Presudom Višeg suda u Šapcu Gž rr1 227/2021 od 02.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i obavezujućem delu stava drugog izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, navodi revizije kojima se osporava visina štete, u koju je uračunata i zakonska zatezna kamata obračunata konformnom metodom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, zbog pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, koje je usvojeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.04.2013. godine. Iz tog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene delimično osnovana (u usvajajućem delu odluke o kamati na glavni dug).

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pred Trgovinskim sudom u Valjevu je 19.06.2009. godine pokrenut postupak stečaja nad HK „Viskoza“ AD „Svila“ DOO (očiglednom greškom u pisanju navedeno je „Hemi-remont“ DOO), privrednom društvu sa većinskim državnim kapitalom. Stečajni sud je 15.09.2009. godine doneo zaključak o sprovođenju stečajnog postupka bankrotstvom, a 02.10.2009. godine i zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja (nakon čega su 17.03.2010. godine, 02.06.2010. godine i 28.04.2011. godine održana dopunska ispitna ročišta na kome su ispitane sve prijave potraživanja). Tim zaključkom tužilji, kao poveriocu četvrtog isplatnog reda, priznato je potraživanje u ukupnom iznosu od 314.341,00 dinara, u koji je pored glavnice od 123.876,00 dinara uračunata i pripisana zakonska zatezna kamata u iznosu od 190.465,00 dinara, obračunata do dana otvaranja postupka stečaja (primenom konformnog metoda). Zatezna kamata do dana otvaranja postupka stečaja, obračunata na glavni dug primenom prostog interesnog računa iznosi 117.034,00 dinara, a ukupno novčano potraživanje tužilje nakon takvog obračuna zatezne kamate iznosi 240.910,00 dinara. Tužilja u stečajnom postupku nije naplatila svoje potraživanje. Rešenjem Privrednog suda u Valjevu R4 St 125/2018 od 20.03.2018. godine (koje je ispravljeno rešenjem istog suda od 24.04.2018. godine), donetim po prigovoru tužilje, utvrđeno je da je u predmetnom stečajnom postupku povređeno njeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo postupajućem stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su o pravu tužilje na naknadu materijalne štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili pravilnom primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Tužena odgovara za štetu kada tužilja, bivša zaposlena kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatila svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da joj je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Navodi revizije da stečajni postupak nije okončan i da će tužilja svoje novčano potraživanje namiriti u tom postupku, nisu od uticaja na pravilnost odluke u ovom sporu. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilja je stekla pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja u stečajnom postupku, bez obzira na to što stečajni postupak još uvek nije okončan. Isplatom naknade štete, tužena stupa u stečajni postupak na mesto tužilje, i u tom postupku može naplatiti svoje potraživanje u visini isplaćene naknade materijalne štete.

Iz izloženih razloga nisu osnovani revizijski navodi tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava u delu odluke za glavni dug, zbog čega je u smislu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete, u delu odluke o kamati, obračunatoj u kapitaliziranom iznosu koja čini deo glavnog zahteva.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Valjevu St 16/09 od 02.10.2009. godine tužilji je priznato potraživanje u iznosu od 314.341,00 dinara, u koji su uračunati i pripisani glavnici zakonska zatezna kamata, obračunata do dana otvaranja stečajnog postupka. Obračun zakonske zatezne kamate izvršen je primenom odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), važećeg u vreme donošenja navedenog zaključka, a kojom je bilo propisano da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. tog zakona, primenom konformne metode.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke, u stečajnom postupku je primenom proporcionalne metode (prost interesni račun) obračunata zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga stečajnog dužnika, ovde tužilje i utvrđena njena visina u iznosu od 117.034,00 dinara.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i tuženu obavezali da tužilji naknadi štetu u iznosu utvrđenom zaključkom stečajnog suda od 02.10.2009. godine. Po stanovištu suda, imajući u vidu sadržinu odredbe člana 60. Zakona o Ustavnom sudu, navedena odluka Ustavnog suda ne može se primenjivati retroaktivno - na odnose koji su nastali i pravnosnažno rešeni pre dana njenog objavljivanja, a u konkretnom slučaju protekao je i rok propisan članom 61. tog zakona (za izmenu konačnog i pravnosnažnog pojedinačnog akta donetog na osnovu neustavnog propisa).

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova, po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda nije pravilno.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasniki RS“, br. 109/07, ... i 103/15) propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda, o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine, čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je po svojoj prirodi, institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika), ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Saglasno navedenom, obračun kamate konformnom metodom praktično predstavlja obračun kamate na kamatu, a što je suprotno načelu zabrane anatocizma, sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate koja se od pretpostavljene štete pretvara u novčanu kaznu, čija visina znatno premašuje pretrepljenu stvarnu štetu, što nije dozvoljeno.

Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. U situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata, obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa.

U konkretnom slučaju to je i učinjeno u postupku stečaja i novim obračunom konstatovano da je: glavni dug 123.876,01 dinara, da kamata obračunata komfornom metodom iznosi 190.465,00 dinara, kao i da preračunata kamata prostom metodom po odluci Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine iznosi 117.034,00 dinara. Imajući izloženo u vidu, Vrhovni kasacioni sud je preinačio presude nižestepenih sudova, tako što je odbio zahtev za iznos od 73.431,00 dinara, kao razliku između zatezne kamate obračunate do dana otvaranja stečajnog postupka primenom konformne metode i zatezne kamate obračunate do istog dana primenom metode prostog interesnog računa i pripisane glavnici, te primenom člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u drugom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je odluku o zahtevu tužene i tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržanu u stavu četvrtom izreke, doneo primenom člana 165. stav 1. i 2, u vezi sa članovima 153. stav 2. i 154. stav 1. ZPP, pa je odbio zahtev tužene za za naknadu troškova sastava revizije imajući u vidu njen delimičan uspeh u postupku po ovom vanrednom pravnom leku, kao i zahtev tužilje za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić