09.2011. godine do 20.10.2013. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose navedene u prvom stavu izreke za taj period, na ime korišćenja navedenog stana. Naime, tuženi je u tom periodu upotrebljavao tuđu stvar u svoju korist, zbog čega je po oceni revizijskog suda tuženi u obavezi da tužiljama, u skladu sa odredbom člana 219. Zakona o obligacionim odnosima, naknadi korist koju je imao od upotrebe, a u visini zakupnine koju je ostvario izdavanjem te nepokretnosti u zakup. Dakle, radi se o primeni instituta sticanja bez osnova iz člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, budući da je u ovom sporu utvrđeno da je ništav predugovor o kupoprodaji stana i da je samim tim otpao pravni osnov po kome je tuženi upotrebljavao nepokretnost u vlasništvu tužilja.

Revizijski navod, da postoji podeljena odgovornost ugovornih strana za nastanak štete, nije osnovan, iz razloga što pravni osnov potraživanja tužilja nije naknada štete, već je osnov dosuđenog potraživanja u konkretnom slučaju sticanje bez osnova,odnosno odredba člana 219. Zakona o obligacionim odnosima, prema kojoj kad je neko tuđu stvar upotrebio u svoju korist, imalac može zahtevati, nezavisno od prava na naknadu štete, ili u odsustvu ove da mu sticalac naknadi korist koju je imao od upotrebe. Pri tome, kod sticanja bez osnova, odgovornost sticaoca je bez značaja za vraćanje koristi, pa se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost drugostepene presude.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić