Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane drugostepene presude primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni sud je našao da je revizija tužilje dozvoljena i delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se ukazuje revizijom nije razlog zbog kojeg se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je oglašena za zakonskog naslednika svoga oca, sada pokojnog BB bivšeg iz ..., na osnovu rešenja o nasleđivanju Opštinskog suda u Majdanpeku O 205/09 od 26.08.2009. godine. Tužiljin otac je bio vlasnik kuće u selu ... koja je srušena prilikom aktiviranja klizišta u martu 2006. godine. Koordinaciono telo Vlade Republike Srbije je u cilju otklanjanja posledica nastalih aktiviranjem klizišta odlučila da tužiljinom ocu kupi stan u ... . S tim u vezi zaključen je ugovor o kupovini i prodaji stana (koji je bliže određen u izrekama pobijanih presuda) između preduzeća „...“ DOO ..., kao prodavca, i Republike Srbije – Koordinacionog dela za usmeravanje aktivnosti u otklanjanju posledica nastalih aktiviranjem klizišta na teritoriji Republike Srbije, kao kupca. Ugovor je overen kod Opštinskog suda u Majdanpeku pod br. Ov .../... dana 28.02.2007. godine. U članu 2. ovog ugovora naznačeno je da kupac kupuje ovaj stan za potrebe zbrinjavanja porodice BB iz sela ... čija je kuća srušena aktiviranjem klizišta, za naznačenu cenu. Tužiljinom ocu je stan predat u državinu. Nakon što je Služba za katastar nepokretnosti odbila zahtev tužiljinog oca za upis prava svojine na predmetnom stanu, isti je podneo tužbu (25.02.2009. godine) protiv tužene za utvrđenja prava svojine na tom stanu. U toku postupka tužiljin otac je preminuo 17.05.2009. godine, a tužilja je kao jedini zakonski naslednik nastavila parnicu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev smatrajući da je navedenim ugovorom o kupoprodaji predmetni stan u ... kupljen za tužiljinog oca, koji je bio u savesnoj državini predmetnog stana sve do svoje smrti, a nakon toga tužilja, te da je tužilja po osnovu nasleđa i održaja postala vlasnik predmetnog stana.

Drugostepeni sud ne prihvata pravno stanovište prvostepenog suda, smatrajući da je tužena predmetni stan kupila samo za potrebe zbrinjavanja porodice BB nakon što im je uništena kuća aktiviranjem klizišta, ali bez njene saglasnosti kao kupca da se tužiljin otac kao treće lice može upisati kao vlasnik stana. Zaključak drugostepenog suda je da iz sadržine predmetnog ugovora proizlazi da je sporni stan kupila tužena koja se na osnovu njega upisala kao vlasnik, zbog čega tužilja nikako nije mogla naslediti predmetni stan nakon smrti svoga oca koji za života nije postao vlasnik tog stana ni po osnovu pravnog posla, a ni po osnovu održaja. Takođe, nakon što je odbio stvarnopravni (primarni) zahtev za utvrđenje prava svojine, drugostepeni sud je odlučio o obligacionopravnom (eventualnom) zahtevu za naknadu štete koji je odbio sa obrazloženjem da tužilja nije dokazala odgovornost tužene za rušenje kuće njenog oca i samim tim za naknadu materijalne štete.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o primarnom tužbenom zahtevu, kao u stavu prvom izreke pobijane presude.

Prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa („Sl.list SFRJ“ br. 6/80 i 36/90....i “Sl.glasnik RS“ br. 115/2005), pravo svojine (na nepokretosti) stiče se po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđem, kao i odlukom državnog organa, na način i pod uslovima određenim zakonom (član 20.). Po samom zakonu pravo svojine se stiče stvaranjem nove stvari, spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu, odvajanjem plodova, održajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i u drugim slučajevima određenim zakonom (član 21.). Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom (član 33.).

U predmetnoj parnici sporno je da li postoji pravni osnov po kome bi tužilja i njen pravni prethodnik stekli svojinu na predmetnom stanu u ..., odnosno da li ga je tužiljin pravni prethodnik dobio u svojinu ili samo na korišćenje od strane države nakon što mu je srušena kuća aktiviranjem klizišta.

Po oceni Vrhovnog suda, spornim ugovorom o kupovini i prodaji stana, koji je zaključen i sudski overen 28.02.2007. godine, pravni prethodnik tužilje nije stekao svojinu na predmetnom stanu jer nije ugovorna strana u svojstvu kupca. Ugovor je u svojstvu kupca zaključilo nadležno telo tužene koja je platila ugovorenu cenu. Takođe, ugovor ne sadrži izjavlju volje kupca da se stan kupuje za tužiljinog oca kao treće lice da bi se mogao smatrati ugovorom u korist trećeg, a ne sadrži ni ovlašćenje za uknjižbu (clausula intabulandi) u korist tužiljnog oca, niti mu je takva saglasnost naknadno data od strane tužene koja je u celosti isplatila kupoprodajnu cenu i upisala se u javnoj evidenciji nepokretnosti kao vlasnik stana. Pri tome, čak je i pravo korišćenja upisano na drugo lice (pravno lice „Đerdap“ Kladovao), a ne na tužiljinog oca. U konkretnom slučaju, ugovorne strane jesu proširile dejstvo ugovora i na drugo lice čija volja nije učestvovala u samom nastanku ugovora, tako što su predvidele da se taj stan kupuje za potrebe zbrinjavanja porodice tužiljinog oca. Dakle, samim ugovorom je predviđeno da mu se stan daje u državinu radi zbrinjavanja, a ne i da postaje vlasnik stana. Shodno tome, tužilja nije mogla da ga nasledi, jer predmetni stan nije bio imovina njenog oca u momentu smrti.

U pogledu sticanja svojine održajem na predmetnom stanu, nisu ispunjeni uslovi iz člana 28. stavovi 2. i 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, budući da tužiljin pravni prethodnik nije bio savestan držalac od momenta kada ga je Služba za katastar nepokretnosti odbila sa zahtevom za upis prava svojine na predmetnom stanu, a tužilja i njen pravni prethodnik zajedno nemaju potrebno vreme za sticanje svojine održajem (deset godina za redovni održaj, odnosno dvadeset godina za vanredni održaj) računajući od dana stupanja u posed (odmah nakon zaključenja ugovora 28.02.2007. godine) do dana podnošenja tužbe u ovoj parnici 25.02.2009. godine.

Ostalim navodima revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost drugostepene presude u preinačujućem delu iz stava prvog izreke sa stanovišta primene materijalnog prava, već se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne može biti razlog za izjavljivanje revizije prema članu 407. stav 2. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Međutim, drugostepeni sud u žalbenom postupku nije mogao odlučivati o eventualnom tužbenom zahtevu za naknadu štete o kome nije odlučivao prvostepeni sud, zbog čega je pobijana drugostepena presuda morala biti ukinuta u delu odluke iz stava drugog izreke radi pravilne primene odredbi materijalnog prava relevatnih za odluku o tom tužbenom zahtevu.

U pogledu tužbenog zahteva za naknadu štete koji je postavljen u formi eventualnog zahteva, o kojem je odlučivao drugostepeni sud u žalbenom postupku nakon što je odbio primarni tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine, Vrhovni sud nalazi da o tom zahtevu drugostepeni sud nije mogao odlučivati u situaciji kada o njemu nije odlučivao prvostepeni sud i nije utvrđivao relevante činjenice bitne za pravilnu primenu materijalnog prava u odnosu na ovaj tužbeni zahtev, pa ga nije mogao ni ispitivati. Takvim odlučivanjem drugostepeni sud je povredio načelo drugostepenosti postupka i povredio je odredbe Ustava RS i to iz člana 32. stav 1 kojom je svakom zajemčeno pravo na pravično suđenje i iz člana 36. stav 2. kojom je zajemčeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, odnosno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Dakle, drugostepeni sud kada je postupio po članu 383. stav 3. i 4. ZPP i odlučio o primarnom tužbenom zahtevu morao je u odnosu na odlučivanje o eventualnom tužbenom zahtevu vrati spise predmeta prvostepenom sudu kako bi on o istom odlučio i na taj način omogućio strankama dvostepenost postupanja i poštovanje zajemčenog prava na pravično suđenje i pravno sredstvo.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po primedbama iz ove odluke.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka iz stava trećeg izreke drugostepene presude, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke presude.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković