Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Delić, advokat iz ..., protiv tužene „Banka Intesa“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1730/19 od 17.09.2019. godine, u sednici održanoj 08.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1730/19 od 17.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1730/19 od 17.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1280/18 od 11.04.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je ništava odredba tačke 3.5 Obaveznih elemenata Ugovora o kreditu za refinansiranje, zaključenog između tužioca i tužene 05.10.2015. godine, u delu koji glasi “naknada banke – fiksna - 3.399,95 RSD jednokratno”, pa je obavezana tužena da tužiocu plati 3.399,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.10.2015. godine do isplate. Utvrđeno je da je ništava i odredba tačke 3.5 Obaveznih elemenata Ugovora o kreditu za refinansiranje, zaključenog između tužioca i tužene 08.06.2016. godine, u delu koji glasi “naknada banke – fiksna - 4.170,90 RSD jednokratno” i tužena obavezana da tužiocu plati 4.170,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.06.2016. godine do isplate, kao i odredba tačke 3.5 Obaveznih elemenata Ugovora o gotovinskom kreditu – Intermezzo keš, zaključenog 12.01.2017. godine, u delu koji glasi “…naknada banke – fiksna - 510,00 RSD jednokratno”, pa je obavezana tužena da tužiocu plati 510,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.01.2017. godine do isplate. Istom presudom obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 62.300,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1730/19 od 17.09.2019. godine, žalba tužene je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena, a odbijen je i zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju tužbeni zahtev je usvojen, iako banka ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, jer tužena nije dokazala koji su to stvarni troškovi i na šta se odnose troškovi u visini od 8.080,85 dinara koji su tužiocu naplaćeni po zaključenim ugovorima. Tužena uz reviziju jeste dostavila odluke apelacionih sudova kojima je na drugačiji način odlučeno o istovetnom tužbenom zahtevu, ali drugačija odluka u sporovima sa ovakvim zahtevom ne znači nužno i drugačije pravno shvatanje, jer ona zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje prava, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora i sticanja bez osnova, u ovoj pravnoj stvari, podneta je 07.08.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 8.080,85 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić