Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirko Tomić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Slavoljub Mirosavljević, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 495/2020 od 06.07.2021. godine, u sednici održanoj 22.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 495/2020 od 06.07.2021. godine i predmet VRAĆA tom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini P2 268/20 od 22.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud tuženog obaveže da joj isplati na ime zakonske obaveze izdržavanja za period od 19.12.2014. godine do 31.09.2015. godine, iznose od 11.666,00 dinara za period od 09.12. do 31.12.2014. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos, počev od 05.01.2015. godine, pa do isplate, kao i iznose od po 17.500,00 dinara za prvih 9 meseci 2015.godine, januar – septembar, sa zakonskom zateznom kamatom za svaki navedeni mesečni iznos, počev od 05.-og u sledećem mesecu u odnosu na mesec za koji se duguje izdržavanje pa do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž2 495/2020 od 06.07.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačio presudu Osnovnog suda u Jagodini P2 268/20 od 22.10.2020. godine, tako što je obavezao tuženog da tužilji na ime zakonske obaveze izdržavanja isplati: za period od 19.12.2014. godine, kao dana podnošenja tužbe do 31.12.2014. godine, iznos od 11.666,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos, počev od 05.01.2015. godine, pa do isplate, a za period od 01.01.2015. godine do 30.09.2015. godine, mesečne iznose od po 17.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki navedeni mesečni iznos, počev od 05.-og u sledećem mesecu u odnosu na mesec za koji se duguje izdržavanje pa do isplate. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 81.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP-a, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je rođena ...1991. godine, a tuženi je njen otac čije očinstvo je utvrđeno pravnosnažnom presudom Višeg suda u Jagodini P 286/16 od 23.10.2017. godine. U vreme kada je podnela tužbu sudu protiv tuženog, radi izdržavanja, 19.12.2014. godine, tužilja je imala 23 godine i bila je upisana na Višoj ... školi u ..., studijski program ''VV'', smer ..., na prvoj godini studija školske 2014/2015 godinu nije dala nijedan ispit, a zaključno sa završetkom te školske godine, obnovila je prvu godinu studija, ali te studije nije završila. U periodu od oktobra 2014. godine do febrauara 2015. godine živela je u ..., gde je stanovala kod dede, tako što je plaćala deo troškova za infostan (utrošenu struju i vodu), u mesečnom iznosu od 10.000,00 dinara, dok je preostali deo troškova snosio deda. U tom periodu radila je, u početku dva i po meseca u pekari, gde nije bila prijavljena, a ostvarivala je zaradu od oko 40.000,00 dinara. Počev od februara 2015. godine radila je u teretani, gde je zarađivala oko 30.000,00 dinara. Svoje ukupne redovne mesečne troškove u tom periodu je opredelila u iznosu od 35.000,00 dinara, a dobijala je i pomoć od majke od po 100 evra mesečno. Počev od decembra 2014. godine, pa u narednih godinu dana, nije komunicirala sa majkom zbog toga što je podnela tužbu protiv tuženog radi utvrđenja očinstva čemu se njena majka protivila. Sa tuženim nije u kontaktu i on joj nije davao izdržavanje. Tužilja se izjasnila da je u spornom periodu kada je radila, mogla da zadovolji svoje mesečne potrebe. Tuženi je otac dvoje punoletne dece, sina GG rođenog 1985.godine, koji radi kao automehaničar i kćerke DD rođene 1991.godine koja je redovan student, pa tuženi učestvuje u njenom izdržavanju mesečnim iznosom od 150 evra. Počev od 26.12.2019. godine, tuženi je u invalidskoj penziji. Tokom 2014.godine prosečno je zarađivao 40.-50.000,00 dinara mesečno, a nema nepokretnosti na svoje ime. Svoje potrebe opredelio je na iznos od 15.000,00 dinara mesečno.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje odbio, jer je u spornom periodu za koji traži izdržavanje od tuženog, ona radila i ostvarivala zaradu, prvo u iznosu od 40.000,00 dinara, mesečno, a potom u iznosu od 30.000,00 dinara mesečno i, u tom periodu, je mogla da zadovolji sve svoje potrebe, kako je navela u svom iskazu. Po mišljenju prvostepenog suda, s obzirom na utvrđenu činjenicu da je tužilja imala posao i ostvarivala zaradu, a da je samim tim bila sposobna da se sama izdržava, to tuženi, kao otac, nema zakonsku obavezu izdržavanja punoletnog deteta, jer je svrha iste da punoletnom detetu, na redovnom školovanju, omogući normalan život kada dete to ne može da omogući za sebe, pa pošto je tužilja imala posao a izjasnila se da je svoje potrebe mogla u celosti da zadovolji, po mišljenju prvostepenog suda, svrha izdržavanja u ovom konkretnom slučaju otpada. S tim u vezi, pri odlučivanju, prvostepeni sud je imao u vidu da je očinstvo tuženog utvrđeno tek presudom Višeg suda u Jagodini od 23.10.2017. godine.

Drugostepeni sud je, pobijanom presudom, preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev tužilje usvojio, obavezujući tuženog da joj isplati iznos od 11.666,00 dinara za decembar 2014.godine i 17.500,00 dinara mesečno za period od 01.01.2015. do 31.09.2015.godine, na ime izdržavanja pošto je, po oceni drugostepenog suda, tužilja od svoje zarade mogla da podmiri samo deo svojih potreba i to osnovne potrebe za ishranu i stanovanje sa komunalnim troškovima, garderobu i slično, dok za potrebe školovanja nije imala dovoljno sredstava, pa je, po mišljenju drugostepenog suda ispunjen uslov iz člana 155. stav 2. Porodičnog zakona u pogledu dužnosti tuženog, kao dužnika obaveze izdržavanja da doprinosi izdržavanju tužilje. Pri odlučivanju, drugostepeni sud je imao u vidu relativno kratak period trajanja izdržavanja (9 meseci u 2015. godini i 12 dana u 2014. godini), te da tuženi, kao dužnik izdržavanja, nije doprinosio izdržavanju tužilje tokom većeg dela njenog školovanja, a ni kroz obavezno zakonsko izdržavanje do njene osamnaeste godine života, jer nije bio upisan kao njen biološki otac, pa drugostepeni sud zaključuje da određivanje obaveze izdržavanja ne predstavlja očiglednu nepravdu za tuženog, u smislu odredbe člana 155. stav 4. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana drugostepena presuda je zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Izdržavanje punoletnog deteta propisano je odredbom člana 155. Porodičnog zakona, tako što punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od roditelja sve dok takvo stanje traje (stav 1.). Punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26-te godine života (stav 2.). Nema pravo na izdržavanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje, odnosno druge krvne srodnike (stav 4.). Kriterijumi za određivanje izdržavanje propisani su odredbom člana 160. Porodičnog zakona, tako što se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.). Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Iz zakonske obaveze roditelja da, srazmerno svojim mogućnosti, izdržava punoletno dete koje se redovno školuje, proizlazi obaveza punoletnog deteta da na vreme izvršava svoje školske obaveze, odnosno redovno polaže ispite i po isteku jedne školske godine upiše narednu godinu studija, osim ako je iz opravdanih razloga u tome sprečeno. Obaveze roditelja i punoletnog deteta se po pravilu uzajamno uslovljavaju, tako da bez izvršenja obaveze u odnosu na redovno školovanje od strane punoletnog deteta, ne može ni da postoji obaveza roditelja, da u smislu odredbe člana 155.stav 2. Porodičnog zakona, punoletnom detetu plaća izdržavanje, osim ako je do produženog školovanja došlo iz opravdanih razloga ili zaostatak u izvršavanju školskih obaveza nije znatan i ne može se pripisati nemaru deteta koje se školuje.

U konkretnom slučaju, tužena u školskoj 2014/2015 godinu, u kojoj je upisala prvu godinu studija na Visokoj ... školi u ..., studijski smer ''VV'', nije položila nijedan ispit, a završetkom te školske godine obnovila je prvu godinu studija. Takav zaostatak u izvršavanju školskih obaveza ne može se smatrati neznatnim, a činjenica da je obnovila prvu godinu studija na toj školi, u suprotnosti je sa tvrdnjom tužilje da nije izlazila na ispite jer nije mogla da izmiruje troškove na ime školarine. Pored toga, tužilja se izjasnila u svom iskazu da je u spornom periodu u ... radila, u početku, u pekari, gde je ostvarivala zaradu od oko 40.000,00 dinara, a potom u teretani, gde je zarađivala oko 30.000,00 dinara do februara meseca 2015. godine. Izjasnila se da je radila i kad se vratila u ..., takođe u teretani, i zarađivala 15-20.000,00 dinara mesečno i da je u periodu kada je radila bila u mogućnosti da zadovolji svoje potrebe. Tužilja ima majku koja takođe doprinosi njenom izdržavanju.

Na osnovu izloženog, ostalo je neutvrđeno da li se tužilja, u spornom periodu, redovno školovala ili to nije slučaj, imajući u vidu da nije dala nijedan ispit i da je obnovila prvu godinu studija na Visokoj ... školi u ..., te da li su za zaostatak u njenom školovanju postojali opravdani razlozi. Nisu utvrđene ni činjenice od značaja za primenu kriterijuma za određivanje izdržavanja, propisane odredbom člana 160. Porodičnog zakona, u smislu prihoda tužilje u odnosu na njene potrebe u spornom periodu, te s tim u vezi i mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja, imajući u vidu da tužilja ima majku (zaposlena kao čistačica u ...), koja je, pod istim uslovima iz odredbe člana 155. stav 2. Porodičnog zakona, eventualno dužna da doprinosi njenom izdržavanju.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer zavisi od njegovog ishoda, na osnovu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku potrebno je da drugostepeni sud pri odlučivanju o žalbi tužilje, izjavljenoj protiv prvostepene presude, ima u vidu sve primedbe iz ovog rešenja, kako bi, na osnovu potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, imao mogućnost da, pravilnom primenom materijalnog prava, donese novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz izloženih razloga Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić